Срђан Радановић: Избори у Мађарској: Хоће ли Орбан опстати?

Мађарска, смјештена у пространој Панонској низији, плодној равници у срцу централне Европе, долазак прољећа традиционално дочекује онда када процвјета њен ендем, Colchicum hungaricum или мађарски мразовац. Ипак, ове године прољеће не доноси само цвијет. За владајуће структуре он остаје природни вијесник новог годишњег доба, али за опозицију, која већ шеснаест година настоји да промијени власт, прави вијесник „политичког прољећа“ су парламентарни избори најављени за 12. април.

У овој изборној утакмици много тога је на коцки. Одредиће се будући однос Будимпеште према Бриселу и Кијеву, али и судбина односа Мађарске са Србијом и Републиком Српском, односа који су током посљедње деценије готово засјенили сјећања на империјалну прошлост Аустро-Угарске.

Истовремено, на ваги је и питање права Мађарске да користи механизам вета у институцијама Европске уније, који многи виде као једини преостали инструмент суверенитета држава чланица. Ако Орбан остане на својој позицији Мађарска ће остати „реметилачки фактор“ у оквиру „срећне европске породице“, а ако побиједи Петер Мађар, она ће бити „редемократизована и реинтегрисана у кључне европске токове“.

Мађарско вишестраначје

Владајућа партија Фидес – Мађарски грађански савез, је партија настала у „транзиционом периоду“. Када је први пут дошла на власт 1998. године, комбиновала је либералне и конзервативне вриједности. Након четири године изгубила је власт и постепено се заокренула удесно, дјелимично као реакција на крах социјалних политика лијево-либералних странака које су изневјериле раднике и такозване губитнике транзиције. Те лијево-либералне, номинално социјално оријентисане партије су 1995. године, уз подршку свјетских финансијских институција, усвојиле непопуларан сет рестриктивних економских мјера познат као Бокрошов пакет.

Од тог периода радничка класа се у значајној мјери преусмјерава ка десним политичким партијама, уз све веће неповјерење према странкама са социјалним предзнаком у називу. Лијеве партије, које се често описују као неолиберална љевица, постепено почињу да заступају интересе урбане грађанске средње класе, иако су историјски биле утемељене у синдикалном организовању. На тај начин је нарушена класична идеолошка равнотежа у политичком систему, јер је љевица изгубила и политичку релевантност и дио своје традиционалне изборне базе.

У овој изборној утакмици много тога је на коцки. Одредиће се будући однос Будимпеште према Бриселу и Кијеву

У периоду од 2006. до 2010. године Мађарска социјалистичка партија изгубила је око 1,3 милиона бирача, од којих се значајан број окренуо Фидесу и радикално десној партији Јобик. На изборима 2014. године више од трећине бирача Јобика потицало је из бившег бирачког тијела лијевих странака, иако је та партија отворено одбацивала читаву политичку љевицу. У међувремену, лијеви политички спектар био је све више фрагментисан, са бројним подјелама које су довеле до стварања нових партија, зелених алтернатива и либералних политичких организација.

Јобик је у том периоду постао друга политичка снага у држави. Иако је заступао одређене социјалне теме, његова политика је често била обиљежена екстремно десним, ревизионистичким, па чак и неонацистичким елементима. Политички успон те партије грађен је и на оштрој критици премијера Ференца Ђурчања, као и на тензијама изазваним етничким инцидентима повезаним са интеграцијом ромске заједнице у мађарско друштво. Након 2015. године, Јобик постепено ублажава своју реторику, настојећи да ублажи ранији имиџ обиљежен антисемитизмом, антициганизмом и изразитим евроскептицизмом.

У таквом политичком контексту опозиција остаје фрагментисана између либералне љевице и радикалне деснице, док се Фидес позиционира као централна политичка снага, а Виктор Орбан као умеренији заступник евроскептичних политика у односу на радикалнији Јобик.

Након пораза опозиције на изборима за Европски парламент 2019. године, опозиционе странке покушавају нову стратегију уједињења. На локалним изборима исте године формирана је заједничка листа, а примјењен је и модел предизбора који је требало да омогући демократски избор заједничких кандидата. Та стратегија је дала одређене резултате: опозиција је побиједила у 10 од 23 највећа мађарска града, укључујући и Будимпешту, гдје је освојила позицију градоначелника, већину у градској скупштини и 14 од 23 градска округа.

