ДИОГЕНИС ВАЛАВАНИДИС: Службе безбедности САД руше јединство православне цркве

Више је него јасно да се не бирају средства како би се православна црква разјединила и увукла у поље геополитичке комбинаторике. Вартоломеј и његови архиепископи се налазе у „истом клубу или ложи“ са највишим политичким и обавештајним ауторитетима Запада, те је крајње упитно да ли се и даље цариградски патријарх може сматрати првим међу једнакима

Одавно је позната „Доктрина америчке борбе против Истока“ чији је креатор директор ЦИА Ален Далс (Allen Welsh Dulles, први цивилни директор ЦИА) у којој су наведене смернице како да се разоре традиционалне вредности које су присутне у православним земљама, тј. да се угаси национална свест њихових грађана и сломи војна моћ и дух словенских народа и њихових држава.

Ален Далс је сматрао да се овај циљ може постићи јер су човечији мозак и свест људи склони променама. Сматрао је да у словенским земљама треба посејати хаос, и на тај начин им неприметно наметнути лажне вредности и приморати их да их прихвате. Помоћу истомишљеника, савезника и помоћника у њиховим домовинама, неопходно је да се неповратно угаси њихова национална свест.

Заправо, треба помагати деспотизам чиновника, корупцију и непринципијелност, док честитост и праведност треба исмевати, и указивати да они никоме нису потребни већ да представљају остатак прошлости. Насупрот томе, од прворазредног значаја су афирмисање грубости и наглости, лажи и обмане, пијанства, наркоманије, издајништва, шовинизма као и непријатељства према другим народима. У том контексту, директор ЦИА је сматрао посебно значајним да америчке обавештајне службе највише пажње посвете деструкцији Русије.

Такође, до сада смо слушали да је цариградски патријарх Вартоломеј у „присној сарадњи“ са Стејт департментом и да је захваљујући тој сарадњи и подршци САД призната расколничка црква Украјине.

Сад стиже вест која говори много више од тога, и заправо потврђује постојање везе између Цариградске патријаршије и безбедносних структура САД.

Orthodox Christianity, као и сајт Васељенске патријаршије у Америци (Orthodox Observer News) пренели су 26. априла вест да је митрополит Елпидофорос, иначе поглавар грчке православне архиепископије Цариградске патријаршије у САД, био почасни гост на Националном обавештајном универзитету у Мериленду, на коме се образују кадрови свих 18 обавештајних агенција Америке (CIA, NSA, FBI, DЕА и др).

Високи званичник Цариградске патријаршије је говорио на тему: „Руско наоружање религије у сукобу у Украјини“.

Национални обавештајни универзитет је водећа академска институција америчке обавештајне заједнице, који образује кадрове свих 18 агенција обавештајнe заједнице у САД. Ова историјска посета представља прво обраћање духовног вође грчке православне заједнице америчке архиепископије, америчкој обавештајној заједници.

Другим речима, ниво сарадње се уздигао на највиши пиједестал, с обзиром да је реч о историјском догађају.

Председник универзитета др Џејмс Скот Камерон упутио је позив Његовом Високопреосвештенству да посети обавештајни универзитет и подели своје јединствене перспективе, увиде и искуства о верској динамици сукоба у Украјини. Овај гест је учињен као да је митрополит Eлпидофорос „високорангирани обавештајац“ чији извештај интересује америчке безбедњаке?!

Цариградски високодостојник је говорио о „давању аутокефалности расколничкој цркви Украјине од стране Васељенске патријаршије као и импликацијама руског нарушавања православне вере у украјинском сукобу“.

Несумњиво да у последње време, ове црквене теме долазе све више у фокус западних политичких и обавештајних кругова. Митрополит Елпидофорос је истом приликом уручио председнику универзитета др Камерону примерак своје књиге у вези с црквом у Украјини, као и спомен икону у част стогодишњице грчке православне архиепископије у Америци. По завршетку предавања, архиепископ Елпидофорос је отпутовао у Цариград да присуствује седници Светог архијерејског синода и реферише о запажањима са последњег предавања у Америци.

Руски сајтови у Америци су пренели да Цариградска патријаршија има дугу традицију сарадње са обавештајном заједницом у овој земљи, што се детаљно наводи и у  документима које је објавила ЦИА.

