Слободан Рељић: „Кока-кола“ на српској слави – без Косова

„Кока-кола“ цивилизација је окупирала све. Ви постојите да би вам корпорација продала – своју робу! Али то није све.

Пре више од једног века амерички капитализам је дошао до сазнања да није основно налазити пут до потрошача да се своја роба похвали a да би се продала, него се кренуло у изналажење начина „како би људске инстинкте требало мобилисати да потрошња постане обавеза“. То је одавно уочио Стјуарт Јуан, аутор књиге о „адвертајзингу и друштвеним коренима потрошачке културе“ која је доживела тридесетак издања – PR! A Social History of Spin.

Формирање људског материјала

Резултати тог антихуманог и манипулативног процеса су: „Важно оруђе за формирање људског материјала јесте реклама. То је пропаганда западног система вредности и стила живота.“

„Кока-кола“ је најпознатији симбол тога. Јер у оном што купујете под тим натписом нема ништа посебно вредно сем у вас уграђене потребе, која је рекламом убачена у ваше мисли и емоције, а да ви себе доживљавате као неког ко има „стила“. Coke is it! Не, није то стил ексклузивитета. Напротив. Ви сте „опште место“ у маси која се окупља око „кока-кола“ божанства.

Историја „кока-коле“ је историја тражења човекове неспособности да се одупре претварању личности у – веселу масу. Кад погледамо профил тог „највећег бренда“ у тоталитарности потрошачког друштва уочићемо две фазе: прва, кад је „кока-кола“ производ који успешно прати тржишна кретања и прилагођава се великим променама; назваћемо је кокаинска фаза; друга фаза – кад „кока-кола“ постаје креатор идеологије потрошачког друштва и средство за одржавање односа у том друштву.

„У реклами се идеолошка обрада људи испољава у највулгарнијој форми, а то значи у најдоступнијој и најделотворнијој форми“, нашао је Александар Зиновјев. „Класични образац рекламе је наравно амерички. Она не одражава само стил живота како је формиран у САД, она учествује у његовом формирању, очувању и пропаганди.“

Важно је разумети да се, како је уочио Ерих Фром, реклама „не обраћа разуму него емоцији; као и свака друга хипноидна сугестија она покушава да на своје предмете утиче емоционално, а да их затим натера да му се потчине интелектуално„.

„Кока-кола“ – крв Исусова

Кад се човеку заврти мозак он се може доводити у стање да дуби на глави и да верује да је то – нормално. Узимамо за пример Мексико, једно од најкатоличкијих друштава у свету, где свештеници знају да уместо вина причесте вернике „кока-колом“ и хлебом! „Кока-кола“ као крв Исусова!? Coke is it!

Извештај с лица места: „Неки људи пију ‘кока-колу’ с религиозном оданошћу, а други то безалкохолно пиће користе као везу с Богом. Сода пиће ‘кока-кола, које је изузетно популарно у Мексику, често се користи у верским церемонијама. Постоји и црква позната као Кока-кола црква у месту Чиапас.“

„У ствари се ради о Цркви Јована Крститеља, али је она постала позната по томе што у церемонијама користи производе компаније ‘Кока-кола’. Пре неколико деценија старешина цркве је одлучио да традиционално домаће вино замени ‘кока-колом’ и та одлука никад није опозвана. Присуство ‘кока-коле’ се ту не зауставља. И ‘кока-колине’ конзерве су део обреда, и као декорација и као средство које помаже духовно исцељење. Иначе, ‘кока-кола’ је у Мексику двоструко популарнија него у Сједињеним Државама где је створена.“

Кока-кола на слави

И ево нас, лета Господњег 2024. у годишњем периоду кад у српском свету наступа славско време. Наравно, ту је „кока-кола“! Њено безбожништво је незамисливо без употребе Божанског. Манипулације нашом вером у Исуса Христа и његове светитеље.

Игра се наградна игра као најуспешније манипулисање – пружање шансе да милиони губитника чудом постану добитници. Награде су у првом таласу „празнична декорација и друго, намењено употпуњавању празничне трпезе“ а у другом таласу „поклони за празничну трпезу“ тј. „освоји кухињу из снова – сет за славску трпезу“.

