Није било тако давно када се сазнало да је Сарајево забранило улазак у Босну и Херцеговину многим лицима из Србије, што је у Републици Српској протумачено као деловање институција БиХ против Срба.
Претње јавном реду и миру и поретку Босне и Херцеговине, били су наводни разлози због којих су надлежна тела донела одлуку да забране улазак у земљу професору Милошу Ковићу, пензионисаном полицијском генералу Братиславу Дикићу и адвокату Горану Петронијевићу. Сва тројица су држављани Србије, као и још 27 особа са фамозног списка.
Када то чине нека лица друге националности, попут Аљбина Куртија, премијера привремених приштинских институција, званично би се рекло држављанин Србије, то не важи, иако је Народна Скупштина Републике Српске захтевала да се Курти прогласи персоном нон грата у БиХ, јер би акт његовог доласка био провокација усмерена против Републике Српске и српског народа.
Ако се осврнемо на овај захтев већ у старту је било јасно да од њега нема ништа јер о захтеву НС РС мора да одлучи министар иностраних послова БиХ Елмедин Конаковић, осведочени србомрзац и онај што је у УН оптужио Србе за агресију на БиХ.
Он је тај који је босанском амбасадору у Македонији наредио да да визу Куртију и његовој пратњи за посету БиХ. Домет намере посланика парламента РС сеже само до РС јер она као ентитет БиХ по међународном праву нема могућност да неком забрани улазак у земљу па и на тло РС.
Као једина сатисфакција остаје им обавеза Министарства спољних послова БиХ да предочи образложење на овај захтев РС, који ће, вероватно, садржати чисту политичку демагогију како је ето БиХ слободна држава у коју су сви добродошли.
У ствари, ова посета је само још један начин да Бошњаци забоду „прст у око“ Србији, јер за њих не само да не важи Устав Србије по којем је КиМ њен саставни део, већ ни изостанак званичног признања назови државе Косово од стране БиХ (РС је апсолутно против тога).
С друге стране, још како инсистирају на целовитости и недељивости територије БиХ, па чак прете и ратом уколико се помене самосталност и независност РС или да се формира Херцег-Босна што Хрвати у БиХ све чешће износе.
Да би све имало и „званично покриће“, премијер привремених косовских институција је боравио у дводневној посети Сарајеву на позив председника невладине организације Асоцијација независних интелектуалаца Круг 99. где је Курти на Самиту о „односима у региону“ имао у Градској скупштини Сарајева уводну реч.
У препуној сали сарајевске Градске вијећнице Курти је говорио о односима Босне и Херцеговине и Косова, ратној прошлости и заједничким циљевима – интеграцији у евроатлантске системе…
Није премијер привремених приштинских институција пропустио да изнесе низ оптужби на рачун Србије, попут благо речено бизарне да је Србија „најкич држава у Европи“, до оптужби за тероризам и геноцид и да се „Косово као демократска држава силом закона обрачунава са Србијом“ и „већ три и по године побеђује“.
А да не би све прошло без Руса, у интервјуу за „Хајат“ ТВ оптужио је званични Београд да због Москве уназађује цели Западни Балкан и да, како је рекао „они желе да цели регион буде њихов талац“.
Посебну пажњу је привукла Куртијева опасна тврдња да у Србији има више Албанаца него Срба на КиМ, односно да је Срба само четири, а не 40 одсто становништва на КиМ као што, како је навео, Србија жели да представи. Односно од пописаних 1,58 милиона становника на КиМ само је око 63.000 Срба.
Упућени су одмах израчунали да је према овој рачуници на северу КиМ један полицајац тзв. Косова на 15-ак Срба јер само у четири општине са српском већином на северу КиМ, у Северној Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, ангажовано је око 2.000 полицајаца тзв. Косова, који покривају сваку тачку тог простора.
Да слична пропорција важи за остале, албанске делове „Косова“, по овој а рачуници би у Приштини требало да буде око 11.000, а у Призрену 7.000 полицајаца. Срби су претходни попис, из 2023, као и онај из 2011. бојкотовали због тога што приштинске власти нису дозволиле да се попишу и српски грађани који су од 1999. године до пописа протерани са КиМ што оружјем, што убиствима њихових чланова породице, што притисцима, страхом, нападима на имовину…
Иако је Курти у Сарајево дошао у „приватну“ посету, чланови Председништва БиХ Денис Бећировић и Жељко Комшић су га примили у званичним институцијама, што није прошло без коментара председавајуће Председништва БиХ Жељке Цвијановић да су њене колеге са Куртијем требали да разговарају „у кафани“.
