СЛОБОДАН РЕЉИЋ: Цицерон је гори од Руса

Прича о професорки у Немачкој чије изјаве о „рату у Украјини“ не одобрава студентски парламент у Бону

Улрике Геро је извесно – грешница у Немачкој, јер зашто би се толики Немци бацали каменом на њу. Али кад сам у свој буци гомиле налетео на наслов да „студентски парламент у Бону не одобрава изјаве политиколога Улрике Геро о рату у Украјини“, подсетих се чувене батине совјетизираног друштва, а која је се Запада толико исмејавана да је постала предмет народне ироније. Било је то смешно чак и онима који никад у животу нису ушли на факултет.

Пре него што се вратимо на праведни гнев студената који уче своју професорку шта је истина о догађајима који су у току, подсетимо да је Улрике Геро, професор европске политике на Универзитету у Бону, ових дана постала објекат трпни немачке јавности, јер је с историчарем филозофије Хауком Рицом објавила књигу Endspiel Europe (на српском Европа: Крај игре) у којој се расправљају проблеми Уније. Она се сетила оног чега су се сећали и искрени Југословени кад се неповратно распадала СФРЈ – да би ваљало ојачати централну силу а слабити центрифугалне силнице. Ако то не успе целина ће се разлетети у хаос.

Та теорија, иначе, спада у очекиване за некога ко студентима и јавности годинама прича о европској политици. „Нама треба европска република“, учила је Геро.

Постнационална Европа

Има томе деценија како је она са јединим колегом саставила и манифест „о оснивању европске републике. Они су позвали на стварање постнационалне Европе засноване на једнакости свих грађана ван националних граница. Као део овог модела, они су тврдили да градови и ‘историјски региони’ са дубљим коренима, као што је Каталонија, треба да стекну утицај и замене постојеће државе“. Реч је више о утопији него реалном политичком пројекту. У Берлину је основала нешто што је назвала European Democracy Lab, да би покретала акције.

Иначе, ако грађанин Немац погледа биографију ове 58-годишњакиње – углавном неће наћи тачака које би узнемиравале. Политичка коректност на висини: презиме јој је од мужа Француза, има два сина, разведена, учила се европским знањима по Европи, а и у Америци, радила је са Маршал фондом, са Отвореним друштвом Џорџа Сороша, држи и до Светског економског форума… И грешке нема све до – короне.

Није то била револуција, али је она на не баш пожељан начин била „гласна против уведених мера и упозоравала да се јавна дебата свела на стигматизацију грађана који се не слажу са владом“. На друштвеним мрежама је „оптуживана за изазивање немира и коришћење полуистина у јавним дебатама“. Дешава се то да неки људе који толике године проповедеју слободу грађана попусте пред савешћу. И реше да буду поштени према себи.

Критика немачке помоћи Украјини

И док су магле короне постајале све провидније, бануо је у немачку јавност 24. фебруар 2022. И, по формулацији која је „на слободном Западу“ уобичајена, може се сазнати да је „од избијања руске инвазије на Украјину, Геро критиковала немачку помоћ Украјини“. И то суштински, јер „види НАТО као препреку европским интеграцијама. Иако верује да је са Русијом тешко изаћи на крај, она је не види као непријатеља, што ју је навело да аргументује да се Русија осећа угроженом као нација“. Е, ово је она чувена кап која је прелила чашу.

Улрике Геро постаје „Путинов трол!“. И све друго што „слободним новинарима“ падне на ум, а који су пуштени да лове „издајнике“ и непријатеље који су, као Индијанци у Америци, добри само кад су мртви. Али пошто су ово „слободне земље“ – толерисаће и оне који су заслужили да их се баци са стене. Просто речено – активан прогон.

Да видимо шта је то дрчну професорку довело до остракизма: рече, да се у Украјини води прокси рат у којем су главни Американци а без директног ангажовања; да „рат у Украјини доказује да Европа и Америка не деле исте интересе… Бар у то можемо бити сигурни. Ипак, ми се изолујемо од Русије. И ми гурамо Русију у наручје Кине – узгред, прихватајући да Кина гради железничку линију Београд-Будимпешта, и слажемо се да буџети за одбрану треба да се повећају до 2 одсто и да Шведска и Финска треба да уђу у НАТО. Укратко, прихватамо америчку доминацију.“ То је, наравно, потпуно очигледно свуда сем на Западу.

И даље: „Али, авај!, испоставља се да је економски рат који смо желели да водимо против Русије већ изгубљен. У Русији је инфлација мала или никаква, а рубља је прилично стабилна. Дакле, ако смо икада имали осећај, дрскост да верујемо да можемо да затворимо славину Русији и да је угушимо, сад је готово. Русија је победила. Знам да је то тешко прихватити, али мислим да у сваком случају морамо анализирати да ли смо донели праве одлуке, а ја мислим да нисмо.“

Улрике Геро, иначе, не улази у реалне разлоге украјинске кризе, за њу „Путин је агресор. Не могу то порећи. То је очигледно. Не поричем чињенице. Али то ме не спречава да се отворено запитам зашто Европа није у стању да брине о својим интересима и зашто дозвољава да се њоме на овај начин манипулише. Ово је кључно и надам се да ће се Европа пробудити и узмоћи да поново постане еманципаторски пројекат, као што је то било у прошлости“.

Нада се, иако зна да идеја Европа „од Лисабона до Владивостока“ никад није била мртвија.

„Европска унија је издала све што је изворно планирала да буде и намеравала да постигне – (федералну) политичку унију унутар себе и (конфедерални) кооперативни мировни поредак с Русијом, пишу политиколошкиња Улрике Геро и философ Хауке Риц у заједничком есеју који је изашао као књига“.

Да, Совјети су, кад је њихова велика идеја толико дотрајала да се о слабостима није смело говорити – ангажовали младе људе, „пред којима је будућност“, да згазе своје професоре које је савладао вирус здравог разума. Ако не можемо утицати на стварност, можемо убити птицу ругалицу.

Па се онда деси и оно што смо спомињали на почетку овог текста: „Студентски парламент Универзитета у Бону жели да апелује на политиколошкињу Улрике Геро да престане да даје изјаве о рату у Украјини, као што је то учинила 3. маја у емисији Билд ТВ Фиртел фор Ахт“. И као што то приличи – појави се млади тужилац, то се сад зове „портпарол универзитетске групе“ који обавести студентски парламент, „који се састоји од седам посланичких група“, а они – једногласно (!) одлучише о пријави.

„У образложењу се наводи да је Геро цитирала Цицерона како је најнеправеднији мир бољи од најправеднијег рата. ‘Овом изјавом она пориче право Украјине на самоопредељење према међународном праву и имплицира да се Украјина мора предати'“. Геро је такође тврдила да је спорна по међународном праву испорука тешког наоружања Немачке Украјини, а „стручњаци за међународно право са Универзитета у Бону су то оповргли“.

Е, сад, студентски тужилац и студентски суд ће се сложити да су „‘неосноване’ изјаве професора заштићене слободом изражавања, али нису примерене носиоцу катедре о европској политици. Нарушавају углед универзитета. Пријава стога укључује захтев Геро да се убудуће уздржи од давања таквих изјава“. Суровије последице ће уследити.

Од ових „парламентараца“ ће нешто бити! И ми имамо искуство са „друштвеном корисношћу“ ангажовања младих и наградама које их очекују.

Али нам остаје да се суочимо са сазнањем: Комсомол и Ској нису никаква специјална идеолошка  достигнућа. Кад дође час, има тога свуда. А на Западу је сад, у време украјинске кризе, час да га има као гљива после кише.