СЛОБОДАН МИЛИЋ: Емир Кустурица или филозофија морала

Пише: Слободан Милић

Стваралачки коријени Емира Кустурице налазе се у српском средњевјековном градитељству, српском епу, народним пјесмама и стваралаштву, градитељству Ива Андрића. Ми морамо тамо да их откривамо. То је богата и неисцрпсна жила коју што више откривамо све више залазимо у еп и мит.

Или другачије.

Као што су изронили из српског мита и епа средњевјековни манастири и цркве а у њима величанствено зидно сликарство, Његош, Вук, Андрић, Матија, за њима је воскресао Емир Кустурица. Бог када даје овакве ствараоце то чини ријетко. Једном у вијеку. Али довољно за један мали-велики народ какав је српски.

Присјетимо се овдје тројице српских великана које Бог даде у исто вријеме: Никола Тесла, Михајло Пупин и Милутин Миланковић. Кандила им бјеху Народне пјесме и Горски вијенац. (Како то да је васколиком српском народу Горски вијенац друга Библија а само не Новоцрногорцима).

Кустурица је славни насљедник славних српских средњевјековних градитеља. Своју творачку и градитељску славу овјенчао је у велелепним грађевинама Андрићграда и Дрвенграда.

Давно сам уочио ону маштовиту слободу коју је Емир Кустурица наслиједио од средњевјековног градитељства, гуслара – еспких пјевача и Андрића. Све ово заједно изронило је на великом духу из дубине вјекова. Ко се налази на сплаву српског десетерца загарантована му је вјечна пловидба. Сад чврсто држи у својим рукама кормило Емир Кустурица.

Преузети кормило од Андрића није ни мало лако. Што је најважније када су срзали животе народа Југославије неморални капитализам и њихов Милосрдни Анђео он се ухватио морала Марка Миљанова и куда је год ишао по свијету чврсто се држао војводско-књижевног морала. Зато су данас Емир Кустурица и Новак Ђоковић највиши врхови свјетског морала. И то у најтежем тренутку када је српски народ сатанизован од стране неморалне врхушке неморалног капитализма Сједињених држава, које подржавају слуге и служинчад које свијет не памти. Погледајте на шта се срозала Де Голова велика Француска Република. Тако јој и треба кад је прихватила филозофију фашизма а одбацила велику западну филозофију.

По чему је велики Емир Кустурица!

Пробудиле су се у њему оне исконске вриједности које је у себи носио српски народ и које су га спасале кроз све таме вјекова. Та епска снага успјела је да пробије дебеле омотаче таме којима је био окован у 20. вијеку и да се пресели на филмску траку.

Као што је у 19. вијеку епски вулкан избацио једног Његоша тако је у 20. вијеку из усијане лаве искочио право пред нас Маестро Кустурица, велики светионик морала који је данас риједак и у свијету.

Данас кад су српске земље Црна Гора, Република Српска и Србија на кољенима, Он српском народу показује пут пловидбе и освјетљава га. Али Он не би био вјечити светионик да и другима, посебно балканским народима не даје и ставља на знање упозорење: Ваша пловила су изгубила курс, Фашисичким Хрватима никакви светионици не могу помоћи.

У том грандиозном моралу које носе у себи огледају се свјетске величине Владимир Путин, Емир Кустурица и Новак Ђоковић.

Велики умјетници Селимовић, Куленовић, Кустурица, Бећковић не познају друга пута осим Његошева. Ђоковић је ишао косовским путем и на вријеме им се придружио. Они су га прихватили у породици морала, у породици славних, у породици вјечних.

Знате шта значи за ствараоца као и за један народ ако се филмови налазе у антологији од сто филмова свијета. У славу Кустурице цитираћу ону Његошеву: „имао се рашта и родити“, није на одмет а потребно је. Рекох да су се на златним кочијама прије њега возила три генија.

С једне стране свијет им се диви а са друге, запрепашћен је да је наш Дух неуништив. Питају се одакле једном малом народу тако неуништив Дух? Од какве је материје? Отуда сав фашизам према нама, западна господо. Ми смо они што воскрсавају из пепела. Десетинама пута потврдили смо мит о Фениксу. Бог нас је чувао јер смо се држали његовог и сопственог морала.

Но вратимо се нашој филозофији морала, градитељу Емиру Кустурици.

Кустурица је зарана уочио духовни мост између средњевјековног градитељства и Андрића и на вријеме ступио на њега. Не знам да ли „На Дрини ћуприја“ са својим луковима и стубовима стоји моћније или Кустурица на мосту Мехмед паше Соколовића. Њега умало да заборавим. Погледајте како се одужио своме српском народу. Велики градитељ сагради величанствему грађевину испод којег протиче забрзала и вјечна Дрина.

На крају да кажем да је народни гуслар-народни пјевач понио велики терет кроз све вјекове до данас. Замишљам скулптуру гуслара уз Андрићеву, Његошеву, Прнципову. Зато са радошћу наводим овдје ријечи великог Светозара Кољевића: „Оно што су фараонске гробнице у старом Египту, Илијада и Одисеја у хеленској култури, или катедрале у средњој Европи то је гусларско пјевање код Срба: медијум у којему се изразио стваралачки дух неколико вјекова и њихове особине, непоновљене цивилизације“.

На крају, има ли иједан народ на једном мјесту три славна градитеља Мехмед-пашу Соколовића, Ива Андрића и Емира Кустурицу?