Слободан Иконић (Печат): Рат маржи, пореза и арбитраже

Оно што је почело као „тихи рат“ између Владе Србије и највећих трговинских ланаца око цена основних намирница, ескалирало је у међународни правни трилер. Белгијско-холандски гигант „Ахолд Делез“, власник српског „Максија“, поднео је арбитражну тужбу против Србије пред судом у Вашингтону (ICSID). Док трговци тврде да их држава гуши популистичким мерама, држава узвраћа тешком артиљеријом – оптужбама за утају пореза и картелско удруживање.

Окидач за тужбу је била владина Уредба о ограничењу маржи на 20 одсто, уведена крајем 2025. године као одговор на галопирајућу инфлацију. Делез сматра да је мера, уведена ради сузбијања инфлације и заштите потрошача, „ретроградна и дискриминаторна“, да је државна Уредба о ограничењу маржи на основне животне намирнице директно нарушила њихову профитабилност и слободу пословања на тржишту, уз тврдњу да им је угрожено преко 75 одсто прихода, што је, наводно, довело до затварања продавница и отпуштања радника. За њих, ово није само питање профита, већ нарушавања елементарне сигурности страних инвестиција, што је основ за међународну арбитражу.

Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић је изјавила да најаву „Делеза“, више види као покушај обрачуна компаније „Делез“ са државом Србијом а тако делује и изјава шефа делегације ЕУ Андреас фон Бекерат, који је коментаришући економске аспекте годишњег извештаја Европске комисије о Србији, истакао да „увођење уредбе о ограничавању трговинских маржи на 20 одсто, може довести до значајног поремећаја тржишта, негативног утицаја на инвестиције, до губитка за продавце, затварања радњи и отпуштања“.

Иначе, крајем септембра је, на захтев западних амбасадора, у Влади Србије одржан састанак на тему ограничавања маржи за трговинске ланце. Присутни су били амбасадори Немачке Анке Конрад, Холандије Мартијн Елгерсма, Белгије Фредерик Девелтер, као и шеф Канцеларије ЕУ Андреас фон Бекерат и шеф Одељења за европске интеграције Канцеларије ЕУ У Србији Катарина Мотошкова. Састанак је инициран због коментара трговинских ланаца „Делез“ и „Лидл“ на уредбу о ограничењу маржи. Странцима је, очигледно, важнији профит њихових компанија од стандарда наших грађана-потрошача.

И гувернерка НБС Јоргованка Табаковић није остала дужна. У јавност је изнела податак да је „Делез“ изнео око 130 милиона евра из земље кроз процес који је назвала „фингираном ликвидацијом“, односно компликован процес оснивања и експресне ликвидације ћерки-фирми.

Док трговци тврде да их држава гуши популистичким мерама, држава узвраћа тешком артиљеријом – оптужбама за утају пореза и картелско удруживање

Према њеним речима, оно што је био чисти профит, исплаћено је као „ликвидациони остатак“ како би се избегло плаћање пореза на дивиденду. Према наводима гувернерке, „Делез“ је основао фирму на истој адреси као и оснивач, држао је пет месеци, а затим покренуо поступак ликвидације. Том приликом је 130 милиона евра, који су према НБС заправо били профит, исплаћено под шифром „исплата ликвидационог остатка“ уместо као дивиденда, чиме је наводно избегнуто плаћање пореза држави.

„Делез“ ове оптужбе назива „тенденциозним“, тврдећи да су пореске обавезе измирили још 2022. по налогу инспекције, упркос неслагању. Гувернерка је изјавила да је о овоме обавестила Пореску управу како би се извршила провера, истичући да овакво понашање показује „недостатак поштовања према земљи домаћину“.

Компанија је оштро демантовала ове тврдње, наводећи да су сви процеси (издвајање, пренос капитала и ликвидација) спроведени у складу са законом. Како кажу, Пореска управа је још 2022. године прегледала ову трансакцију и да је „Делез“ тада, упркос неслагању са тумачењем, платио седам милиона евра пореза на дивиденду како би испоштовао решење државе.

Тврдње о изношењу 130 милиона евра кроз ликвидацију фирми типичне су за мултинационалне корпорације које користе правне празнине у транзиционим економијама. То је нуспроизвод глобализације где се профит увек сели тамо где је порез мањи, што је Србија омогућила лабавим прописима током процеса привлачења страних инвестиција.

