Слободан Иконић: Неоосмански брк Реџепа Ердогана

Оријент је дивно чудо и највећи ужас, јер у њему граница између смрти и живота није јасно одређена, него кривуда и трепери – овај цитат нашег нобеловца Иве Андрића важи и данас и најбоље одсликава стање овог дела света.

У том контексту треба сагледавати и односе Србије и Турске, који су кроз векове били на поменутој Андрићевој граници, али и упућене једна на другу, уз сва оптерећења која их прате. Данас је то, пре свега, питање лажне државности Косова и Метохије, чију независност Турска не само да је међу првима признала већ је и активно подржава, а у последње време чак и наоружава тамошње нелегалне и нелегитимне војне снаге, иако и сама има много већу територију од КиМ на којој Курди имају сепаратистичке амбиције.

Простор Западног Балкана Турска већ дуже време посматра као одскочну даску за укорењење свог присуства у Европи. У склопу своје стратегије великог повратка на Балкан, Турска настоји да постепено али континуирано увећа степен свога утицаја у државама овог региона, враћајући се на њега постепено и тактички, пре свега путем економске кооперације и ширења разних видова тзв. меке моћи.

Није случајно Ердоган, још приликом посете пре седам година, истакао историјску паралелу да је „то што се у Београд улазило кроз Стамбол-капију, а у Истанбул кроз Београдску капију симбол комшијског осећања, јер су наш народи на овом тлу заједно живели и егзистирали. То осећање се протеже из прошлости у будућност“. Узвраћено му је сличном егзалтацијом и поређењем његове посете с неким ранијим временима, када су краљ Александар и тадашњи лидер Турске Ататурк тражили заједничке имениоце за сарадњу двеју држава.
Комшијски односи

У своју четврту посету Србији од 2017. године турски председник Тајип Ердоган је дошао из Албаније, где је тој земљи обећао донацију „значајног“ броја камиказа дронова и присуствовао отварању џамије чију је изградњу финансирала Турска. Ни то, као ни поменуто питање Косова и Метохије, није спречило Ердогана да нагласи изузетне „комшијске“ односе.

„Наш однос са Србијом је такав да могу да кажем да је то златно доба између двеју земаља“, навео је турски председник, додајући да су државе у позицији да заједно иду напред и да раде на очувању мира, те да је потребно да се развије сарадња Србије и Турске у домену наменске индустрије.

Што ће рећи да тежиште ставља на економску сарадњу и то преко наоружања. А ту се као посебан куриозитет намећу турске беспилотне летелице. Србија још није повукла одлучујући потез када је куповина „бајрактара“ у питању. Летелице коју је Вучић ставио високо на листу жеља током претходне посете Ердогана у септембру 2022. године, да би потом у јуну 2023. исказао незадовољство поводом турске продаје ових летелица тзв. Косову, уз изјаву да их због тога Србија ипак неће набављати.

Током званичног боравка Ердоган је с Вучићем разговарао о ситуацији на Балкану и важним геополитичким темама, али пре свега о потенцијалу за унапређење сарадње и то с фокусом на економију.

У последње две године трговинска размена Србије и Турске достигла је близу 2,3 милијарде евра, а подаци за првих осам месеци ове године показују да ће тај износ у 2024. бити премашен. Извоз, који и даље каска за увозом, порастао је за више од 70 одсто, док је увоз већи за скоро 20 процената.

Таква статистика Турску ставља на 14. место од укупно 185 земаља у које извозимо, а чак на четврто од 219 када је у питању увоз. Дефицит ипак и даље остаје висок. Инвестиције из Турске премашују 400 милиона долара, док уз то Турци запошљавају приближно 96.000 људи.

Укупно 850 турских компанија послује у Србији, где запошљавају око 7.500 радника. Када су у питању велики инфраструктурни пројекти, на сајту ресорног министарства се наводи да су актуелни, између осталих, пројекти који се односе на изградњу Моравског коридора, као и ауто-пута Београд – Сарајево.