Парламентарни избори 2022. године представљали су потенцијално ризичан тренутак за Орбана, јер је само неколико седмица прије гласања започела руска специјална војна операција. Орбан је формално осудио напад и није уложио вето на санкције Европске уније, али је истовремено водио политику балансирања: забранио је транспорт оружја Украјини преко мађарске територије и тиме затегао односе са дотадашњим савезником, Пољском.

У мађарском друштву већ дуго постоји изражен интерес за десне и екстремно десне политичке идеје. Тај интерес је често повезан са историјским ревизионизмом у погледу догађаја из Првог и Другог свјетског рата, као и са снажним ресантиманом који произилази из посљедица Тријанонског споразума.

Резултати избора 2022. године показали су да ни уједињена опозиција није успјела да оствари довољно снажан резултат да угрози власт Виктора Орбана. Фидес је освојио 54 одсто гласова, што је уједно и најбољи резултат у историји мађарског вишестраначја. Разлози за такав исход су бројни. Један од кључних лежи у снажној инфраструктури коју Фидес има у руралним дијеловима земље, гдје за ову странку гласа и до 80 одсто становништва. То становништво у великој мјери зависи од економских и социјалних мјера Орбанове владе, али и доминантно прати провладине медије.

Важан фактор била је и Орбанова порука стабилности и мира у контексту рата у Украјини. С друге стране, опозиција се суочила са проблемом формирања веома широке и идеолошки некомпактне коалиције која је обухватала и љевицу и десницу, без јасне и увјерљиве визије будуће владе ^[1].

Уставне промене

У августу 1949. године, након што је Комунистичка партија преузела потпуну контролу над државом, у Мађарској је усвојен нови устав по узору на устав Совјетског Савеза из 1936. године. Тим документом у политички систем је уграђена водећа улога Мађарске комунистичке партије, која је постала централни носилац власти.

Основне карактеристике тог уставног поретка остале су на снази све до краја осамдесетих година, иако су током времена вршене поједине значајне измјене. Једна од најважнијих била је уставна измјена из 1972. године, којом је Мађарска и формално проглашена социјалистичком државом. Иако је устав предвиђао одређена основна права и слободе грађана, њихово остваривање било је ограничено одредбама које су наглашавале да се морају користити у складу са интересима социјалистичког друштва и државе.

Пад комунистичког система 1989. године донио је темељне уставне промјене. Мађарски парламент је тада усвојио велики број амандмана којима су из устава уклоњени комунистички елементи и идеолошке одредбе. Држава је дефинисана као демократска и уставна република заснована на политичком плурализму и владавини права.

Посланици у мађарском парламенту се бирају мешовитим изборним системом

Након првих вишестраначких избора 1990. године, из уставног текста уклоњене су и преостале одредбе које су се односиле на социјалистички систем и планску привреду. Током наредних деценија устав је више пута допуњаван и мијењан, али је основни документ из 1949. године, у значајно измијењеном облику, остао на снази све до усвајања потпуно новог устава 2011. године.

Нацрт новог устава припремљен је, према широко познатој анегдоти, на Apple iPod у власништву европосланика Јожефа Стајера. Након тога је представљен јавности, а грађанима је понуђена могућност учешћа у консултацијама. Консултације су укључивале слање упитника свим грађанима како би изнијели своје ставове о предложеним уставним рјешењима. Враћено је око 917.000 упитника, односно приближно 11 одсто од укупног броја послатих.

Поједине одредбе су затим укључиване или изостављане у зависности од ставова грађана. Тако је, на примјер, одбачен приједлог да се уведе право гласа за малољетнике након што је већина испитаника изразила неслагање. Парламент је 18. априла наредне године усвојио нови устав потребном двотрећинском већином, са 262 гласа за и 44 против. За усвајање су гласали посланици Фидеса и њихови коалициони партнери. Странка Јобик гласала је против, док су Мађарска социјалистичка партија и Политика може бити другачија бојкотовале и процес израде устава и само гласање, наводећи да владајућа већина није била спремна на компромис и да опозиција није могла утицати на исход.

Преамбула новог устава почиње такозваном „националном исповијешћу“, у којој се истичу вриједности које заступа мађарска власт, а тиме и држава у цјелини. Међу њима се наглашавају хришћанска традиција мађарске државе, континуитет државности од средњег вијека, значај породице и нације, као и одговорност државе за Мађаре који живе изван њених граница. Уставом је такође утврђено да се држава званично назива Мађарска, умјесто дотадашњег назива Република Мађарска.

