Немачки амбасадор при УН Кристоф Хојзген са те највише светске политичке позорнице поручио је Србима да „пуцају себи у ногу“ јер воде политику повлачења признања независног Косова.

Добронамерни савет Хојзгена Србији је да ради на признању Косова, па и сама да га призна уколико жели да постане чланица Европске уније.

Ултиматум Берлина — Срби, пуцајте у срце

У преводу са немачког на српски, амбасадор и бивши спољнополитички саветник Ангеле Меркел саветовао је Србе: „Немојте да пуцате себи у ногу него одмах пуцајте у срце!“

Хојзген је Београду саопштио: Престаните да се рањавате и самоповређујете без потребе одбраном државне целовитости, одмах се одрекните Косова, прекратите себи муке и убијте се као држава.

Званични Берлин је искусно, са висине, гордо и надмоћно препоручио недораслој и махнитој Србији која очигледно не зна шта чини, па пуца себи у ноге као ненормална, да искључи апарате на које је прикључена, да ликвидира и сваку примисао државности и достојанства, да се самоуништи.

У неку руку, такву поруку Немачке требало би и ценити јер је огољена до сржи, брутална до неукуса, искрена до нелагоде.

Требало би се чак Берлину и званично захвалити јер није увијао свој крајњи циљ — признање Србије да је Косово независно — у неке шарене фолије и еуфемизме о свеобухватним споразумима и компромисима за тобожњу заједничку будућност.

Било би пожељно одати признање Хојзгену јер је очински лупио Београду шамар који отрежњује од европијанства, утопијских заноса и заблуда да Србију чека чланство у Европској унији једнога дана кад се реформише и испуни стандарде за тај чин.

фото: З. Шапоњић

Шта се нуди Србији

Потпуно је, дакле, јасно да се Србији нуди једино смрт државе, једино чупање сопственог срца и нестанак, како би нека окупирана територија, раскомадани провизоријум добио шансу да можда некада уђе у ЕУ.

И добро је да, чак и кад формално наставимо тај јалови и бесмислени кафкијанско бирократски пут евроинтеграција, суштински знамо да је то лавиринт без краја и да будемо свесни и спремни да градимо алтернативу за сопствени живот и постојање уместо смрти.

Због свега тога је у неку руку катарзична, па чак и оптимистична нова Хојзгенова порука јер не оставља простор за тумачења, играрије и фолиражу.

Само на једну ствар је Берлин, ипак, морао да пази и било би корисно по општу хигијену да му се то у будућности не понови. А то је да не помиње Србији било какво пуцање, па макар то било и у ноге, на дан кад се обележава стрељање српских ђака у Крагујевцу.

Знамо, ово је модерна Немачка која је потпуно раскинула са својом нацистичком прошлошћу, која је клекла пред својим жртвама и суштински се преобратила.

Ни у једном смислу немамо намеру да извлачимо неке непримерене историјске паралеле нити да задиремо у историјске странице које су одавно затворене.

Али баш због тога, ваљало би да званичници Берлина, кад спреме нови ултиматум за Србију, баце поглед на календар — да можда није случајно 21. октобар.