У оба пројекта, извођачи су турске компаније. За ауто-пут Е-761, деоница Сремска Рача – Кузмин извођач је турски „Ташјапи“, док радове на Моравском коридору изводи америчко-турски конзорцијум „Бехтел Енка“. Висок степен сарадње је и у области туризма. Турски држављани су у последњих десет година, уз кинеске, најчешћи гости Србије.

У оквиру дводневне посете Србији организован је пословни форум од стране Привредне коморе Србије и Одбора за економске односе са иностранством Турске на коме је присуствовало око 300 компанија из две земље и договорило нове послове.

Током званичне посете председника Турске потписано је 11 различитих споразума и меморандума о међусобној сарадњи у области управљања катастрофама и ванредним ситуацијама; о сарадњи у областима рада, запошљавања и социјалне сигурности; у области индустрије и технологије Турске; у области енергетске транзиције; Споразум о слободној трговини између Србије и Турске; у области спорта; у области омладине; у области медија и информисања; о сарадњи између града Београда и градске општине Газијантеп; о сарадњи између Државног архива Србије и Директората Државних архива Председништва Турске; о разумевању између Историјског института Београд и Ататурковог врховног савета за културу, језик и историју Турског историјског друштва Републике Турске.
Турска од утицаја

Србија је Турској важна због уласка у Европу, а Турска је земља од утицаја и веома је важно да имамо добре односе са том државом, рекао је за РТС некадашњи амбасадор у Турској и шеф дипломатије Владислав Јовановић. Турска је и економска земља у експанзији и свој утицај је већ проширила у Африци и на Блиском истоку, а покушава да уђе и у БРИКС иако је чланица НАТО-а.

„Турска поред столице на Западу жели и столицу на Истоку, и то је део њене традиције“, рекао је Јовановић, с нагласком да Турска има утицај на Балкану и на Блиском истоку, али и у Русији и да је врло важно да имамо добре контакте с таквом земљом.

Када је реч о војној сарадњи, иако ми Турској замерамо што је признала „Косово“ и почела да испоручује оружје тзв. оружаним снагама, то не треба да буде ограничавајући фактор за сарадњу, сматра Јовановић, јер би развијањем сарадње и на том плану девалвирали те потезе према Приштини. „На челу Кфора тренутно је турски генерал, а не треба заборавити да је Кфор испостава НАТО-а на Балкану“, подсетио је он.

„Наш договор је да успоставимо ближе односе у оквиру војних и одбрамбених индустрија и биће успостављен тим који ће на томе радити у наредном периоду“, рекао је председник Вучић, не пропуштајући да свом госту узврати хвалоспев о сарадњи двеју земаља. Говорећи о напретку Турске, он је рекао да када оде у ту земљу, диви се марљивости људи који се боре за сваку зараду и за своје породице.

„Треба да научимо какав је ефекат рада и да се боримо још више, и да је рад оно што ће нас извући. Зато наше учење од вас који сте испред нас много значи. Да, ми смо постигли успехе, али имамо још много снова и добар део њих можемо да остваримо само уз помоћ турских компанија“, казао је Вучић и оценио да је сарадња с Турском више од економије, нешто што значи стабилност и мир на целом Балкану.

„Не стидимо се да кажемо, видели смо да у сарадњи са својим пријатељима можемо нашу земљу да подигнемо. За нас је просперитет од великог значаја. Ердоган је обећао да ћемо имати сарадњу у наменској индустрији и да ће бити значајно турско присуство на међународној изложби ЕКСПО која ће бити одржана у Београду 2027. године.“

Турска има све већу тенденцију да се осамостали у односу на НАТО и ЕУ јер Анкара не жели више да буде само услужно средство НАТО-а и зато се све више поставља као регионална сила. У том смислу односе се афирмативно према Русији и према оним земљама Балкана за које зна да су кључне у очувању стабилизације региона, а то је пре свега Србија.