А право учешћа имају искључиво „лица са пребивалиштем у Републици Србији (без Косова и Метохије)“. „Кока-кола“ рачуна на српске паре, али следи „европски пут“ антисрпске политике. Наравно да нико из власти којима су „европске интеграције стратешко опредељење“ неће протестовати због оваквих ситница у којима транснационална корпорација учествује у угрожавању суверенитета државе Србије и несумњивом непоштовању међународног права а онда и одлука Уједињених нација као што је Резолуција Савета безбедности 1244…

Наградна игра се рекламира дубински, у складу с променама у друштву: „Кока-кола – Додај магију славској трпези!“

Свеци су у Србији опет важнији од Деда Мразова, више је емоција уз бадњак са околних српских брда, него уз пластичну јелку са неке далеке кинеске индустријске траке. И нико на то не пази боље од „Кока-коле“!

Реаговање Павловљевог пса

Психологија коју практикује „кока-кола“ цивилизација је беспризорни колонијализам. Ви дивљи и далеки сте материјал од кога ће се правити бедне копије нас, цивилизованих! „Ви“ никад не можете постати „ми“, али ће вам жеља за тим прогресом – коју вам уграђују – вечно бити оковратник као добром блесавом псу. Увек ћете лучити пљувачку као онај Павловљев пас!

Можда сте заборавили, Иван Петрович Павлов је псу, уз једноставан хируршки захват, мерио количину пљувачке – прво на храну (безусловну драж), па је проверио да ли пас лучи пљувачку на звук метронома (неутрална драж). Реакције у први мах није било. Онда, док се даје храна укључивао је звук метронома… После неколико понављања пас је почео да лучи пљувачку и на сам звук (условну драж). Закључак је: „Некад неутрална драж, звук метронома постаје условна драж, а некадашња безусловна реакција постаје условна реакција, зато што се сад појављује и на условну драж.“ Ако реч пас заменимо речју човек, а реч метроном речју – реклама…

Наравно да су и игре засноване на „шареној лажи“, да не кажемо на – преварама. Па, и у казинима где се „на црвено“ бацају хиљаде долара, и док је коцкар на лицу места, неко контролише онај точак рулета. Јер, коцкарске игре се не организују да добије маса, него организатор. Кад би маса добијала не би било игре.

Зомбиленд од црне магије

„Кока-кола“ се држи магије. „Додај магију славској трпези!“, поручује теби – који следиш хиљадугодишњу традицију предака уведену у хришћанске токове – произвођач шећерне водице.

Шта је магија? Или мађија, како смо ми Срби некад говорили? Реч је грчког порекла а значи чаролију, чаробњаштво, враџбину, опсену, гатање, уроке, гледање судбине…  У народном веровању „отприлике представља појаву када смртна бића чине чуда коришћењем натприродних сила или уз помоћ натприродних бића“.

Постоји бела и црна магија. Белом магијом се уз помоћ добрих духова отклањају болест, клетва, урок а придобија срећа, љубав, паре итд. Црна магија је призивање духова зла како би се бацио урок или клетва… Ко зна како ће ко да схвати и означи оно што Фром одређује као „хипноидна сугестија“, а што човека претвара у Павловљевог пса? Нова нормалност није нормална.

Елем, везати „кока-кола“ муљање за славског свеца било би непримерено, кад ми не бисмо бауљали у „кока-кола“ капитализму и да нас нису довели у ситуацију – да нам је све на продају и да свако достојанство гурамо у спектакл. „Магија“ је мало обуздана, али у једном часу они новославари пуних џепова организовали су славу у – кафани. Банализација која прелива и преко кича. Јер одувек славимо свеца заштитника нашег кућног прага. Да нас црни магови и такве силе не заспу уроцима…

Не очекујете решење од „Кока-коле“. Њен резултат је и у матичној земљи суморан.

Један трезвен међу адвертајзинг маговима написа пре петнаестак година: „Ох, Америка, желео бих да вам кажем да је ово још увек Америка, али ја схватам да не можете имати земљу без народа, а овде народа нема. Не, драги пријатељи… ово су Сједињене Државе Зомбиленда“.  Тад је то изгледало као претеривање.