Срђан Ристић: Видовдан се не слави
Ове године, ни сам не знам како, зашто, ни одакле, појавила се гомила људи који износе једну прилично опасну тврдњу:
“ВИДОВДАН СЕ НЕ СЛАВИ И НЕ ЧЕСТИТА”
Као да желе да нас убеде да не треба да славимо своју крсну славу, јер Видовдан је управо то – крсна слава српског народа.
Ишло се толико далеко да се овај став представља као званичан став цркве.
“Глупости! Честитају се ране (срећне ти ране јуначе) а камоли Видовдан!” Рече ми један пријатељ, свештеник.
Не морате ми веровати на реч.
Ево шта кажу наши светитељи и патријарси:
“И као што свечари славе дан смрти свога свеца, тако цео српски народ светкује и прославља Видовдан.”
“…прослављајући велику армаду Косовских мученика, не прослављамо побеђене него победиоце, нити мртве но живе.”
“Видовдан је највећа слава српског народа. Он је дан а не ноћ, и то баш — Дан. Он нас опомиње на победу и на васкрсење.”
Свети Владика Николај
Мисионар, 1939. бр. 6. стр. 1:10
“Славимо истинску и праву победу, славимо нашу православну веру, славимо неодустајање од себе, од онога што јесмо, јер на тај начин не одустајемо од Царства Божијег, од Бога, од православне вере.”
Патријарх Порфирије
Видовданска беседа 2024.
“Данас славимо један од највећих празника наше историје. Наши јунаци су својом крвљу залили земљу косовску, а својим костима зацементирали ту свету српску земљу, те је то данас наша најсветија земља.”
Патријарх Иринеј
Видовданска беседа 2019
Могао бих до сутра да наводим сличне цитате наших црквених великодостојника.
Мислим да нема потребе.
Ако престанемо да прослављамо и честитамо Видовдан, слободно можемо да престанемо да славимо и Степањдан, и Митровдан, и Ђурђевдан, и Срђевдан, и Игњатије и све остале крсне славе којима прослављамо свете мученике.
А ако то престанемо да славимо… Шта ће нам остати?
