Слободан Иконић: Срби на Косово и Метохији између асимилације и прогона

Аљбин Курти (фото: Erkin Keci/Anadolu via Getty Images)

Док са једне стране кулминира политичка криза привремених органа у Приштини, коју решава Уставни суд, са друге стране Аљбин Курти и даље немилосрдно прогања Србе и загорчава им ионако неподношљив живот.

Према званичној статистици Канцеларије за КиМ Владе Србије, само од Куртијеве оставке до краја јуна на Косову и Метохији је забележено више од 50 етнички мотивисаних инцидената чија су мета били Срби. Јер, док траје надгорњавање у скупштини, „косовски премијер“ Аљбин Курти и његова влада, иако у оставци од 15. априла, настављају да управљају „Косовом“ у пуном капацитету.

За више од 100 дана мандата у оставци, главни резултат Куртијеве владавине је покретање изградње два нова моста на Ибру у Косовској Митровици, што је припрема за локалне изборе крајем октобра и нови талас албанизације и протеривања Срба. Све то се ради упркос одлуци Врховног суда тзв. Косова, који је 15. јула одлучио да поништи административно упутство које је донео в. д. министра финансија, односно Врховни суд је на тај начин пресудио да су одлуке које доносе министри у оставци који су истoвремено и посланици – незаконите.

Одлуку суда подржале су опозиционе странке и западне амбасаде, док се Самоопредељење огласило изјавама о наводним „непримереним притисцима на суд“. Па ипак, Курти наставља да гради мостове, а по изјавама очевидаца бетонирање конструкције мoстова траје дан и ноћ. Не треба да чуди јер он многе одлуке и акције врши мимо овог назови највишег органа, назови државе Косово.

Конститутивна седница скупштине привремених приштинских институција поново је прекинута у суботу, по 54. пут, а у поноћ је истекао рок од 30 дана који је предвидео Уставни суд у Приштини за конституисање тог тела. Од тог момента на снагу ступа привремена мера Уставног суда којом се посланицима забрањује доношење било каквих одлука или предузимање радњи након истека рока од 30 дана за конституисање, одређеног пресудом од 26. јуна. Ова забрана ће бити на снази до осмог августа. Конститутивна седница је почела 15. априла, а од тада трају и међусобне оптужбе странака и пребацивање одговорности за институционалну блокаду.

Опасно тајно гласање

До прекида је долазило прво због непотврђивања мандата посланицима, затим што кандидат Самоопредељења за председника парламента Аљбуљена Хаџију није добијала потребан број гласова, а од почетка маја седница се прекида зато што опозиција не прихвата предлог Самоопредељења да гласање за избор председника скупштине буде тајно.

Према тренутном односу снага, једина шанса за Куртија да конституише скупштине јесте да му три гласа да странка Нисма Фатмира Љимаја са којом је у међувремену било преговора. Без та три гласа, односно без конституисане скупштине, парламент и тзв. држава Косово, како је рекао енглески амбасадор, могу ући правно и политички гледано –  на “непознату територију”. Да ли је то наговештај или сугестија амбасадора, не зна се.

У међувремену, Куртијева агресивна политика према Србима не губи на интензизету. Чак и када је ћирилица у питању. Рецимо, на улазу у северни део Косовске Митровице постављена је нова, тројезична табла. На албанском: Mirësevini. На енглеском: Welcome. А на српском? Добродош ли. Већ се намеће упитаност – ради ли се о типографској грешци (одвојено ли), или је табла сведок политичких прилика.

Биће да је ово друго јер је порука са табле на излазу из града још очигледнија. На њој се Албанцима поручује: Mirupafshim, Енглезима: Good bye, a Србима – Збогом. Наравно на латиници. Ова табла заменила је претходну коју су уклонили 10. априла, јер су на старој сметали ћирилични натписи Добро дошли у Косовску Митровицу и Довиђења.

Али није ово први случај обрачуна са ћирилицом – 2004. на уласку у Звечан постављен је нов, латинични знак, који такође није прошао без језичких вратоломија. Само тада нису имали проблем са Добродошли, већ са отпоздравом: СреЧан пут. Вреди навести коментар са РТ-а да је табла у Косовској Митровици прецизна слика новог поретка: Добродош ли у реалност којој Збогом није израз уљудности, него инструкција.