Бећировић је „незванични“ сусрет искористио да критикује политичаре из РС због „гебелсовске пропаганде“ и блокаде имплементације споразума из Берлинског процеса, док је Комшић похвалио косовско укидање виза за грађане БиХ као „значајан корак ка бољој повезаности грађана и развоју трговинске размјене“, цинично нагласивши да је БиХ суверена држава и да „ентитет РС нема овласти у спољној политици“.
Председник РС Милорад Додик верује да су „капацитети Председништва искориштћени како би се Куртију дао значај“. „То шаље одређену поруку и додатно усложњава односе међу нама“, каже Додик. Он је поновио да РС „никада неће допустити признање Косова“, а председник Скупштине РС Ненад Стевандић је оптужио Куртијеве домаћине да „крше принципе Дејтона“, а да су они који су позвали Куртија „позвали РС на самоопредељење“.
Би је то уједно и разлог да, поред оштрог протеста званичника РС због ове посете (поручили су да је „Курти бандит који организује нападе на српски народ и СПЦ на Косову и Метохији“ и да „таквог човека не желе да виде у БиХ“) , српски министри не присуствују седници Савета Министара на коме је било потребно усвојити пакет реформских закона важних за приближавање ЕУ.
Међу Куртијевим домаћинима у Сарајеву није било хрватских званичника из најутицајније странке бх. Хрвата, ХДЗ-а (Хрватска демократска заједница) БиХ. У време Куртијеве посете, у Бањалуци је боравио премијер Републике Хрватске Андреј Пленковић где је са председавајућом Већа министара БиХ Борјаном Кришто (ХДЗ БиХ) присуствовао отварању Музејско-галеријског простора у самостану „Марија Звијезда“, којом приликом је поновио да је подршка Хрватима изван Хрватске, посебно у БиХ, „главни приоритет Хрватске владе“.
Пленковић се у Бањалуци сусрео и са Додиком који је том приликом говорио о значају сарадње са „хрватском заједницом у БиХ“.
Сарајево је, у ствари, било само прва етапа у Куртијевој „шетњи“ по региону, организована са циљем Куртијеве промоције као премијера функционалне државе коју, ето ни формалне препреке у виду званичног непризнавања не могу да угрозе. Нарочито код оних у региону који су и до сада Србе и Србију непријатељски гледали и подржавали све оно што иде на њихову штету.
Ако се у Сарајеву нису сусрели, хрватски премијер Пленковић је Куртија званично дочекао у Загребу. После састанка и потписивања од којих су два из домена министарства рада на тему социјалне сигурности, заједно су се обратили на конференцији за медије.
Поред навода о одличној економској сарадњи и размени између „Косова“ и Хрватске, положаја хрватске мањинске заједнице која живи на КиМ, присуства више од 150 хрватских војника у оквиру КФОР-а, дотакли су се и онога што су двојица званичника говорила о односу Приштине и Београда.
Посебну пажњу је привукла Куртијева опасна тврдња да у Србији има више Албанаца него Срба на КиМ
И док Пленковић све завија у „обланду“ узајамног поштовања и фокусирања на сарадњу и процес европске интеграције, напоменувши како успут, да се споразум из Брисела квалификује као корак ка де факто признању, не де јуре али де факто, Курти је и ову прилику искористио за паљбу по Србији, користећи при том и тренутну ситуацију, после низа протеста у Србији.
„За век и по у Србији је било само две и по године демократије. Србија није демократска држава. Не поштују се људска права и мањине. Естаблишмент у Србији не верује у политички плурализам, нема владавине права и зато има оваквих жестоких студентских протеста. Србија је само формално Република, а немогуће је да постане краљевина и садржински. Зато, у овом јазу, они су се претворили у оно што знамо, у паравојну државу. Пошаљу нам Милана Радоичића да предузима терористичке акције, а у Београду бију студенте. Из историјског искуства знамо како се ово завршава, али изгледа да Београд није научио ништа из своје прошлости“.
Приштина, каже даље Курти, жели „добросуседске односе“ и зато и постоји Бриселски споразум који је моделован као „две Немачке из ’72 године и де факто међусобно признавање“. И док је Србија „паравојна држава“, Косово је, каже – нормална, а за демократски процес потребне су две нормалне. „Е ту може Брисел да помогне много више него што је случај данас“, закључује Курти.