Стезање обруча

Док се чека исход у Вашингтону, чини се да се код куће стеже обруч. Комисија за заштиту конкуренције (КЗК) води опсежан поступак против компаније „Делез Србија“ и још три велика трговинска ланца („Меркатор-С“, „Универекспорт“ и ДИС) због сумње на картелско договарање цена. А договарање цена (фиксација цена) је директан облик рестриктивног споразума између конкурената, којим се утврђују куповне или продајне цене, ограничава производња или подељено тржиште. Овакви споразуми, било да су писмени или прећутни, забрањени су и ништави јер значајно нарушавају конкуренцију, осим у изузетним случајевима ако доносе претежне економске користи.

Комисија је утврдила да је раст цена у малопродаји био знатно већи од инфлаторних притисака и да су цене одређених производа код свих испитиваних ланаца биле идентичне или сличне. У октобру 2024. године, КЗК је извршила ненајављене увиђаје у просторијама ових компанија, како би прикупила доказе о евентуалним тајним договорима.

Према последњим информацијама из децембра 2025. године, поступак је и даље у току. Комисија још увек анализира прикупљену документацију како би донела коначну одлуку о томе да ли је било кршења конкуренције. Уколико се докаже постојање картелског договора, закон предвиђа казне у износу до 10 одсто од укупног годишњег прихода компаније оствареног у Србији. Тржиште у Србији је висококонцентрисано, где неколико највећих ланаца држи доминантан део промета, што олакшава потенцијално договарање цена које испитује Комисија.

Компарација ситуације у Србији са остатком Европе показује значајне разлике у висини трговачких маржи, ценама и нивоу конкуренције, што је и довело до сукоба између државе и великих ланаца попут Делеза.

Анализе су показале да су марже у Србији (просечно 15,8 одсто) знатно више него у Италији или Хрватској, док су цене хране у неким категоријама надмашиле просеке ЕУ. Иако су трошкови пословања (плате, струја) у Србији нижи него у ЕУ, цене хране су достигле европски ниво, око 96,4 одсто просека ЕУ. У Немачкој грађани за просечну плату могу купити око три пута више намирница него грађани Србије, упркос сличним ценама у супермаркетима.

Комисија је утврдила да је раст цена у малопродаји био знатно већи од инфлаторних притисака

Поређења ради, у европским државама по развијености сличним Србији маржа ретко када прелази 27 одсто, у Немачкој се креће око 25 одсто. Познати европски трговачки ланац је лане у матичној Немачкој маржу са 26,7 снизио на 23,5 одсто, док је у Србији са 30 повећао на 32 одсто. Иначе, највећу маржу у Србији има Делез, далеко највећи и најпрофитабилнији ланац у Србији. Уназад четири сезоне, укупан приход свих трговачких ланаца од маржи у Србији је у просеку са 19 нарастао на 38 одсто продајне цене и то је резултирало и више него удвостручавањем профита трговаца. Неуобичајено да се исти трговачки ланац у Немачкој задовољава да зарађује један и по одсто продајне цене, док у Србији чист профит премашује и десет одсто.

Док у Европи доминирају дисконтни ланци који обарају цене, у Србији је тај сектор још увек у развоју, иако се најављује улазак нових ланаца попут „Карфура“ и „Еуроспина“.

Тако је спор додатно заоштрио односе између власти и највећег трговинског ланца у земљи, претварајући економско питање маржи у правно-политички сукоб око пореских обавеза и инвестиционе климе.

Нови закон

Као трајно решење, држава припрема Закон о спречавању непоштених трговачких пракси. Он би требало да стане на пут „рекетирању“ добављача разним наметима и рабатима, што је пракса којом трговци деценијама надокнађују ниске цене основних намирница. Припрема овог закона требало би да доведе до трајног решење државе за проблеме које је привремено покушала да реши спорном Уредбом о маржама, због које је „Делез“ и поднео тужбу.

Министарство трговине је нагласило да је Уредба о ограничењу маржи на 20 одсто како би сузбила високе цене била само привремени инструмент док се не усвоји нови закон. Циљ закона је да трајно уреди тржиште и заштити мање добављаче од „економске надмоћи“ великих трговаца.