Албанизација српског, покушај насилне асимилације Срба, или ћутање Срба на јавним местима са већински албанским становништвом, само су неки од примера који говоре о дискриминацији и непоступању институција. Закон о употреби језика у јужној српској покрајини и даље није на дневном реду, макар за Србе који на Косову и Метохији све чешће немају право на употребу матерњег језика, јер им се он ускраћује и забрањује.

Куртијева агресивна политика према Србима ни након избора не губи на интензизету

А ускраћивањем права на употребу матерњег језика почиње прогон сваког народа, за шта нам је Украјина најсвежији пример.Тужна статистика бележи да је Срба на Косову и Метохији сада бар 20 одсто мање него што их је било пре Куртијевог доласка на власт. И док је званични Београд обећавао да неће дозволити „Олују“, попут оне у Хрватској, она се, у ствари, спроводи неприметно, корак по корак, што говори и о политикама које се спроводе или обећавају.

У својој охолости Курти не преза ни од тако радикалних потеза као што је хапшење и притвор високог званичника Републике Србије – какав је помоћник директора владине Канцеларије за Косово и Метохију Игор Поповић. Приштински медији током викенда пренели су дословце да је Поповић ухапшен зато што је у Великој Хочи „одржао говор против Ослободилачке војске Косова“.

Одређен му је притвор до 30 дана и покренут кривични поступак због сумње да је починио кривично дело „изазивање мржње“. Наводно, „Поповић је, током говора на церемонији успомене на српске жртве у општини Ораховац, описао ОВК као терористичку организацију и упоредио њене акције са оним што се дешава у Гази. Такође, у овој изјави је оптужио међународне институције за ‘неуспех у правди’, тврдећи да ‘починиоци злочина над Србима никада нису кажњени’.

То су „греси“ које приштински медији стављају на душу Поповићу преносећи детаље из истраге. Реаговале су, како преносе приштински портали, и организације које су проистекле из рата – разна удружења следбеника ОВК…

Вербални деликт

А Поповић је у свом говору у Великој Хочи само подсетио на велика и тешка страдања Срба у овом делу Метохије током рата 1999:

„Овде само да обележимо страдање Костића чијих је чак 14 чланова страдало, Баљошевића, Маврића, Николића, Мицића, Витошевића, Грковића, Беговића, Пелевића, опростите ако неку фамилију нисам поменуо. Део страдалника је пронађен на стратиштима у Малишеву, део у јами Волујак, а за делом страдалника се и дан-данас трага. Окупили смо се овде да обележимо ове страшне догађаје у знак сећања на наше пострадале браћу и сестре и тешко је наћи праве речи у овој прилици, јер ово није пригодан скуп већ обележавање страдања, жива рана која и дан-данас боли и не пролази“, рекао је на поменутом скупу Поповић.

Додао је и да су „наша браћа и сестре пострадали зато што терористи ОВК нису желели Србе на овим просторима и отмицама и погубљењима хтели су да застраше остало српско становништво да напусти овај крај“. Он је истакао да „боли то што терористи, организатори и извршиоци нису пронађени и кажњени за све ове године иако видимо да се за сличан злочин отмице израелских цивила разара читава Газа и да западна заједница то сматра оправданим“.

Званични Београд узвраћа оштрим саопштењима и тражи од Куртија да ослободи Поповића. И то је све. Нема више оних поклича „не дамо Газиводе“, не дамо ово и оно, реаговаћемо ако треба и војно уколико Срби буду угрожени. Сада се само говори о очувању мира, јачању стабилности, дијалогу…

А парадоксално је да је српска покрајина КиМ, управо српском политиком степенасто слабљена: Косово и Метохија спало на Министарство за КиМ, па даље на Канцеларију за КиМ, Српску листу, ЗСО интегрисану у косовске институције и законе… На крају, Срби сатерани у гето под шиптарским зулумима – након 12 година бриселских преговора мудром и паметном политиком српских политичара.

Рекло би се да је на истом таласу и најновија изјава министра за европске интеграције Србије Немање Старовића, у интервјуу аустријској новинској агенцији, у којем каже да је Србија спремна да уведе санкције Русији „када чланство у ЕУ буде на видику“. Али и да је Србија спремна да направи веома тешке компромисе у дијалогу са Приштином, додавши да Београд жели да се односи потпуно нормализују.