Новим уставним и изборним реформама број посланика у парламенту смањен је са 386 на 199, који се бирају мјешовитим изборним системом. У 106 посебно формираних једночланих изборних јединица бира се по један представник већинским једнокружним изборним системом. Критичари често указују да је распоред ових изборних јединица повезан са појавом џеримандеринга, односно са цртањем изборних граница на начин који одговара владајућој странци.

Преосталих 93 посланика бирају се са националних изборних листа, без директног гласања за појединачне кандидате. Примјењује се такозвани степенасти изборни цензус: пет одсто за појединачне странке, 10 одсто за коалиције двије странке и 15 одсто за коалиције од три или више странака.

Поред тога, постоји и систем парцијалне компензације за такозване „расуте“ гласове са једномандатног нивоа. Компензациони гласови настају из два извора. Први су гласови које су освојили кандидати који су изгубили у једномандатним изборним јединицама. Иако ти кандидати нису освојили мандат, њихови гласови се не губе у потпуности, већ се додају резултату њихове странке на националној листи. Други извор су такозвани „вишкови гласова“ побједничких кандидата, односно гласови које је побједник добио изнад броја који му је био потребан да побиједи другопласираног кандидата.

За разлику од неких других изборних система, гдје компензација служи прије свега да помогне мањим странкама, у мађарском моделу она укључује и вишак гласова побједника. Због тога овај систем често додатно користи најјачој странци, јер она осваја велики број изборних јединица и истовремено добија додатне компензационе гласове на националној листи. Учешће мањих странака на изборима додатно је отежано правилом да странке морају кандидовати представнике у најмање 71 изборној јединици и у 14 од 19 жупанија. Мађари који живе у иностранству имају право гласа, али могу гласати само за партијске листе.

Тако удруживање опозиције у теоријском смислу има два главна циља: прво, да сигнализира бирачима да постоји реална могућност формирања алтернативне владе, и друго, да се ублаже ефекти неравноправних изборних правила. У случају Мађарске, оба ова услова су формално испуњена ^[2].

Април у Мађарској

Након избора 2022. године, Европска унија је Мађарску означила као „хибридни режим“, односно „изборну аутократију“, сврставајући је у исту категорију са државама попут Србије, Русије, Бјелорусије, Индије и Венецуеле. Већ традиционална коалиција Фидеса и Хришћанско-демократске народне странке, коју је предводио Виктор Орбан, поново је освојила двотрећинску већину у парламенту, док се опозициони савез Уједињени за Мађарску, који је окупио идеолошки врло различите странке, убрзо након избора распао.

Да би се разумио наредни политички развој и предизборни процес, потребно је вратити се у 2024. годину. Тада је објављено да је предсједница Мађарске Каталин Новак, из редова Фидеса, годину дана раније помиловала осуђеника повезаног са случајем педофилије. Након избијања афере оставке су поднијеле и предсједница државе и министарка правде Јудит Варга.

Политички одјек афере додатно је појачан када је Варгин бивши супруг Петер Мађар, који је у том тренутку обиљежавао двадесет двије године чланства у Фидесу, такође поднио оставку на све јавне функције и напустио странку. Након тога, почео је јавно да износи критике на рачун владајуће партије, тврдећи да је идеја о „националној, сувереној и грађанској Мађарској“ прије свега политички конструисан наратив који служи за прикривање системске корупције и богаћења појединаца блиских власти.

Након оснивања странке Тиса (Странка поштовања и слободе), Мађар је на изборима за Европски парламент освојио мандат, прикупивши око 30 одсто гласова и заузевши друго мјесто иза Фидеса. Тај резултат довео је до значајног слабљења других опозиционих странака и позиционирао Тису као новог лидера опозиције.

С обзиром на изборни систем, разједињена опозиција у Мађарској има врло ограничене могућности да оствари значајнији изборни резултат. Због тога се поново инсистирало на идеји уједињавања и одржавања предизбора. У 103 од 106 изборних округа побиједио је кандидат Тиса партије.

Странка је у већини округа истакла по три кандидата, док је изузетак био изборни округ лидера странке, Петера Мађара. Већина мањих опозиционих странака одбила је да учествује у тим кандидатурама. Изузетак су биле Демократска коалиција коју предводи Клара Добрев и десничарски покрет Наша домовина, који се у јавности често описује као прикривени савезник Фидеса.

