Срђан Перишић: Срби нису део Запада, када то схватимо – победили смо

СПРЕМАЊЕ Запада на коначни обрачун са Српском говори да Срби, а поготово српска елита, морају да промене методе борбе и отпора. Наиме, очување Српске није само политички отпор Сједињеним Државама, Европској унији и НАТО-у у њиховој унитаризацији БиХ већ, ако желимо да тај отпор буде успешан, он мора да подразумева пре свега схватање да Срби нису део Запада, као ни некакве јединствене европске цивилизације која и не постоји.

Дакле, кључна метода борбе Срба треба да постане она методологија коју до сада нисмо смели или умели да применимо – одбацивање пројекта да су Срби део западне цивилизације.

Наиме, не постоји цивилизација у једнини, већ цивилизације у множини. У Европи има више цивилизација, најмање две, тако да се не могу две цивилизације проглашавати једном.

Свака цивилизација је независна парадигма (образац, матрица) која даје историјски смисао свему што се дешава у датом народу или народима који чине ту цивилизацију. Сваки покушај тумачења историје на тврдњама о „универзалности“ једне није ништа друго до шовинизам, расизам или колонијализам.

Управо је Србима потребна антиколонијална борба како би одбацили тај универзализам који нам се намеће два века.

На примеру БиХ, али и Србије, последњих 30 година се види та практична реализација неоколинијализма. Србија је у полуокупацији, тако што је Космет војно окупиран, а остали део Србије идеолошки окупиран разним пројектима са Запада.

Универзализам и колонијализам представљају наметање другим народима вредности која су им туђа, која им не припадају, јер су заснована на другачијој цивилизацијској парадигми.

Срби нису део ни европске цивилизације јер она и не постији. Под европском цивилизацијом се подразумева само романо-германска. Она себе сматра једином у Европи. Те претензије су неодрживе и Срби то морају одбацити. Западна култура јесте романо-германска цивилизација, али је та култура примењива само у границама те цивилизације – где се она историјски развила.

Срби и неки други народи, као Руси, духовно и вредносно су изникли у византијској цивилизацији (источно-ромејској), а данас припадају њеном настављачу – источно-православној цивилизацији.

Међутим, Запад је користио своје успехе у материјалној и техничкој сфери како би учврстио своју доминацију у свету, која се изражавала на два нивоа – кроз физичко и насилно поробљавање народа и држава (освајања, пљачкања, колонијализам), и кроз наметање сопственог цивилизацијског модела свим другим културама и цивилизацијама. То наметање се примењује као универзално обавезујућа норма, јер наводно романо-германска цивилизација поседује „универзалне вредности“ – па су оне обавезне за све.

Наметање западне, романо-германске културе изводи се на два начина.

Први је шовинизмом, којим се сопствена култура проглашава најбољом и савршенијом од осталих. Директна последица шовинизма је освајање или поробљавање других народа.

Други начин је путем космополитизма, када се све посебне националне културе у свету (само)проглашавају заосталим, па је потребно прихватити једну општу човечанску цивилизацију, која ће бити заснована на прогресу и напретку. Међутим, та цивилизација, која по мишљењу европских космополита треба да буде општечовечанска, опет је романо-германска.

С тим у вези, шовинизам и космополитизам су, у ствари, две стране једне те исте медаље, тј геоолитике. Европски космополитизам није ништа друго до романо-германски шовинизам, и шири се међу нероманогерманским народима великом брзином. Шири се међу Словенима, Арапима, Турцима и другима, таквих космополита веома је много, али они су у ствари – аутошовинисти.

Бројни међу њима су у одбацивању својих националних особености чак екстремнији од шовинизма романо-германског света.

Тако је међу Србима формиран један слој елите који је прихватањем културних и идеолошких модела са Запада прихватио и западне геополитике. Крајем 20. и почетком 21. века у Србији је прозападни део елите себе прозвао „Друга Србија“, како би назначио потребу прихватања вредности Запада, док се у ствари ради о аутошовинистичкој идеологији која се ослања на шовинизам романо-германског и англоамеричког света.

Модерна историја Срба, а поготово 20. век, пуна је примера одбацивања свог идентитета ради прихватања Запада. У суштини, радило се о негацији своје културе, која је проглашавана заосталом и нецивилизованом.

С тим у вези, Српска мора да одбаци све идеје о учлањењу у Европску унију, и њене разне формате. То подразумева критичко преиспитивање ЕУ-закона који су наметани или самостално прихватани у законодавству Српске. Ради се о законима пре свега у области просвете, културе, науке и високог образовања, али и у областима финансија (банака), производње и економије.

Наше школе и универзитети не смеју више да копирају школе са Запада – што је погубна пракса која се одиграва већ дуже од 20 година. Српска има пример у Русији, која од идуће школске године потпуно креће у одбацивање школских и универзитетских модела (болоњски модел) са Запада и у суштини се враћа на раније модел школовања уз осавремењивање новим методама.

Српској не смеју да буду узори модели са Запада, јер су се ти модели стварали у другачијој историјској и цивилизацијској матрици него што је наша српска.

Постоји један тако очигледан пример о копирању западних модела, а долази из скорије српске историје. Наиме, Срби ево 110 година немају своју јединствену српску државу само због једног разлога – зато што су хтели да буду део Запада и његове романо-германске цивилизације. Последица тога је да су све државе у којима су Срби живели у 20. веку (а које су сматрали својима државама) – срушене или нестале са огромним страдањем Срба.

Дакле, Срби нису део Запада. Када то схватимо, победили смо. Никакав НАТО, амерички амбасадор, Шмит, Сорош, и њихове ЕУ-продужене руке не могу да зауставе српску победу у оном моменту када схватимо да нисмо Запад.

(Tрибинa je одржанa 5. октобра у Прес-центру УНС, уз подршку Представништва Републике Српске у Србији)