„То не сме да буде утакмица на све или ништа, у којој једна страна све губи, да би друга све добила. То мора да буде компромис“, рекао је Старовић у интервјуу за аустријску агенцију АПА који је дао на маргинама самита у Салцбургу.

Нема више оних поклича Београда: „Не дамо Газиводе“, не дамо ово и оно, реаговаћемо ако треба и војно уколико Срби буду угрожени…

Улога вађења „кестења из ватре“ припала је министру унутрашњих послова Ивици Дачићу који тврди да му је министар Старовић рекао да о санкцијама Русији и о Косову и Метохији није говорио онако како се појавило у медијима, већ да су спорне изјаве резултат лошег превода. “Нема попуштања око Косова и Метохије, нема увођења санкција Русији. То је став Савета за националну безбедност који смо донели још на почетку тог сукоба Русије и Украјине“, рекао је Дачић, човек који је потписао Бриселски споразум чије последице сада кусамо.

Биће да се Старовић повео за својим колегом министром спољних послова Србије Марком Ђурићем, познатом по глорификацији Американаца и притајеном анимозитету према Русима, који је и на недавном састанку у оквиру прве „Балканске мировне платформе“ у Истамбулу поручио да ми не желимо да стварамо било какве алтернативе чланству у ЕУ.

„Не желимо да будемо Порторико ЕУ, желимо равноправан и једнак глас“, истакао је министар Ђурић и навео да Србија сматра да је свака прилика да се разговара о унапређењу сарадње у региону корисна, а посебно када је иницирају саме балканске државе.

Ћутање је одобравање

Онда не треба да чуди и однос страних актера према хапшењу српског званичника који је уједно и званични члан српског преговарачког тима са привременим приштинским институцијама. Једино су Руси затражили његово ослобађање, док са Запада сви ћуте, такорећи одобравају Куртијев потез, јер да није њихове дозволе не би могао Курти у континуитету да ради све ово што ради.

Треба поменути и један изузетак републиканску конгресменку из државе Њујорк и председавајућу Српског кокуса у Представничком дому САД Клаудију Тени, која се огласили и позвала председницу „Косова“ Вјосу Османи да одмах ослободи помоћника директора Канцеларије за КиМ Игора Поповића из притвора.

Само у протеклих 100 дана мандата у оставци премијера тзв. Косова Аљбина Куртија на Косову и Метохији приведено је 32 Срба. Мајица са натписом „Драгаш, Косово и Метохија“, поседовање плаката са „српским обележјима“, црногорска народна ношња, узвик „Косово је срце Србије“, обележја Црвене звезде, певање српских песама, поседовање спортских дресова са српским обележјима, само су неки из дугог списка разлога због којих су Срби на КиМ протеклих месеци и година привођени.

Ако се овим разлозима додају тешка кривична дела за која се најчешће без икаквих доказа оптужују Срби, хапшења због наводних „ратних злочина против цивилног становништва“, напада на „уставни поредак“, напада на лица под међународном заштитом, учествовања на барикадама, онда је број ухапшених Срба још већи. Само по овим основама у затворима на Косову и Метохији тренутно је скоро 50 Срба.

„Нико од Срба на КиМ није више сигуран и свако у сваком тренутку може бити ухапшен. Било коме на терет се могу ставити најтежа кривична дела. Нисам сигуран да ли ће ме због барикада, због нечег другог ухапсити, оптужити… Да ли се неком свидео мој стан, моја њива па ће ме пријавити. У таквој атмосфери ми овде живимо. А резултати су већ видљиви, у самој Митровици, на Северу све нас је мање, у зградама, у улазу где је по десетак, дванаест станова остале су по две-три породице“, речи су једног Србина из Северне Митровице за РТ.

Али, за нас ЕУ нема алтернативу, иако у Бриселу одобравајуће ћуте на сва Куртијева злодела, отворено нам поручујући да без признања независности самопроглашене државе Косово нема чланства у ЕУ. На страну што то ни већи део Срба не жели. Биће да је званична политика прилично одступила од жеље и воље народа.