На пример, Међуканцеларијски меморандум – OSS (Office of Strategic Services) Канцеларије за стратешке службе (агенција која је била претходница ЦИА) од 26. марта 1942. године цитира тадашњег архиепископа, а потоњег цариградског патријарха Атинагору, који је рекао: „Имам три епископа који су под мојом влашћу, 300 свештеника и велику организацију која је распрострањена на великој територији. Свако ко је под мојом влашћу, уједно је и под вашом влашћу. Можете им издавати наређења за било коју врсту услуге која вам је потребна. Питања се неће постављати, и ваша упутства ће бити верно извршена“.

Атинагора је касније у разговору са Вилијамом Донованом, шефом ЦИА, рекао да је „спреман да се подвргне свакој дужности и да поднесе сваку могућу жртву за нашу вољену земљу која се бори за универзалну слободу и правду“.

Подсећања ради, ЦИА и Анкара су договорили све детаље у вези с доласком Атинагоре на чело Цариградске патријаршије, осим једног. Заправо, цариградски патријарх је могао да постане само грађанин Турске, услов који Атинагора није задовољавао, тако да је 26. јануара 1949. године приликом слетања авиона на истанбулски аеродром, Атинагори уручен нови турски пасош.

После свега изнетог, потпуно је јасно да је цариградско давање аутокефалности расколничкој цркви Украјине, био заједнички пројекат украјинске и америчке владе, што су признале како црквене тако и политичке личности.

Такозвани митрополит Макарије Малетич (вођа расколничке групације у Украјини кога је Цариградска патријаршија неутемељеном одлуком рехабилитовала) више пута је јавно говорио о улози западних влада у стварању расколничке цркве. Он је јуна 2019. године рекао да то није само заслуга Петра Порошенка (тадашњег председника Украјине) већ и Врховне Раде као и дипломата САД, Велике Британије, Француске и Немачке који су били заинтересовани за дешавања у цркви. Малетич је истакао да је сигуран да се васељенски патријарх не би одлучио на овај корак да није имао подршку у водећим државама света.

Јануара 2021. године, бивши амерички државни секретар Мајк Помпео је твитовао у вези с настојањима САД да Цариградска патријаршија призна расколнике, док је маја 2021. Валериј Чали (амбасадор Украјине у САД од 2015. до 2019) изјавио да стварање расколничке цркве у Украјини САД могу сматрати и сопственим достигнућем. Рекао је да су САД учиниле веома много да ово питање постане стварност за Украјину.

После давања аутокефалности расколничкој цркви у Украјини, било је неопходно обезбедити и ширу подршку помесних православних цркава. Цариградску патријаршију су за сада у томе подржале само три мање помесне цркве, и то атинска архиепископија, кипарска црква и александријска патријаршија.

Када је реч о подршци Кипарске цркве, подсетимо се речи које је 2018. године Кипарски архиепископ Хризостом упутио московском патријарху Кирилу поводом 1030. годишњице крштења Русије: „Кипарска црква никада неће одступити од свог става који смо вам више пута излагали, и свом снагом ће подржавати став Руске православне цркве по питању такозване аутокефалије Украјине. Она сматра овај став праведним и оправданим у потпуности. Управо се тамо налазе ваши духовни корени и не можете се отргнути од њих. По том питању, ми Кипрани вас посебно разумемо, гледајући на гроб и манастир апостола Варнаве, оснивача наше цркве, који су нам недоступни због турске инвазије (светиња се налази на територији Турске републике Северног Кипра). Главни разлог због кога смо пожурили да одговоримо на ваш позив на учешће у овим догађајима, био је да вас поново уверимо у непроменљивост нашег става“.

На жалост, ове речи поглавара кипарске цркве су данас заборављене, јер је очигледно да су притисак извршили Американци, који су заинтересовани за слабљење руске цркве али и настојање да грчки свет супротставе словенском свету. Данас је актуелан званичан позив кипарске цркве митрополиту Епифанију Думенку (верском поглавару расколничке украјинске цркве) да посети Кипар, уз жеље „за успешно саслужење“.

Више је него јасно да се не бирају средства како би се православна црква разјединила и увукла у поље геополитичке комбинаторике. Вартоломеј и његови архиепископи се налазе у „истом клубу или ложи“ са највишим политичким и обавештајним ауторитетима Запада. Теје крајње упитно и да ли се и даље цариградски патријарх може сматрати првим међу једнакима по части (Primus inter pares), што се једино може разрешити на свеправославном сабору.