Срђа Трифковић: Напад Хамаса на Израел: шок и последице

Сцене смртоносног хаоса и згрануте неверице људи у Израелу 7. октобра биле су без преседана. Напад Хамаса није био тек још један оружани сукоб какви се периодично дешавају годинама у Гази и око ње. Био је далеко већи од борби у новембру 2012. Далеко је премашио отмицу и убиство три израелска тинејџера од стране Хамаса у јулу 2014. године, што је резултирало масовном израелском одмаздом у којој је убијено више од 2000 Арапа (углавном цивила) и 73 Израелца, од којих 67 војника.

Напад који је Хамас покренуо против Израела прошле суботе нагло је и драматично променио блискоисточну дипломатску сцену. Догодио се на 50. годишњицу Јом Кипур рата, који је такође затекао израелску обавештајну службу неспремну. И тај рат је почео у суботу, притом на најсветији дан у јеврејском календару.

Фијаско израелске службе

Садашњи напад, међутим, нема поређења са било којом претходном операцијом коју је покренула нека палестинска група отпора против Израела, било из појаса Газе или из упоришта Хезболаха у јужном Либану, а камоли са Западне обале. Хиљаде пројектила – 3250 њих, према најновијој израелској процени – које су пале на Израел, праћене су дубинском инфилтрацијом Хамасових бораца који су ширили терор у околним израелским насељима у близини појаса Газе и шире, до те мере да су преузели привремену контролу над неким селима и градовима. Два дана након напада, операција уклањања Хамасових скривених бораца и обезбеђења границе и даље је у току.

Напад је започео углавном копненим путем, али је спроведен и са мора, па чак и из ваздуха, са великим пропагандним ефектом за нападаче. Средства и технике напада били су без преседана. Откако је Хамас успоставио контролу над појасом Газе 2006. године, размене ватре и ракетирања биле су честе са обе стране границе, али палестински упади у Израел су били ретки и увек су се изводили коришћењем подземних тунела. Слике булдожера и нападача, који пробијају жичану ограду на очигледно незаштићеној граници и хрле на територију Израела, стога су изазвале шок у израелском друштву. Напади ове врсте се никада раније нису дешавали.

Иако је спектакл ракета које парају небо постао уобичајен током периодичних сукоба око Газе – снимци јуришних јединица Хамаса како се крећу улицама градова попут Сдерота, преузимају војне испоставе и касарне, дижу у ваздух капије кибуца, пуцају на аутомобиле и убијају или отимају пролазнике – шокирао је већину Израелаца. Они су се годинама ослањали на континуирани и ефикасан надзор обавештајних служби над непријатељем са друге стране утврђене ограде. Тај надзор је наводно био веома софистициран, при чему је посебно праћење активности Хамаса вазда био један од најважнијих задатака за безбедносни естаблишмент.

Репутација Израелских одбрамбених снага у области електронског надзора до сада је била беспрекорна. Највећа формација ИДФ-а је Јединица 8200, мрежа за прикупљање обавештајних података за сајбер ратовање, наводно без премца у свом задатку. Према речима бившег директора Краљевског института уједињених служби (РУСИ) у Лондону, „јединица 8200 је вероватно водећа техничка обавештајна агенција на свету и стоји у рангу са НСА у свему осим по обиму”. Израелска технологија надзора је, као што се манифестује шпијунским софтвером Пегазус, међу најнапреднијим је на свету.

Осим тога, Израелци су такође активно ангажовани у добијању људских обавештајних података тако што идентификују потенцијалне доушнике на окупираним палестинским територијама. Да би регрутовали доушнике, траже појединце са финансијским и здравственим проблемима, а посебно хомосексуалце који се осећају маргинализовано у исламском друштву и који се плаше да ће бити откривени. Израелски напори да лоцирају вероватне агенте били су фокусирани на претресе приликом уласка и изласка и дуге интервјуе са Палестинцима којима је одобрено да напусте појас Газе. Ово чини неспособност Израела да уочи планирани напад Хамаса утолико више изненађујућим.

Упркос разрађеном апарату за прикупљање и анализу обавештајних података, припреме Хамаса нису примећене. Напад од 7. октобра планиран је уз невиђени ниво оперативне безбедности, не само унутар Хамаса већ и унутар његових ривалских фракција у Гази. Чини се да је Хамас успео да постигне невиђен ниво дисциплине и јединства у мозаику различитих палестинских фракција и група. У претходним рундама борби, Израел је идентификовао барем општу локацију и количину Хамасових залиха оружја. Овога пута је јасно да су потенцијалне припреме прошле непримећено, не само у планирању, већ и у гомилању оружја, што је посао који се тешко може прикрити.

Притом је, непосредно пре напада, Израел пропустио да уочи и концентрацију бораца и њихов приступ граничним подручјима, иако се та подручја стално прате патролама, камерама, сензорима и даљински управљаним аутоматским оружјем. Очигледно није било стражара на дужности на војним испоставама, па чак ни на прилазима касарнама, што је омогућило Хамасу да упадне у одаје војника и да их убије или киднапује. То се догодило, да поновимо, на 50. годишњицу рата Јом Кипура, који је сам по себи био велики фијаско израелске обавештајне службе.

