Шминкање леша: Европску унију је „украјинска победа“ коштала више од 1.700 милијарди евра

Сада, кад више нема сумње да је украјинска контраофанзива неславно пропала, Бајденова администрација извлачи стари трик из рукава – редефинише циљеве рата који је изгубила како би преко ноћи пораз претворила у „победу“. Вашингтон је прибегао циничној тврдњи да је „Украјина повратила више од половине територије коју су заузеле руске снаге од фебруара 2022“, стога ће наставити да подржава режим у Кијеву „како би био у најбољој могућој позицији за преговарачким столом када за то куцне час“. Ради се о провидном спиновању које је, уједно, врашки скупо.

Јасно је да Русија није „изгубила“ јер борбе и даље трају и неће се завршити када то пожели режим Владимира Зеленског или његови спонзори са Запада. А што се тиче украјинског „напредовања“ око Харкова и Херсона у јесен 2022, омогућила га је интервенција тадашњег британског премијера Бориса Џонсона који је у пролеће исте године освануо у Кијеву како би минирао мировне преговоре Русије и Украјине, иако би брзо окончали сукоб.

Русија није желела рат већих размера, па је интервенисала са релативно малим снагама. Али када се Запад, тачније НАТО, отвореније умешао у сукоб набавкама оружја и другом подршком Кијеву, Русија је променила тактику. Првобитна „полицијска“ војна операција је измењена, линија фронта скраћена и ојачана, а резултати се виде на ратишту где Украјини понестаје људства, наоружања, опреме и муниције…

Шарада са званичном „америчком дефиницијом украјинске победе“ огледа се у чињеници да би Украјина остала територијално нетакнута (осим Крима) да Вашингтон није спречио украјинско руководство да потпише мировни споразум са Русијом у Истанбулу, крајем марта прошле године. Потом је Русија припојила нове територије, али тек прошле јесени. Сада, 20 месеци од почетка рата, Украјина је „краћа“ за 18 одсто територије (укључујући Крим), број жртава попео се на пола милиона мртвих и рањених, половина критичне инфраструктуре је разрушена, украјински БДП је мањи за 30 одсто, осам милиона Украјинаца је емигрирало у западне земље, а шест милиона је расељено унутар земље.

Цена није коначна

Америка сада пораз украјинских марионета покушава да заташка, а уз то им је заврнула славину финансијске и војне помоћи. Тврдње о „победи“ која је била Украјини на дохват руке нису биле ништа друго него „шминкање леша“. Украјинци су платили ужасну цену због одбијања мировног споразума који је могао бити склопљен прошлог пролећа и одлуке да се срља у „рат до победе“.

Али то није коначна цена јер рат и даље траје, иако западне земље, мецене украјинског рата против Русије, показују све мање елана за његов наставак. И саме су претрпеле велике губитке; истина, не у људству, али су зато испразниле не само све своје војне магацине, већ и државну касу потпомажући Зеленског, при чему су жртвовале и сопствене бираче, изложивши их рецесији, високој инфлацији, деиндустријализацији…

Рачуница показује да је Европска унија због рата у Украјини изгубила најмање 1.700 милијарди евра, што није коначна броја иако већ сада представља преко 11,7 одсто БДП-а ЕУ из 2021. године.

Те ​​године је на пример словеначки БДП износио 52.208 милиона евра; то значи да је само Словенија, једна од мањих ЕУ чланица, изгубила најмање 6,1 милијарде евра подржавајући англосаксонску ратну машинерију.

На крв и нож

Словеначки привредници су у понедељак упозорили владу премијера Роберта Голоба да се привреда „у све тежим условима све брже хлади“: индустријска производња бележи пад од 25 одсто у хемијској индустрији, у папирној 20 одсто, у металној индустрији 11 одсто и једнак проценат пада у „неметалуршким“ гранама. Колико је стање озбиљно, сведочи податак да су се посланици у словеначком парламенту протеклих дана свађали на крв и нож због рупе у буџету од свега 20 милиона евра, а које је требало наменити најсиромашнијима.

Ако је у таквом дерту словеначка влада која је априла 2022. убедљиво победила на изборима захваљујући обећању да социјално најугроженије неће оставити на цедилу, онда није тешко наслутити у каквом су проблему тек остале чланице ЕУ. Данас Голобову владу, која у свему копира наопаке потезе канцелара Олафа Шолца, подржава једва трећина анкетираних. Велики део незадовољства резултат је антируских санкција које су цене енергената и робе винуле у небо, док грађани све више тону у беду.

Немачки економски институт са седиштем у Келну (German Economic Institute – IW) размотрио је цену рата у Украјини још фебруара 2022. и израчунао да износи 1.600 милијарди долара. Тада се очекивало да ће то бити данак који ће платити цела светска економија – а сада се испоставило да је толико коштао само европску привреду!

