Герила медијских специјалиста и специјалаца за фабриковање интрига, клевета и увреда, овога пута на релацији антисрпске коалиције – „политичко Сарајево (преко Тужилаштва БиХ) и Украјина“ – потпомогнути очигледно појединим западним менторима који су се у највећем обиму окомили на Републику Српску и Милорада Додика и удружено продукују афере и најгнусније лажи, у овом случају са жељом да се дискредитује и изврши додатни притисак на чврстог Милорада Додика, који чува српско становиште и поступа у складу са српским интересима али не на штету било ког другог народа.
Снагом своје деструктивности ова коалиција ево ових дана поново оживљава причу о икони коју је Додик поклонио у децембру 2020. године министру спољних послова Русије Сергеју Лаврову. На тај начин, ова нова коалиција својим наумом се само уклапа у друштвени амбијент у коме преовлађује екстремистичко понашање које се у овом случају може назвати међународном патолошком појавом.
Као што је већ познато украјинска Амбасада у БиХ својевремено је саопштила да имају сумње да је поменута икона културно благо Украјине. Сергеј Лавров је поменуту икону вратио Републици Српској, а Тужилаштву БиХ, које је покренуло предмет у вези са иконом, Амбасада Украјине је саопштила да имају претпоставку да икона припада Украјини. С обзиром да је постојала сумња да је икона из Украјине, њихова амбасада је тражила да украјински експерти, заједно са експертима из БиХ утврде околности у вези са иконом, ниједном не тврдећи да је она културно благо Украјине за које нико до сада није предочио аргументе који би ту сумњу потврдили.
У предмету „Икона“ у Тужилаштву БиХ саслушани су сви позвани из Кабинета српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика, па и сам Милорад Додик. Није установљено да икона припада Украјини нити да ју је неко отуђио па је онда Тужилаштво БиХ путем Интерпола тражило евентуалне податке о поменутој икони али до данашњег дана нема никаквих података.
И умјесто да затвори ту исконструисану причу и затвори уста фабрикантима афера, Тужiлаштво БиХ је затражило поново одређену документацију од институција Украјине бирајући тако моменат ,када ће поново, за рачун политичког Сарајева, подгријати ову причу.
На крају шлаг на ову фабриковану интригу „сарајевско-украјинске коалиције“ под надзором њихових западних консултаната, даје шеф украјинске дипломатије Дмитро Кулеба који тврди сасвим другачије од њихове амбасаде у Сарајеву те одједном баш сад, након годину и више дана, захтјева да руководство БиХ врати наводну „300 година стару позлаћену икону“. Циљано и по договору поменуте коалиције и њихових ментора ,оптужујући, а кога би та антисрпска коалиција оптужила него Милорада Додика великог државника мегданџијског формата за одбрану Срба и Републике Српске, који је „крив“ јер на ствари гледа „српским очима“ не на штету било кога, који не калкулише, не заводи и ствари назива правим именом, говорећи својим разумљивим језиком.
Посебна прича је зашто незавршену причу о „Икони“ Тужилаштво БиХ није затворило након годину и нешто више дана када су сви саслушани и када нема никаквих доказа да је икона незаконито отуђена од било кога. Да ли је остала отворена управо због овога што сад ради „сарајевско-украјинска коалиција“ све са западним менторима да би се Милорад Додик сатанизовао поново кад им затреба!? У лажима се „провалила“ поменута коалиција која све ово чини безочно и без аргумената. Нема сумње да Додик плаћа цех од коалиције и због добрих односа Републике Српске са Русијом. Страсти напада и оговарања и у овом случају су у непосредној жељи да се оклевеће и ућутка протагониста због слободе говора и мишљења који је препознао намјеру гериле медијских специјалаца за фабриковање интрига, клевета и увреда „сарајевско-украјинске коалиције“. Они не могу никако да опросте Додику што говори истину а сада неће бити задовољни што ће сигурно препознати наум политичког Сарајева преко Тужилаштва БиХ на чију су сарадњу пристали украјински блефери из дипломатије и њихови асистенти у фабриковању афера, под будним оком западних ментора.