Адут за будућност

Имајући у виду неспособност Хамаса да издржи свој упад у било ком временском периоду, он је ипак добио главни адут за будућност хватањем израелских цивилних и војних талаца – најмање 130 њих према подацима објављеним у понедељак ујутро. Они ће представљати адут за преговарање за извлачење неких (можда већине) палестинских милитаната из израелских затвора. Осветнички напади на Газу ће вероватно бити у великој мери компликовани присуством израелских талаца, укључујући децу, за које је извесно да ће бити држани у густо насељеним подручјима.

Вероватно ћемо много сазнати у данима и месецима који долазе о томе како се Израел – држава у сталној приправности – нашла у овој рањивој позицији. Нетанјахуова влада, изненађена и понижена, вероватно ће одлучити да реагује брзо и ефикасно. Имајући у виду састав те владе, са министрима који су религиозни ционисти који прихватају неопходност жртвовања као саставног дела јеврејског искуства – она ће се вероватно одлучити на веома жесток одговор у Гази без обзира на судбину талаца.

Иронијом случаја, изазивање таквог одговора је саставни део вероватног стратешког мотива за Хамасов напад. Палестинци радикализовани од Хамаса, већином млади, осећају се занемарено и издано од арапског и исламског света. Они желе да уздрмају ствари на Блиском истоку, а посебно желе да покушају да спрече успостављање дипломатских односа између Израела и Саудијске Арабије. За многе од њих, незамисливо је да најистакнутија арапска земља нормализује односе са Израелом – посебно под вођством садашњег екстремно десног кабинета Нетанјахуа.

Другим речима: планери напада рачунају на масовну и неселективну одмазду Израела. Они очекују да ће то бити толико крваво и тако скупо у животима Палестинаца, да ће трајно поткопати детант између Израела и арапских режима који су изгубили интерес за палестинску ствар. Стратешки циљ Хамаса је да врати палестинско питање у фокус арапских влада – посебно у заливским монархијама – и можда да поново запали исламски жар широм света, као и да створи симпатије у другом земљама. Хиљаде цивила у Гази ће можда страдати у данима који долазе, али Хамас ће сматрати да је то цена коју вреди платити ако то води ка враћању Палестине на геополитичку агенду у Ријаду, Каиру, Аману, Анкари и шире. Секундарни циљ је вероватно да се утврди примат Хамаса у палестинској заједници и да узме власт и на Западној обали.

Консолидација домаћег фронта

За Израел је напад Хамаса потврда да су способности његове обавештајне службе мање импресивне него што су биле. Ово је утолико значајније за владу која се представља као изразито посвећена безбедности. Вишемесечне тензије, сукоби и политичке кризе унутар Израела уследиле су након покушаја Владе да реформише политички систем и промени однос снага на штету правосуђа. Ово је изазвало озбиљне реперкусије на свим нивоима израелског друштва и естаблишмента, укључујући и оружане снаге. Тешко је дати тачне процене, али је логично да су дуготрајне тензије и страствене поделе штетно утицале на институционални штит задужен за заштиту јеврејске државе.

С друге стране, напади могу дати Нетанјахуу прилику да консолидује домаћи фронт у име борбе против ванредне ситуације без преседана. Познавајући његове вештине преживљавања и искуство, ово је вероватнији исход за израелску политичку сцену на средњи рок. Сећа се он да је премијерка Голда Меир била принуђена да поднесе оставку шест месеци после фијаска са Јом Кипуром пре пола века – и решен је да не пође њеним стопама. У игри која ће уследити покушаће да своје домаће политичке противнике представи као унутрашњег непријатеља који сеје поделе.

На Блиском истоку у целини, неки играчи вероватно поздрављају напад. За Турску ће бити лакше да се носи са Курдима у северној Сирији како они буду сматрали потребним. Израел сумњичи Иран да је подстицао Хамас на напад и пружао логистичку подршку. Ипак, вероватно ће се Техеран уздржати од охрабривања својих штићеника Хезболаха – који су много боље наоружани, обучени и организовани од Хамаса – да покрену велики, а не само симболичан напад на Израел из јужног Либана.

Првобитни одговор Саудијске Арабије био је изразито критичан према Израелу, као што се могло очекивати у овом тренутку. Након првобитног испољавања беса, дугорочно Саудијска Арабија неће одустати од нормализације односа са Израелом, али ће захтевати – и вероватно добити – неке безначајне уступке за Палестинце који живе у Гази и на Западној обали. Египат ће вероватно прихватити улогу посредника између Хамаса и Израелаца, што значи да ће одбити да буде укључен на палестинској страни. Како се приближавају избори, председник Сиси не жели да се хаос у комшилуку настави. Осим тога, није заборавио да је Хамас подржавао његове заклете непријатеље – Муслиманско братство – које је уклонио са власти државним ударом и противно савету Стејт департмента САД. Можда ће бити демонстрација и паљења израелских застава на арапским улицама, али такве смо изливе без ефекта већ виђали довољно често.

Ако Нетанјаху буде имао мудрости да узврати Хамасу – али да не реагује претерано претварајући већи део Газе у рушевине – ништа се нарочито важно неће догодити на ширем Блиском истоку. Palestina delenda est.

 

Превод Срђа Трифковић/Нови Стандард