Нови прописи предвиђају увођење „црних и сивих листа“ забрањених пракси, као што су: наметање неразумних рабата и накнада добављачима, једностране измене уговора и кашњење у плаћању, забрана „одмазде“ према добављачима који пријаве неправилности…

Као одговор трговаца, односно контрамера, појавиле су се информације да „Делез“, у ишчекивању истека Уредбе и ступања на снагу новог закона, планира да повуче око 50 одсто производа одређених домаћих добављача из свог асортимана јер им такво пословање наводно више није профитабилно.

У суштини, држава законом покушава да ограничи моћ великих ланаца и заштити домаће произвођаче, док „Делез“ кроз арбитражу и пословне одлуке (попут повлачења робе) покушава да изврши притисак на креаторе економске политике и заштити свој пословни модел и профитабилност у новим регулаторним условима.

Да бисмо разумели тренутни сукоб између државе и „Делеза“, морамо се вратити на саме темеље трансформације српске трговине. Стручњаци и економски аналитичари се слажу да је ово што данас гледамо — арбитраже, оптужбе за картелизацију и високе цене — директна последица начина на који је тржиште грађено последњих 20 година.

Модел „брзе приватизације“ и стварање дуопола довео је до тога да Србија није имала постепен прелазак са државних самопослуга на слободно тржиште. Уместо тога, десила се брза приватизација домаћих ланаца (попут „Пекабете“ и „Ц-маркета“) од стране домаћих тајкуна, који су затим те системе продали странцима. Створен је систем у којем су два или три велика играча преузела преко 80 одсто тржишта у великим градовима. Када је „Делез“ купио „Делта Макси“ 2011. године за 932 милиона евра, он није купио само продавнице, већ и доминантну позицију која му је омогућила да диктира услове и добављачима и купцима.

Пракса дискоунтера

Изостанак праве конкуренције (дискоунтера) није пратио европску праксу где цене држе ниским тзв. „хард-дискоунтери“ попут „Алдија“ или „Лидла“. Страни ланци који су први ушли у Србију („Делез“, „Меркатор“) су „класични“ трговци са високим трошковима и високим маржама.

У Србији је створен систем у којем су два или три велика играча преузела преко 80 одсто тржишта у великим градовима

„Лидл“ је ушао на тржиште тек 2018. године, деценију касније него у суседним земљама. Тај „вакуум“ без дисконтера омогућио је водећим ланцима да годинама држе марже на нивоу који је у ЕУ незамислив. Улазак великих страних ланаца уништио је мале, локалне трговине. Домаћи произвођачи (млекаре, месаре, повртари) остали су без избора: или ће продавати великим ланцима под њиховим условима, или неће продавати нигде.

Ту долазимо до Закона о трговинским праксама. Велики ланци су увели „листање“ (плаћање да се производ нађе на полици), „позиционирање“ (плаћање за место у висини очију) и енормне рабате. Све те трошкове трговци нису платили из свог џепа, већ су их превалили на цену коју плаћа грађанин.

Годинама су институције у Србији, пре свега Комисија за заштиту конкуренције, биле критиковане да су „успаване“. Док су се у ЕУ казне за картелско договарање изрицале редовно, у Србији је први озбиљан „удар“ на трговце уследио тек крајем 2024. и почетком 2025. године. Оптужба „Делеза“ да је држава сада „насилна“ проистиче из чињенице да су трговци навикли на деценијски период у којем им се нико није мешао у ценовну политику.

Није крива сама приватизација, већ изостанак регулативе. Србија је широм отворила врата страним ланцима, али није изградила „одбрамбене механизме“ (јаку антимонополску комисију и заштиту добављача). Садашња криза је заправо закаснела реакција државе која покушава да „преко колена“ уведе ред тамо где је годинама владао дивљи запад, док се „Делез“ брани користећи међународно право, јер је држава претходно сама потписала уговоре о заштити инвестиција који им то омогућавају.

У средишту овог сукоба остаје српски потрошач. Подаци су неумољиви: куповна моћ у Србији је три пута нижа него у Немачкој, док су цене у супермаркетима готово идентичне. Арбитража у Вашингтону ће можда дати правни одговор, али ће економски ожиљци на џеповима грађана остати још дуго.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Печат

Насловна фотографија: Pixabay