У коментару под насловом „Цена украјинске победе“ словеначки економиста и професор Економског факултета у Љубљани Јоже П. Дамијан латио се детаљније анализе губитака који су снашли Европску унију због рата у Украјини, а који су се државама ЕУ вратили као бумеранг после ударца који су покушале да нанесу Русији са својих 11 пакета санкција.

Ово је тек почетак

Професор Дамијан је овако поређао кључне податке: „Према Институту Бригел из Брисела, укупан ефекат државних субвенција у енергетском сектору између септембра 2022. и јануара 2023. износио је 646 милијарди евра. Највише у Немачкој – 265 милијарди евра или 7,4 одсто БДП-а. С обзиром на то да су мере у погледу ограничења цена енергије остале на снази и 2023, укупан ефекат ових субвенција може се проценити на око хиљаду милијарди евра. Други ефекат се тиче енергетски интензивне индустријске производње која у земљама ЕУ нагло опада од средине прошле године. Обим производње у септембру ове године у односу на септембар лане био је у целој ЕУ мањи за 6,1 одсто, и чак за 18 одсто у немачким енергетски интензивним индустријским гранама.“

„Трећи ефекат због пораста цена енергената видимо на инфлацији која се убрзала после фебруара 2022, да би се у другој половини исте године попела на више од 10 одсто. Последично је Европска централна банка подигла каматне стопе што је довело до оштрог пада кредитирања инвестиција и куповне моћи домаћинстава, а успорена је и раст привреде. Раст БДП-а у 2022. и 2023. у односу на прогнозу с краја 2021. смањен је са 4,6 на 1,8 одсто за 2022. и са 2,4 на 0,6 одсто за 2023. годину. То значи да су чланице Европске уније кумулативно изгубиле 4,6 одсто БДП-а због украјинског рата, што прерачунато износи солидних 670 милијарди евра“, закључује некадашњи министар у словеначкој влади и професор економије Универзитета у Љубљани.

„Дакле, ако саберемо све те ефекте и додамо им војну и финансијску помоћ послату Кијеву, рат у Украјини коштао је земље Европске уније најмање 1.700 милијарди евра или 11,7 одсто БДП-а из 2022. године. Ако неко мисли да је то ваљана цена за ‘европски одговор да руску агресију’, нека још мало причека, јер ово је само почетак. Одрицањем од јефтиних руских енергената почео је процес дугорочне деиндустријализације Европе и уништавања срца њене економске снаге и стабилности“, упозорио је професор Дамијан.

Нема сумње да је за економисте са Запада шокантно спознање да не само да Русија није пропала, већ је током последњих годину и по дана чак и ојачала – остварује велике суфиците у спољној трговини, поново се индустријализује, војно и геостратешки јача.

Без плана Б

Највећу заблуду бриселских бирократа и водећих политичара ЕУ која је довела до овако погубних резултата, најпрецизније је дефинисао мађарски премијер: „Шта је била наша стратегија? Да ће се Украјинци борити и поразити Русију на бојном пољу. И да ће тај пораз покренути промене у Москви, па ћемо са Русима ‘лако преговарати’; Путин ће бити ратни злочинац, покретач рата, шта већ. А ново руководство у Кремљу биће податан партнер за преговоре са Европском унијом. То је била стратегија. Ми (ЕУ) финансирамо, Украјинци се боре и гину. Али сада је јасно да Украјинци неће победити на бојном пољу. На бојном пољу нема решења. Руси неће изгубити. Неће бити свргавања власти у Москви. То је реалност.“

Виктор Орбан је указао и на чињеницу да Европска унија нема „план Б“ иако јој је насушно потребан. „Бесмислено је даље слати новац Украјинцима, то ничему не води“, упозорио је.

Проблем је што су вође Европске уније у међувремену поверовале у сопствени наратив да је „Русија на коленима“, а који су бруталном цензуром медија и друштвених мрежа наметнуле житељима 27 држава ЕУ. Тако им је промакло оно на шта су све време упозоравали политички стратези – Русија и Кина су се придружиле евроазијском блоку и истовремено привукле кључне земље Глобалног југа (Иран, Индију, Саудијску Арабију, Бразил…) и створиле нов економски и политички блок на светском паркету.

Вођама ЕУ је промакла и чињеница да је Америка, за разлику од Европе, добро ућарила на украјинском рату тако што је оптеретила Русију, бацила Европску унију на колена и омогућила папрене профите америчкој енергетској и индустрији оружја. Али то је краткорочан добитак који ће вашингтонску елиту коштати свргавања са трона глобалног хегемона. А тада им више неће помоћи ни некада најјачи савезник – сада онемоћала Европска унија.