Срђа Трифковић: ЕУ против идентитета и демократије

Европска унија, првобитно замишљена као прагматичан оквир за олакшавање протока људи, роба и капитала између суверених држава, током последње три деценије преобликована је у огромну машинерију политичког и културог глајхшалтовања. Неизабрани званичници су централизовали моћ у својим рукама и теже томе да додатно ослабе национални суверенитет. ЕУ је данас идеологијом вођен Левијатан, заснован на лажним тврдњама и нефункционалним праксама.

Прва и најважнија међу лажима је да су земље ЕУ благословене што што имају „нашу демократију“ – unsere Demokratie (немачки), notre démocratie (француски) – као основу политичког система у оквиру којег сваки грађанин може у потпуности остварити своја „природна права“. Колика је то лаж показују – између осталог – скандалозне злоупотребе правосуђа у Француској против Марин Ле Пен и у Румунији против Калина Ђорђескуа.

Ако „демократија“ ишта подразумева уопште, онда је то свакако идентичност– или веома велика подударност – вредности и интереса оних који владају са онима који им дају овлашћење за то владање. Односно малобројних који управљају и мноштва којим се управља, оних који легитимно командују и оних који их добровољно слушају. У Европској унији, ова спона углавном не постоји.

Цивилизацијски идентитет је нераздвојив од националног идентитета. Заједница мора имати висок степен етничке и културне хомогености да би могла да оствари „демократију.“ Идентитет је основни кохезивни фактор друштва и државе. Он је темељ једнакости грађана, дефинисан припадањем нацији уз одређени степен трајне посвећености тој идеји. ЕУ демонизује сваки покушај одржавања социјалног и етничког јединства као „расистички.“

„Демократска“ политичка заједница није, и не може бити, производ насумичне мешавине појединаца који су првенствено лојални сами себи или неким, наводно трајним, идеолошким новотаријама. Такође, она не може бити спој људи који се случајно налазе на одређеном географском подручју, као што је ЕУ, у одређеном тренутку.

Национална хомогеност – заснована на заједничком пореклу и предању, на заједничком језику и осећају заједничке судбине – предуслов је за појаву и постојање демократске заједнице и за легитимитет и моралну одрживост политичког система који та заједница развија.

ЕУ је, са друге стране, жестоки противник било какве идеје налик тој. Њен модел има два смртоносна непријатеља. Један је традиционална породица, која је основа биолошког опстанка сваке нације и континуитета колективних сећања. Други је борба против масовне имиграције. Суштина политике као способности да се разликује пријатељ од непријатеља (Карл Шмит), априори је немогућа када се сама могућност диференцијације демонизује (од стране апарата ЕУ) као „расизам“.

Европска унија је показала да такозвана „наша демократија“ није ништа друго до процес систематског распада традиционалних облика заједнице

Ова два „оружја масовног уништења“ постала су неупитни идеолошки стубови и правна оружја евро-елите. У земљи која је преплављена имигрантима, „демократија“ се своди на пуку формалност. То је судбина коју је Брисел наменио Европи.

ЕУ ефективно одбацује могућност да народ и држава могу или требају да живе у својеврсној хармонији. Њено инсистирање на примату непрекидно ширећих „права“ одражава инфантилно бекство од „политичког“, учвршћено инструментализованим и политизованим правосуђем.

У пракси, цео систем је дизајниран да производи унапред одређене резултате. „Демократија“ је само средство којим се цинично манипулише зарад идеолошких циљева. ЕУ се развила у култур-марксистичку „заједницу вредности“ засновану на наслеђу Франкфуртске школе.

Европска унија је показала да такозвана „наша демократија“ није ништа друго до процес систематског распада традиционалних облика заједнице, идентитета и значења, који води отуђена елита неизабраних бирократа са великом моћи, без легитимитета и са нултом одговорношћу. Та олигархија, у једнакој мери арогантна и безобзирна, има намеру да уништи цивилизацијски идентитет Европе.

Излагање Срђе Трифковића на Московском економском форуму, 2. април, 2025.

Превод: Михаило Братић/Нови Стандард

Извор: Нови Стандард

Насловна фотографија: Stefan Wermuth/Bloomberg