Тиса је објавила и програмски документ од око 240 страница у којем су представљени главни изазови са којима би се, према њиховим процјенама, суочила будућа влада. У првом плану истичу се борба против системске корупције и обнова институционалне независности, односно јачање институција које су, према тврдњама опозиције, подређене политичким интересима. Платформа посебан нагласак ставља на економску политику и унапређење јавних служби.

Мађар је на изборима за Европски парламент освојио око 30 одсто гласова

Странка најављује обнову повјерења инвеститора, подршку малим и средњим предузећима и јачање редистрибутивне улоге пореског система. У том контексту предвиђа се увођење пореза на богатство за најимућније слојеве становништва, као и смањење пореског оптерећења за грађане чији су приходи испод просјечне плате.

У области спољне и безбједносне политике програм предвиђа јаче везивање Мађарске за европске институције и обнову односа са западним партнерима, уз истовремено наглашавање значаја националног суверенитета. Такође се истиче противљење упућивању мађарских војника у рат између Русије и Украјине. Предвиђена је и ревизија појединих енергетских споразума са Русијом, као и позитиван став према могућем чланству Украјине у Европској унији, али уз рестриктивнији приступ питању миграција.

На тај начин програм ове странке комбинује поједине елементе либералне политичке реторике са концептима који су блиски досадашњем наративу Фидеса, прије свега када је ријеч о заштити државних граница и наглашавању улоге нације у политичком животу.

Кампањске заврзламе

Предизборна кампања обиљежена је оштром реториком, међусобним оптужбама и бројним контроверзама које укључују компромитујуће изјаве појединих политичких актера. Један од упечатљивих примјера представља изјава утицајног Фидесовог министра грађевинарства и саобраћаја Јаноша Лазара, који је навео да би „унутрашње резерве“ могле да буду ангажоване на пословима чишћења тоалета у возовима.

Та формулација је у јавности протумачена као алузија на ромску заједницу, која чини око осам одсто становништва Мађарске. Изјава је изазвала снажне реакције, нарочито на друштвеним мрежама, гдје су је оштро критиковали бројни припадници ромске заједнице.

Посебно су се истицале реакције на платформи ТикТок, на којој су мађарски Роми веома присутни и утицајни. Иако су министар и владајућа странка били изложени значајним критикама, ситуацију је настојао да ублажи портпарол министра спољних послова Петера Сијарта, који је ромског поријекла. Упркос овим контроверзама, истраживања показују да значајан дио ромског бирачког тијела и даље гласа за владајућу странку.

Поред тога, питање проширења нуклеарне електране Пакш два привукло је пажњу јавности, али је дио медијског простора заузео и скандал повезан са заштитом радника у фабрици јужнокорејске компаније Самсунг у граду Геду. Према наводима критичара, влада није благовремено реаговала на проблеме у вези са условима рада како не би угрозила инвестициони потенцијал земље.

Са друге стране, компанија је саопштила да ће предузети кораке како би исправила уочене пропусте. Лидер опозиционе странке Тиса, Петер Мађар, овај случај је представио као примјер двоструких стандарда владе: док се у политичкој реторици истиче заштита националних интереса, у пракси се, према његовим тврдњама, често штите интереси страних инвеститора на рачун здравља радника и транспарентности институција.

Почетком фебруара ове године на интернету се појавио анонимни веб-сајт који приказује фотографију спаваће собе Петера Мађара и најављује објављивање видео-снимка наводно насталог трећег августа 2024. године. Као одговор на те наводе, Мађар је изјавио да се у то вријеме у тој соби заиста одиграо интиман сусрет са његовом бившом партнерком, али уз обострани пристанак. Присталице владајућих структура настоје да овај случај представе као довођење у питање његових моралних критеријума, док опозициони кругови упозоравају на могућност да је ријеч о покушају дискредитације уз употребу државних или парадржавних механизама.

Током посјете америчког државног секретара Марка Рубија Будимпешти, у јавним наступима је наглашено да амерички предсједник Доналд Трамп активно подржава политички успјех Виктора Орбана, јер се та сарадња представља као темељ „златног доба“ америчко-мађарских односа. Орбан је, у том контексту, један од ријетких европских политичара који је присуствовао оснивачкој сједници Трамповог Одбора за мир ^[3]. Мађар Орбана често означава као блиског Путиновог сарадника и извјесног Тројанског коња у Европи, док Фидес Тису означава као бриселску партију која ради против интереса Мађарске државе.

