На почетку одмах да кажем, да ни један филозоф, од Маркса до данас није успио реално да сагледа тренутак цивилизације – њено вријеме као што је то урадио, и још ради политички – егзистенцијални мислилац Владимир Владимирович Путин.
Правилно је одредио координате Титаника наше цивилизације и на СОС у право вријеме притекао да га спасава. Кормирал, Сједињене Државе, без компаса и других помагала, које су замијениле оружјем тј. силом помијешале су да Титаник усмјеравају својим путањама и лукама.
Глобализацијска магла, за коју они још говоре да је то добра магла, и да је треба продавати свијету, застала је, и вир немоћи се окреће у мјесту. Притекао је Путин и фактички преотео кормилар Титаника и усмјерио га ка слободној пловидби и слободној цивилизацији.
Западни кормилари хтјели су да поново колонизују свијет и да над њим истакну заставу доминације. Тај чин за сада је спријечио Путин.
Величина једног човјека огледа се у томе како он решава проблеме и како им прилази. Премишљање и изналажење правог пута у уочавању и решавању проблема углавном су својствени филозофима, мислиоцима и књижевницима.
До Путинове појаве Америка подржавана од НАТО држава углавном је покушавала да нешто ријеши силом и само силом. Таква рјешавања видимо до чега је довела цивилизација. Не само да није ријешен проблем већ се од једнога израдило више значајнијих проблема. Зато Америка и НАТО грцају у проблемима.
Државник Путин проблеме рјешава умијећем. Америка му је на тацни принијела Апхазију и Осетију а мало касније вратила му је и одузети Крим. Мислим да је Крим један од највећих мирнодопских изгубљених битки Америке коју не може још да прежали.
У случају Сирије је нешто друго. Америка је ту нагомилала огромне проблеме мислећи да ће други да заврше посао умјесто нас. Да ће други свргнути Асада и да ће она већ доћи на готово.
У право вријеме на сцену ступа Путин. Упушта се у сиријски хаос и полако га рјешава. Америка и НАТО немају чак ни минималног успјеха у ометању. Круже око Сирије као киша око Крагујевца. Сада покушавају да нађу копчу да уђу у решавање сиријског проблема са Русијом. Путин каже хвала, можемо и сами.
Но, вратимо се Путину и загонетки његове личности. Како он одгонетне, и прекида западну пропаганду говорећи им шта заправо треба да раде. Дошао сам до мјеста гдје се морал супротставио неморалу. Да бих био јаснији: капитализам је по својој суштини један велики неморал који је ради својих интереса у стању да сруши све цивилизацијске морале. Маркс, као велики филозоф, управо се супротставио капиталистичком неморалу. Тај сукоб и данас траје.
Док Путин избија из народа са филозофијом слободе, западни политичар заступа уски круг богатих са истакнутијом заставом неморала. Гушење свих слобода и суверености широм свијета у име гомилања богатства. Појавио се Путин који чврсто стоји на руском тлу и каже: станите, доста је било.
Зар није жалосно кад видимо колико су немоћни представници неморалног капитализма у сусрету са руским моралом – моралом Путина.
Путинова врлина је у томе што не чека шта ће Запад да му урадио и каже већ је приволио запад на свој наук. Учи Запад шта треба да ради. Тако је од Старе Грчке филозофије: морал подучава неморал.
Тагови: Слободан Милић