СРЂАН ВОЛАРЕВИЋ: Да ли је Србија држава Срба?

У време и данас много хваљеног и величаног Јосипа Броза, на Трећем програму Радио Београда емитовао сам своје прозне прилоге, есеј и нешто између есеја и приповетке. После уредничког уређивања то је читао спикер. При емитовању тих текстова од мојих речи одузимана је најпре реч Србин, а онда сви облици те исте речи. Чак је једном приликом, колико се сећам, био изостављен и цео подужи пасус који је говорио о Светом Ђакону Авакуму. И сва та прекрајања мојих казивања прихватао сам као нешто што је нужно и преко потребно у Србији. У неку руку сматрао сам да је због тог насиља узалудна свака расправа са непосредним уредником. Бејах зрнце захваћено током једне државотворне стихије.

Данас, када видим како Жене и мушкарци у црном, бестидно и силеџијски изругују се свеукупном српском народу и за то имају пуну заштиту званичне српске полиције и власти Србије, увиђам да Јосипу Брозу нико није подрезао тетиве на ногама. Тако да су ови у црном, као и сам Теофил Панчић, са својим генијалним бљувотинама, живи пример необављене интервенције на овим знаменитим тетивама.

У мом завичају када се сумња за неког да устаје из гроба и својим непочинствима трује и загађује свет, гроб му се отвара и секу му се тетиве. Чак ако се претпостави да ће тек упокојени на исти начин устајати, због његових поганстава на овом свету, то му се уради пре укопа. Зарад онемогућавања ма какве штете, беде и невоље за оне који су на овом свету.

И у пренесеном и у непосредном смислу – дух Јосипа Броза и дан данас влада државом Србијом. Јер ако Жене и мушкарци у црном имају пуну државну заштиту док нечасно и насилнички пљују по Србима, онда та држава није и држава Срба. Не може се појава тих црних мрља на улицама Београда, или ма где у Србији, искупити никаквим људским правима, никаквом демократијом, никаквим слободама, никаквик либерализмом, а још мање удовољавањем западним налозима на путу у најсветију Европску заједницу и евроатлатске интеграције. И није слобода то што ће се окупити шака оних Срба који су се саблазнили над тим црнилом, или су просто увређени у свом болу, па ће раширити неке своје слике и плакатиране речи и држати конференције за штампу у просторима одређеним за ту сврху!!!

Тај коцепт слободе, маде ин УСА и Грет Британи, нека остане тамо где је и никао. У земљи Србији, на земљи где живе Срби, другачије се разумева слобода. Ако је полиција, или одговарајућа служба, дала дозволу да се црне мрље башкаре и множе на асфалту Београдском – ко плаћа ту исту полицију? Александар Вучић, она персона неизвесног пола, као председник владе, или то раде Срби, исти они Срби који живе у Србији? (Иако су кључеви касе – буџета са српским парама у рукама овде две поменуте персоне, паре ипак припадају Србима.) А ако иза свега стоји српски новац, а даје се државним институцијама да чувају и штите оне који пљују по Србима – чија је онда држава Србија?

Такво лицемерје и таква подлости и таква огавштина и приличи западном свету: да државне чиновнике плаћају они који су државом гњецани, угњетавани и сатирани. Па да се сами власници тог новца бакћу са недаћама које одобрава власт!!! Зар то није врхунско лицемерје!!!

Али, да се проникне западна генијалност, треба уочити да таквим концептом слободе даје се привид пуне заштите човека као појединца и као колектива – а власт, олична у државним установама, остаје чиста од свега. Недодирљива, штавише. Јер шта она има с тиме што Жене и мушкарци пљују по Србима, кад је све уредно пријављено и због дивљих Срба мора им се пружити пуна полицијска заштита. Као што је и Александар Вучић кренуо да установљава култ смрти, па је пред дивљим и примитивним Србима на улице Београда извео жандармерију, полицију и агентуру, уз масу оклопних транспортера – а све то од срца и душе одобрио Жељко Цвијановић, пред визионаром Александром Вучићем, као да је овај тек отворио новоподигнуту фабрику са искључиво српским производима.

За вредновање Срба, као неподобним елементом за државно устројство, под Јосипом Брозом, коришћен је научни социјализам, што би лепо могла да нам објасни демократкиња Весна Пешић, а ови данашњи, сада на челу са Александром Вучићем, уз које спада и Весна Пешић, користе Западни концепт живота, са визијом отвореног друштва, људским правима, променом свести и… тандарамандара. Како год окренеш: Срби су на зачељу свих напредних токова живота, на дну, без смисла за демократију, ленштине и лезилебовићи.

Шта хоћу да кажем?

Нису Жене и мушкарци у црном виновници тог насиља и зла које носе и пљувањем, као муве упљуварке шире државом Србијом, већ искључиво власт коју плаћају Срби, са својим дубоко укорењеним разумевањем добра и зла, поштења и честитости, уважења и трпељивости… са својим традиционалним разумевањем живота. И власт, која је изабрана на западном казану избора, смути па проспи, дужна је да брани управо то што заветно носе они који су је изабрали за своју државу. И зато је посао власти да укине силеџијско пљување по Србима, одакле год да долази, јер то није посао самоорганизованих Срба. Не зато што ће самоорганизовање увек отићи у правцу насиља против силеџијских пљувача по Србима – него зато што Срби имају своје легално изабране органе власти који треба да их чувају и од таквих као што су Жене и мушкарци у црном, Теофил Панчић и читава армија њима сличних и подобних.

Али како власт ради сасвим супротно од тога, онда сасвим извесно Србија није држава Срба. Под данашњом влашћу то је државорна стихија, да би била и премашена очекивања оног ко је смислио речи: „И после Тита – Тито“.

Тагови: Срби, Срђан Воларевић