Иако Ердоган у својим посетама покушава да не иритира неоосманским амбицијама као што је то чинио некада када је говорио „Турска је ’Косово’ и ’Косово’ је Турска“, ова политика га прати као сенка, која се и данас тумачи као националистичка, империјалистичка, исламистичка и пантуркистичка политичка идеологија која заговара већи политички ангажман Републике Турске на простору бившег Османског царства обнављањем утицаја на територијама других држава изван њених граница.

Бивши министар спољних послова Републике Турске Ахмет Давутоглу је био и шеф одсека за међународне односе Бијкент универзитета, а према мишљењу нашег исламолога Дарка Танасковића, тај универзитет је расадник неоосманизма. Давутоглу је аутор дела Стратегијска дубина: међународни положај Турске (2001) у коме су представљени принципи неоосманске идеологије а који су на политичкој позорници најближи принципима партије Реџепа Тајипа Ердогана.

У свом делу Стратегијска дубина Ахмет Давутоглу износи да је „Турска баштиник свих векова османске прошлости, током које су постављене трајне основе у историјском, економском и менталном погледу, да Турска и данас има могућност и право да на тим просторима игра посебну улогу“, те да „Турска као наследница Отоманске империје не може бити епизодиста, већ протагониста на међународној сцени“.

Хроничари бележе да се неоосманизам појављује као обновљена османска идеологија и као супротност кемализму у Републици Турској крајем 20. века. Ова идеологија је била мање изражена у периоду Хладног рата, иако неки сматрају да је турска окупација Северног Кипра део неоосманистичких планова.
Давутоглуова Босна

Још је у сећању посета Бањалуци некадашњег премијера Давутоглуа, на отварању Ферхат-пашине џамије. Иако је церемонија отварања обновљене џамије Ферхадија најављена најпре као симболична порука мира и суживота, са говорнице су се чули тонови који су у Републици Српској протумачени у потпуно другом контексту и то из уста Давутоглуа, кога овдашња јавност иначе памти по неоосманским амбицијама.

Давутоглу је, наиме, у наглашено позитивном контексту неколико пута поменуо Алију Изетбеговића ког се, опет, у Републици Српској сећају најпре као творца „Исламске декларације“ и једног од главних криваца за ратне сукобе у којима је предводио босанске муслимане. Алија Изетбеговић са становишта панисламизма и исламског фундаментализма у својој декларацији критикује секуларни поредак Мустафе Кемала Ататурка и назива га „европски плагијат“.

„Кад некоме у вашој земљи крене крв на нос, код нас крв потекне из жиле куцавице. Кад се овде сруши и најмања ствар, код нас као да је био земљотрес. Били смо некад овде, данас смо овде, бићемо овде“, поручио је Давутоглу и неколико пута нагласио да на отварању Ферхадије представља 78 милиона Турака који ће увек бити уз БиХ.

Ердоган вешто избегава ове реминисценције, тако да је овог пута избегао посету Сарајеву, а у Приштини се већ вајкају због његове посете Београду. По речима универзитетског професора и политичког аналитичара Бљерима Љатифија, изјавом о „златном добу“ Ердоган је најтачније описао актуелне односе Србије и Турске и за разлику од Албаније, где отвара џамије у османском стилу, у Србију улаже милијарде.

„У Београду је Ердоган недавно рекао да су ’односи Турске са Србијом у златном добу’. Наравно, ово је најтачнији термин за описивање чињенице о милијардама инвестиција које је турска држава уложила у Србију, док билатерални споразуми обухватају све области, укључујући и индустрију наоружања. У међувремену, граде се џамије за Албанце и улаже се у рестаурацију објеката из отоманског периода. Стари афоризам каже: Не силази ни до будале!“, написао је Љатифи на свом Фејсбуку.

Очигледно је да би многи „златно доба“ желели да виде као османску владавину над Балканом. Турска је толико увиђавна да то бар не говори отворено, иако се Ердогану сигурно „смеши неоосмански брк“.