Србија улази у историјску битку: Запад и НАТО уценама желе да створе власт против Русије

Лажна слика се намерно ствара да је у Србији на дневном реду главно политичко питање каква ће бити београдска власт и ко ће управљати Паркинг сервисом и канализацијом у главном граду. Немојмо бити наивни, суштина целе игре је да је неко на Западу решио да се уценама окрене кормило Србије од Русије и да се земља изручи на тацни НАТО алијанси.

Само политички неписмени могу да поверују да после убедљиве победе Александра Вучића на председничким и владајуће коалиције на парламентарним изборима, неки проблем за досадашњу власт представља то што је у традиционално опозиционом Београду тесан изборни резултат.

Само наивни лаици могу да наседну да се због наводних „неизвесних“ резултата помиње чак и понављање избора у престоници као разрешење измишљене кризе.

Бескрупулозна акција Запада

Много је реалније да је на делу бескрупулозна акција евроатлантских амбасадора у Београду који огољеним силеџијским уценама покушавају да билдовањем антируског расположења вештачки створе некакав свој франкештајновски блок, најпре у главном граду, а потом и у целој земљи, који би, корак по корак, раскинуо све пријатељске везе Србије са Москвом.

Сваком политичком аналитичару аматеру, потпуно је јасно да владајући напредњаци заједно са социјалистима имају пуно џокера, отворених и латентних, са којима би колико данас могли да формирају престоничку власт. Али се то, ипак, некако спречава и тактички одлаже.

Нема дилеме, Србија је после председничких, парламентарних и београдских избора на удару надреалних и бескрупулозних западних уцена.

Потпуно отворено, председник државе Александар Вучић објавио је и да је под тим безбројним „атомским уценама и притисцима“, Србија променила одлуку и у Генералној скупштини УН, одустала од принципијелне уздржане позиције и под невиђеном дипломатском тортуром гласала за суспензију Русије из Савета за људска права УН.

Захтеви Запада, Америке и НАТО-а практично су испоручени Србији у каубојском маниру, са револвером на слепоочници, са претњама економског и политичког колапса, убијања и изоловања државе и сваковрсним санкцијама.

Тога су, наравно, свесни и у Русији па не виде гест званичног Београда у УН као непријатељски већ као неминовност једне мале земље у светским размерама која једина у Европи није увела санкције Москви и која је изложена варварским претњама много јачих силеџија.

НАТО центри би да бирају и министре

Невероватно али истинито, у Србији многи западни центри моћи свакодневно у јавност протурају чак и захтеве кога би у будућој влади волели да виде, а кога не.

Свакодневно, из медијских НАТО база шаљу се сигнали које странке и делови којих коалиција не би никако смели да се нађу у владајућем блоку, а који делови партија, покрети и поједини лидери су више него добродошли.

Непрекидно, из одређених западних кругова ствара се перцепција да у Србији није победио онај ко је победио и да није изгубио онај ко је изгубио.

Притом, да се разумемо, Запад једнако „игра“ на делове власти и опозиције, као што једнако отписује делове власти и опозиције. За њих у ствари није битно ко је власт, а ко је опозиција, већ ко ће беспоговорно да их слуша и да им служи, а ко не. То је једино мерило и тачка раздвајања.

Гради се насилни медијски инжењеринг да Срби у ствари нису гласали за војну неутралност и за чврсту одлуку да Србија не уводи санкције Русији, а једноставним погледом на изборне резултате види се да су Срби управо за то гласали.

Да скратимо:

Србију тек чека тотална Западна и антируска офанзива, па можда и пресудна историјска битка да очува своју самосталност и независност коју је изградила.

И то је убедљиво најдоминантнија и кључна тема око које се све врти. А не ко ће водити водовод и градски превоз у Београду.