Следећа етапа је била Куртијева посета Словенији, односно званично је посетио изложбу о кући албанске породице Брути и уједно присуствовао промоцији књиге „Древни Албанци и стварање Истре“ која је окупила представнике албанске заједнице и удружења из Словеније, Хрватске и Италије.
Курти је путем Фејсбука навео да се у Копру, у срцу трга Броло, налази кућа породице Брути од 1714. године. „Ова позната албанска породица са породичним везама у Драчу, Љежу и Улцињу, између осталих, везује се и за породицу Ђорђа Кастриота Скендербега, коначно је настањена у Копру“, рећи ће Курти, прескачући историјски податак о Скендербеговом српском пореклу, кога су Албанци прогласили за свог националног хероја.
Није изостао ни сусрет са словеначким званичником, замеником премијера Словеније, уједно и Министром за рад, породицу, социјална питања и једнаке могућности Словеније, Луком Месецом. Поред чисто билатаралних питања, Курти је имао потребу да захвали на континуираној подршци Словеније „Косову“, како на европском и међународном плану, тако и у области безбедности, где словеначке трупе на Косову служе као део НАТО мисије КФОР-а.
Сви ти НАТО силници нису ни прстом мрднули да спрече наоружану Куртијеву армаду у свакодневном малтретирању и злостављању гетоизираних и окупираних Срба. Најновији податак показује да албански екстремисти не дају мира ни мртвим Србима. Од 1999. године на КиМ је уништено 10.000 српских гробова.
Монаштво манастира Драганац саопштило је раније да су на српском гробљу у Гњилану оборени споменици и оскрнављени, а да је гробље зарасло у коров. Навели су да су два гробља једно поред другог, да је наше порушено, а албанско нетакнуто и сређено. Подсетили су да је у Гњилану некада живело 15.000 људи.
„У атмосфери континуираних напада и насртаја на Србе, српску културну и верску баштину на Косову и Метохији све чешће нису поштеђена ни гробља, као сведочанства живота српског народа на вековним огњиштима. Слика порушеног и оскрнављеног гробља, не само да је вандалски и антицивилизацијски чин, већ показује запањујуће размере обрачуна са свим што има префикс српског на простору Косова и Метохије“, наводи се у саопштењу Министарства правде.
О томе Куртијеви домаћини у региону ћуте, као што ћути и европски званичници. Шта више, у медије је процурила вест да ће Савет Европске уније затражиће од Србије да покрене иницијативу за признање симбола тзв. Косова, док од Приштине захтева формирање Заједнице српских општина.
У нацрту извештаја који је припремио Генерални секретаријат Савета ЕУ, који би требало да буде усвојен крајем децембра, наводи се да српске власти нису предузеле довољно мера против одговорних за инциденте од прошле године у Звечану и Бањској, као и да је неопходна имплементација Охридског споразума и напредовања ка постизању коначног споразума у оквиру дијалога.
Можда ће се нешто променити тек 20. јануара 2025. године, после инаугурације председника Доналда Трампа, који је Ричарда Гренела, некадашњег изасланика за дијалог Београда и Приштине у његовом првом мандату, сада одредио да буде задужен за „најврелије тачке широм света, укључујући Северну Кореју и Венецуелу“, објавио је будући председник САД на мрежи „Истина“. Западни медији су пренели да ће Гренел бити фокусиран и на тензије на Балкану.
Сви ти НАТО силници нису ни прстом мрднули да спрече наоружану Куртијеву армаду у свакодневном малтретирању Срба
Курти и Гренел нису баш у најбољим односима, за разлику од већине наших политичара. Док је био изасланик за дијалог Београда и Приштине, Гренел је говорио како међународна заједница треба да буде јединствена у осуди Куртија и његових акција на северу КиМ.
Гренел нама можда није нешто претерано наклоњен, али дефинитивно нема тог личног анимозитета којим су се руководиле америчке демократе и садашња администрација, па чак и неки из претходне, такозване каријерне дипломате, рекао је аналитичар Небојша Малић за Спутњик.
Скоро јединствен закључак аналитичара је да Гренел има разумевања за српску ствар и не делује у оквиру агенде дубоке државе која је, иначе, и дубоко непријатељски настројена према Србији. Треба сачекати Свети Јован па ће много тога бити јасније.
Наслов и опрема текста: Нови Стандард
Извор: Печат
Насловна фотографија: X/Albin Kurti