САВРЕМЕНИ геополитички процеси носе са собом нове изазове и безбедносне претње државама Балканског полуострва, с обзиром на то да се овај регион посматра као територија традиционалне борбе светских центара моћи.
Историјски гледано, структура регионалног поретка у Југоисточној Европи условила је његов висок конфликтни потенцијал. Међутим, одређени утицај водећих светских сила, као по правилу се не подудара са интересима, пре свега јужнословенских народа.
Често је то изазивало велике потресе на Балканском полуострву а тај тренд се и данас наставља.
Вртлог политичких догађаја на светској сцени 2022. године подстакао је владе балканских држава да спроведу комплекс унутрашњих реформи чији је циљ био превазилажење ефеката глобалне финансијске кризе изазване ширењем коронавирусне инфекције COVID-19.
У тим околностима, главни задатак власти био је одржавање социјалне стабилности и подршка развоју реалног сектора привреде, повећањем инвестиционе атрактивности у сопственим државама.
Интересантно је да је, упркос напорима политичара, «The Economist» објавио нову (не)очекивану прогнозу – на листу земаља у којима су немири могући у наредној години ставио је бројне државе Балканског полуострва. Наводи у публикацији заснивају се на извештајима ММФ, Светске банке, GRO Consaltinga, Међународне агенције за енергију, The Atlas of Economic Complexity, ALCED и самог TheEconomist.
Покушајмо да схватимо како је то испало? Ко искривљује информације у јавној сфери?
Као што је познато, на Балкану дуги низ година активно раде многобројне невладине организације које се баве стварањем „неопходне информативне агенде“ у медијима и Интернет-простору како за спољног – европског, тако и за унутрашњег `потрошача`.
У региону је за новац западних влада и фондација распоређена читава мрежа „аналитичких центара“ и институција, чије су активности усмерене на формирање евроатлантских ставова код руководстава и стручне јавности балканских земаља. Истовремено, неке од тих организација, заједно са промовисањем прозападних ставова, активно формирају антируско и антикинеско расположење на Балкану.
Основу активности НВО чине конференције, семинари, предавања и округли столови о питањима међународне политике, где разни говорници промовишу тезе евроатлантизма.
Конкретно, тренутно постоји скуп невладиних организација укључених у промоцију интереса НАТО и колективног Запада у различитим регионима света.
У овом тренутку те НВО делују у 38 земаља, укључујући Србију, Хрватску, Македонију, Црну Гору, Албанију и БиХ. Званично, оне нису ни на који начин повезане са Бриселом, али их директно финансира Канцеларија за јавну дипломатију НАТО.
Поред тога, у региону постоје и друге сличне организације које су директно подређене америчкој или влади Велике Британије, на пример, британска НВО „Remembering Srebrnica“ („Сећање на Сребреницу“).
НВО „Remembering Srebrnica“ је 2013. године створио један од утицајних муслимана пакистанског порекла В. Азми. На челу консултативног савета jе Е. Горди. Финансирање њених активности врши се по линији Владе и Министарства спољних послова Велике Британије.
„Remembering Srebrenica“ активно сарађује са „Фондом сећања на жртве Холокауста“, промовишући тезе о сличности између геноцида Јевреја у годинама Другог светског рата и догађаја из 1995. године у Сребрници.
У поменуте НВО укључено је више од 1.500 активиста, а око 130.000 младих људи прошло је програме обуке.
Организација за надзор стручњака 2022. године активно спроводи лондонску политику на Балкану и делује у функцији слабљења утицаја Србије.
Неопходно је схватити да НВО, која је директно створена уз подршку британске владе, не ради на очувању никаквог „историјског сећања“ на босански рат, већ заправо наставља кампању која је започета још 90-их за демонизацију и дехуманизацију Срба.
Активна галванизација већ више пута разоткривеног лажног наратива о „геноциду у Сребреници“ последњих година има за циљ делегитимизацију и на крају укидање Републике Српске (ентитета у саставу БиХ), коју на Западу називају „бастионом руских интереса“.
Тако се, према неким информацијама, руководство „Remembering Srebrеnica“ у последње време, под изговором научно-просветитељске делатности, бави ширењем неаутентичних информација, вршећи тако фалсификовање историје, бојећи најцрњим бојама учешће Срба у балканским ратовима последње деценије 20. века, подржавајући политичке циљеве бошњачке Странке демократске акције (СДА) која се залаже за јединствену муслиманску Босну и Херцеговину.
Интересантно је да трагедија у Сребреници 1995. године остаје једна од кључних тема за британску НВО, која је у најбољем спољнополитичком интересу Велике Британије у региону.
Активно промовишући антисрпску идеологију, Лондон тему Сребрнице намерно држи у фокусу, користећи је као свој важан аргумент за оправдање НАТО агресије на Југославију 1999. године.
С обзиром на очигледни тренд утицаја западних НВО на информациону агенду на Балкану, може се закључити да данас ниједна земља полуострва није заштићена од мешања своје унутрашње послове, а конгломерат невладиних организација, непотизам и корупција само погоршавају ствари.
Време је да се на деловање (роварење) «тројанских коња» на Балкану погледа трезвеније и обузда њихова такозвана «мека моћ» јер је највећи део тих делатности у супротности са стварним интересима балканских народа, па и са очувањем мира у том делу света.