Смедли Батлер: Уметност рекета

Смедли Батлер* о интервенционизму (делови из говора који је одржао 1933. године генерал-мајор Смедли Батлер, официр САД маринаца):

Рат је само једна врста рекета. По мом мишљењу, рекет је најбоље дефинисати као нешто што је потпуно различито од онога што изгледа већини људи. Само мала група инсајдера зна шта је суштина рекета. Рекет се користи да би само једна мала група људи профитирала на рачун маса.

Верујем само у адекватну одбрану граница и ништа више од тога. Ако нас нека страна држава нападне, у том случају ми ћемо се борити. Проблем са Америком је да кад долар зарађује само шест процената на нашем домаћем тржишту, он постаје нервозан и иде напоље да би зарадио 100 процената. За њим иде застава, а иза заставе иду војници.

Ја не бих поново ишао у рат, као што сам некад чинио, само зато да би штитио неку бедну банкарску инвестицију. Постоје само две ствари због којих треба да се боримо. Једна је заштита наших домова, а друга је Повеља о правима. Рат из било ког другог разлога је рекет. Не постоји ниједан трик у рекеташкој торби за који су људи из војничке банде слепи. Они имају своје информаторе који показују прстом на непријатеље, они имају своје снагаторе који треба да униште непријатеље, они имају своје паметњаковиће који праве ратне планове и свог великог газду – наднационалног капиталисту.

Може вам се чинити чудно да ја, човек из војске, правим оваква поређења. Истина ме принуђује да то чиним. Провео сам 33 године и четири месеца у активној војној служби, у саставу најелитнијих јединица маринаца. Служио сам у свим чиновима, од поручника до генерал-мајора. За све то време био сам високо рангирани снагатор за интересе великог бизниса, Волстрита и банкара. Укратко, био сам рекеташ, гангстер који остварује интересе капиталиста.

У то време сам само подозревао да сам рекеташ. Сада сам сигуран да сам то био. Као и сви људи из војне професије, ја никада нисам имао сопствене мисли док нисам напустио службу. Моје менталне способности су остајале неактивне док сам извршавао наређења претпостављених. То је типично за све који служе у војсци.

Помагао сам да Мексико, посебно Тампико, постану сигурни за америчке нафташке интересе 1914. године. Помагао сам да Хаити и Куба постану пристојна места за момке из Националне градске банке да у њима прикупљају приходе. Помагао сам у силовању пола туцета средњеамеричких држава како би Волстрит могао да оствари корист. Документација о рекетирању је дуга. Помагао сам да се од 1909. до 1912. године очисти Никарагва како би интернационална банка Браће Браун могла да оперише тамо. Донео сам светло у Доминиканску републику 1916. године како би се тамо учврстили интереси америчких произвођача шећера. У Кини сам помогао да Стандард Оил иде својим путем без проблема.

За све те године сам обезбедио, што би момци из мрачне собе рекли, фантастичан рекет. Кад се осврнем, осећам се као човек који је могао да да неколико добрих савета Ал Капонеу. Најбоље што је он могао је да рекетира неколико округа. Ја сам оперисао на три континента.

 

*Смедли Батлер је официр америчке војске који је добио највећи број војних одликовања у историји САД, прим. прев.

 

Превео Иван Т. Лукић

 

Извор Paulcraigroberts.org