СЛОБОДАН МИЛИЋ: Русија

Ни једна држава на свету, од када постоје државе, није имала тежу и одговорнију улогу од Русије данас. Када је успела да устане са колена, а поклекла је задње деценије двадесетог века, и када је економски ојачала увидела је најгрозније претње које су биле припремљене њој и осталим држава света. Успела је прво себе да одбрани и сачува. Претње су долазиле од најбогатијих, технички најсавременијих и најхладнокрвнијих убица које називамо једноставно Запад.

Западне државе које су своје огромне залихе колонијалног богатства лагано трошиле до краја, удружиле су се опет у крваво коло и почеле свој пир освајања и убијања. Силни овога света почели су да избегавају и једну од најважнијих творевина народа Уједињене Нације. Силнима је све дозвољено. Но, да ли је то тако! Гледајући кроз историју силници су увек пропадали а свет је остајао.

Одједанпут се јавља Русија Бјељинског и Достојевског.

Реалност овога света готово да постане иреалност, нешто са оне стране могућег. Мислити реално јесте данас најчовечанскији напор када са једне стране имамо „безвредне вредности“ а са друге, реалне вредности руске мисли и руског Духа.

Данас у Русији, која је једва устала са колена влада снага морала и ту је тежи пораз Запада него на бојном пољу. Част и поштење земље руске и руског народа увек су избијале највише у најтежим моментима по народ и државу и увек били победници. Велика је ствар што Русија своју част поистовећује са нејаким државама и народима широм света на братским и пријатељским основама. Руском Духу су страни робови и колоније. Он се од тога јежи. Схватање  с л о б о д е  није нигде тако изражено и писано о њој као у Русији. Слобода је човеков метафизички проблем. Од педесетак народа и народности који живе у Русији руски народ никада себи није дозволио да падне у искушење да једном од њих одузме народност, веру и језик.

Улазак у Сирију и њено присуство тамо јесте питање части. Ако неко мисли да ће се повући и одступити, вара се. Кроз историју Русија никада није довела у питање морал и част. Авганистан је био преседан. У питању је била брзина уласка да би предухитрила Америку.

Русија се може појмити али објаснити не може. Велико и метафизичко тешко је објашњиво. Ако је нешто на земљи такво онда је то она. Милион стазица се простире испред онога који покушава Русију да схвати и објасни. Изабрати прави пут и прави начин да се објасни Русија је готово немогуће. Можда је једино могуће само снагом реалнога. Јер руски Бог то је руски Дух.

Писати о Русији са једне стране је веома тешко, а са друге, чека нас лепота изазовног. Непрегледност земље руске сместити на пар страница је ризик за све који се тога посла прихвате а посебно за недобронамерне. Радост и лепота писања налазе се увек у оном изазовном, које је опасно, нерешиво и   загонетно. Русија је управо загонетка времена која су се увек завршавала у њену корист. Свако време има свој крај, само је Русија безвремена и бескрајна. То јој гарантује вечност њенога Духа. Зато она има два бога: Бог Духа и Исуса Христоса.

Када закорачимо на земљу руску дочекује нас Русија Православља, Царска Русија, Русија социјализма и Путинова Русија. Сложеност корачања и писања јесте у једноставном и јединственом сагледавању поменутих сложености.

Данашња Русија ми је временски најближа. Она ми је под оком. Терет земнога шара који се навалио на њу тера ју да дâ одговор јединствен, правилан односно реалан. Реалност су њена ширина и дубина. Она је принуђена да парира и заустави невиђену похлепу Запада.

Данас је пред Русијом, слободно могу рећи, Испит Савести. Шта ово значи? Сачувати земљу руску и руски народ прво, а део немоћног света који има нафту и гас не препустити похлепном Западу на потчињене до коначног опустошења. Не дозволити и спречити да се део богатства нејаких земаља прелије у бездано бездушје западног капитализма. Црни баук капитализма никада није кружио јадном земљом као данас. Ти опасни лешинари круже око земље, меркају и вребају где ће спустити смртоносне канџе и тврд кљун да их окрваве.

Од коликог је значаја за једног човека Испит Савести није потребно наглашавати, непроцењиви је значај испит Савести за Русију пред самом собом и пред делом осталог света. Хтела она то или не, изићи пред човечанство и не положити тај Испит био би једнак самопорицању свеукупних хиљадугодишњих православних вредности, над којима господари руски Дух.

Морална врата Русије отворена су за све добронамерне државе и народе света. Затворена су за све освајаче. Ако се деси да их пробију, да пређу праг и уђу на земљу руску, повратка им није. Не може се два пута преко истог прага. Русија никада није показала жељу да пређе туђи праг и затвори врата за собом. Није јој дозвољавала свест о себи, коју је поистовећивала са свешћу других народа и држава.

Данас кад се бије велика а можда и последња битка за спас цивилизације, сваки човек коме је  с л о б о д а  у срцу треба на могући начин да јој помогне. Они који неће, биће гробари цивилизације.

На крају: живела слобода.

Тагови: Слободан Милић