фото:083 портал
Прошло је од тог 21. маја већ 19 година, много се тога промијенило, што је најбитније пала је тридесетогодишња диктатура, парламентарни живот се још више убрзао. Али и после 19 године остао је један горак укус у устима да ми је тог 21 маја 2006 године неко нешто отео.
И јесте, и сви знамо како, можемо да се фолирамо ако хоћемо, али ја мислим да нећемо да се фолирамо, јер знамо да тог дана нисмо изгубили , већ да су нам једноставно то заједништво са Србијом малверзацијама одузели. И постоје докази, постоји бијела књига гдје је све записано, вриједан историјски документ, који ће тек добити на значају.
Сјутрашњи како га неки зову празник дана независности ( или боље због савитљивости дијела политичког спектра према Хрватскоја да кажемо неовисности), јесте дан који никада не може да спаја Црну Гору, то је дан подјела, дан када је антисрпска хистерија почела да достиже свој врхунац да би се наставила све до напада на СПЦ 2019 године.
Одјеци те хистерије и дан данас су јаки, не као некада али јесу јаки, што су показали избори у Никшићу гдје се неки тамо носилац листе неког европског савеза усудио назвати људе багром, само зато што различито мислимо и само зато што смо Срби.
Е управо тај наратив, тог локалног дукљанског политичара јесте „тековина“ 21 маја, једина тековина, јер других тековина тог дана нема, у ствари има, тековине су и шкаљарски и кавачки клан и сиромашење грађана али о томе је већ толико написано.
Зато је драги моји сународници битно да не заборавимо оно што је нама битно и да то прослављамо, не стидљиво и онако помало скривено, већ да прослављамо како доликује, њима нека остане њихов 21 мај, а нама 26 новембар и Подгоричка скупштина, јер ми смо обједињавала а они су дијелили и ту је основна разлика између њих и нас, а са њима таквима острашћенима суживот је за сада сасвим довољан.
На крају, да не заборавим и да напоменем, наш пут је пут српског интегрализма и тај пут је једини сигурни начин опстанка нас Срба на овим просторима.
С поштовањем
Спасоје Томић