Потенцијални резултати

Имајући у виду да је Орбан по први пут добио главног супарника у центру идеолошког спектра Мађарске, можемо очекивати тијесну борбу за парламентарну већину. Мађар има интенције да Мађарску трансформише од Орбанове „илибералне државе“ у европску модерну, дакле либералну, државу, али се не одриче неких ставова које је већ имао током дводеценијског чланства у Фидесу ^[4].

Он је избјегавао претјерано заступање проевропских ставова како не би био окаракетрисан као „украјински шпијун“ или „бриселски роб“, али у сваком случају, његова побједа би значила промјену понајвише према Бриселу. Он је најзначајнији члан партије ТИСА и не можемо рећи да има нарочито квалификован кадар да преузме тешке државне функције.

Након формирање антисрпског савеза Загреб-Приштина-Тирана, наставак свеобухватне сарадње са Будимпештом је од изузетног значаја за Србе

Уколико ТИСА освоји просту већину, Петер Мађар не би могао да направи обећавану реформу. Тзв. кардинални закони (у области избора, правосуђа, медија, породице, итд) могу се промијенити само двотрећинском већином. Влада се може суочити са отпором Уставног суда, али и предсједника именованог од стране актуелне власти. Међутим, нека значајнија промјена односа према ЕУ је могућа само уз измјену тих закона односно само са двотрећинском већином ТИСА. Као један од сценарија наводе и шансу да актуелна већина изабере Виктора Орбана за предсједника уколико на предстојећим изборима изгубе већину ^[5].

Када је у питању однос према Србији и Српској, важно је нагласити да Срби директно подржавају Фидес, односно Виктора Орбана као кључну фигуру која је омогућила побољшање односа. Мађари у Србији у цјелини гласају за Фидес, па би однос потенцијално нове власти могао бити скептичнији према Србији која је означена као „хибридни режим“ (попут Орбановог у Мађарској).

Након формирање трипартитног антисрпског савеза Загреб-Приштина-Тирана, и константног сарајевског притиска, наставак свеобухватне сарадње са Будимпештом је од изузетног значаја за Србе и тренутно најгласнијег њиховог савезника на континенту.

Кијевски режим је у посљедњим мјесецима интензивирао борбу против власти у Будимпешти и готово затворио сва врата и шансу за политички дијалог. Орбан је, подржан од стране америчких конзервативаца и све мање од европских, риједак примјер у срцу Европе који је повезница Запада са Москвом, али и Москве са Вашингтоном и у одређној мјери Бриселом.

Структуре које ће бити дубоко умјешане у ове изборе хоће промјену власти превасходно због права вета и односа Мађарске према рату у Украјини, али и Доналду Трампу, док ће постојати и они којима је ова позиција Будимпеште у Европи добра шанса за отопљавање односа са Русијом и постојање бар једног лидера који несметано може, уз Роберта Фица, да посјети Кремљ. Иако је близак структурама у Мар-а-Лагу, Орбанов конзервативизам подразумијева тежњу за суверенизмом са социјалним мјерама које би контролисале тржиште и стране инвестиције.

Предизборне анкете су у земљама оваквог типа само податак који се користи за манипулацију и власти и опозиције, па ћете тако готово увијек видјети да истраживања провладиних медија објављују резултате који фаворизују Фидес, и обратно у случају ТИСА-е. Остаје само да сачекамо догађај који ће одлучити хоће ли и мађарској опозицији процвјетати мађарски мразовац и хоће ли након овог изборног циклуса ТИСА креирати политику из Кармелитског самостана на лијевој обали Дунава.

Аутор је дипломирани политиколог. Ексклузивно за Нови Стандард.

УПУТНИЦЕ:

[1] Bursać, D. (2022). Mađarski izbori 2022: Promena koja nije došla. Srpska politička misao, 76(2), 103–119.

[2] Golder, N. S. 2006. The Logic of Pre-electoral Coalition Formation. Columbus: The Ohio State University Press.

[3] https://www.osw.waw.pl/en/publikacje/osw-commentary/2026-02-25/osw-update-hungary-election-no-2

[4] https://www.economist.com/interactive/2026-hungary-election

[5] Techet, P., & Schäffer, S. (2026). Scenarios for the 2026 Hungarian Parliamentary Elections. Beč: Institut für den Donauraum und Mitteleuropa (IDM)

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Facebook/Orbán Viktor