Слободан Малдини: Политика нових гулага

Живимо у ери технолошког бума, нових научних сазнања и њихове глобалне примене. Заједно са убрзаним развојем науке и технике, сведоци смо акцелерације човековог деградирајућег утицаја на све што дотакне, посебно на животну средину.

Као никада до сада, суочени смо са претњама које имају глобалан карактер и измичу контроли. Људска раса плаћа данак своје премоћи, али се и даље понаша неодговорно. И овог лета Амазонија гори у масивним пожарима; главни узрок је дефорестација у којој се шуме експлоатишу а територије комерцијализују и урбанизују. Годишње, пожари у Сибиру прождиру све веће површине, а пепео се преноси до Арктика, убрзавајући топљење леда. Људски изазване природне катастрофе доводе до екстремних временских непогода које нас свакодневно погађају. Упркос свему, на недавно одржаном самиту Г7 где су се лидери најмоћнијих земаља договарали о супротстављању климатских претњи, није виђен председник највеће светске силе Доналд Трамп. На свом твитер налогу он је климатске промене својевремено назвао „скупим преварама“, „измишљеним“, „митским“, „новинарским паткама“, „с*ањем“.

Али, уместо да преузму одговорност за уништење планете, моћници са Запада усавршили су перфидну „политику нових гулага“, „стање перманентне кризе“, „стање опасности“ за које проналазе кривце у другима. Од света праве територијалне резервате, уништавају државе да би их преузели, подижу зидове, уводе царинске баријере, воде специјалне ратове, поробљавају друге и отимају све што пожеле. И зато, Трамп је увређен када је Данска недавно одбила његов дрски позив овој сувереној држави да купи последњу оазу природе, богати Гренланд.

На урбаној мапи света моћника Србија је данас савремени гулаг. Генерације становника наше земље воде живот унутар овог јединственог „забрана“. Деценијама под ембаргом, затворених граница, данас и под косовским таксама, у споља креираној „сталној кризи“, немоћни, понижени, на мети смо креатора монструозних гулага. У вечној „чекаоници пред Европом“, „ни на Западу ни Истоку“, развој Србије спроводи се по мери интереса странаца. У томе се исцрпљује јефтина домаћа радна снага, обезвређује рад стручњака, урбанизација доводи до апсурда. У таквом стању, траје процес вишедеценијског бежања у свет хиљада наших мозгова, јединствених стваралаца. Изненади нас када математичар светског гласа побегне из свог београдског подрума у Саудијску Арабију „јер у земљи није добио ни лаптоп“, због чега падне рејтинг у свету националног универзитета за чак 100 места, или када чувени генетичар и власник болнице за лечење стерилитета напусти Србију и оде на Харвард јер је „гладан науке и комуникације са људима“. Од 1992. када је изгубила више од 600.000 становника, Србија има негативан прираштај, а сваке године изгуби више од 35.000 становника.

У гулазима се деца не рађају.

Опрема: СТАЊЕ СТВАРИ