Слободан Иконић: Немачки блицкриг
Овештале тврдње да се све тешке ствари углавном дешавају у врелим и спарним летњим данима, када је пажња људи, углавном оријентисаних на одмор и путовања, далеко слабија него у другим периодима, поново су добиле потврду у убрзаној и грозничавој „литијумској кампањи”, која је кулминирала доласком у Београд немачког канцелара Олафа Шолца и комесара ЕУ Мароша Шефчовича и потписивањем Меморандума о разумевању између ЕУ и Србије о стратешком партнерству о одрживим сировинама.
Уочава се да је кампања за литијум нагло скочила у јулу, мада је у јуну минорно помињана, боље рећи до 2. јуна у предизборној кампањи скоро никако, да би се пројекат на велика врата вратио у тренутку када земља гори услед екстремних температура. Рекло би се да је тајминг више условљен приоритетним европским одлукама о питању енергетске независности, можда и пресудно, него што би се дало закључити да је иницијатива потекла из Београда. Мада, није занемарив ни београдски пажљив и испланирани приступ овом подухвату.
Замајац целом процесу дао је Уставни суд одлуком да је претходна уредба Владе о укидању, такође своје уредбе о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене за реализацију пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита била противуставна. Само неколико дана касније уследило је владино усвајање нове уредбе којом се активира она поништена, долазак високих европских гостију и параф на поменути меморандум.
Меморандум о разумевању између ЕУ и Србије о стратешком партнерству о одрживим сировинама, ланцима производње батерија и електричним возилима, потписали су у Палати Србија министарка Дубравка Ђедовић Хандановић и потпредседник Европске комисије Марош Шефчович.
У Београду је том приликом, на Самиту о критичним сировинама између представника Владе Србије и званичника Европске уније, као и европских институција и компанија, потписано више споразума, све у присуству председника Србије Александра Вучића и немачког канцелара Олафа Шолца. Потписивању су присуствовали и амбасадори Италије Лука Гори, Немачке Анке Конрад и незаобилазни амбасадор САД у Београду Кристофер Хил, као и министри у Влади Србије.
Након потписивања меморандума, ЕУ и Србија ће у року од шест месеци израдити мапу пута са конкретним акцијама за спровођење Стратешког партнерства, наводи се у саопштењу.
Поступак који траје
Ако се подсетимо, Србија и Европска комисија потписале су у септембру прошле године такозвано Писмо о намерама за успостављање стратешког партнерства у области ланаца вредности критичних сировина и електричних возила, укључујући материјале, батерије, производњу и рециклажу, да би о његовој садржи јавности сазнала тек у марту ове године, рекло би се заобилазно и на изнуђен начин.
Управо је на основу овог писма о намерама предложено успостављање сада потписаног Меморандума о разумевању, којим ће се тек успостављати стратешко партнерство у области одрживих сировина, ланаца вредности батерија и електричних возила. На сајту Европске комисије може се видети да Европска унија већ има меморандуме о стратешком партнерству у области сировина са Норвешком, Руандом, Гренландом, Демократском Републиком Конго, Замбијом, Чилеом, Аргентином, Намибијом, Казахстаном, Украјином, Канадом…
Европа жели да сама покрива своје потребе за литијумом, али се суочава са значајним изазовима. Савет ЕУ ове године је усвојио Акт о критичним сировинама чији је циљ да осигура „сигурно и одрживо” снабдевање критичним сировинама за европску индустрију и смањи зависност Уније од увоза од добављача из једне земље. Другим речима, да Европа смањи своју зависност од кинеских батерија. Закон о критичним сировинама (ЦРМА) европској индустрији би требало да омогући да се покрије 10 одсто ископавања, 40 одсто прераде и 15 одсто рециклирања кључних минерала до 2030. године, писао је у мају „Јуроњуз” (Euronews).
Нови закон идентификује два листе материјала – 34 критична и 17 стратешких – који су кључни за зелену транзицију. Литијум је један од неколико веома значајних критичних сировина, наводи тај портал. У Европи се, према подацима, ради на 14 рударских пројеката уз 21 пројекат за прераду литијума. Планирано је и отварање 500 фабрика литијумско-јонских батерија. Али се не зна да ли је нека од њих планирана и у Србији.
Немачки медији који су извештавали о Шолцовом путовању у Београд пишу да је немачкој привреди важно оно што ће Шолц донети кући уговор о испоруци најважније сировине за посрнулу аутомобилску индустрију. Тако преносе речи Матијаса Вехтера, директора одељења за међународну сарадњу Немачког удружења индустријалаца (БДИ), који сматра да би потписивање уговора о сировинама између ЕУ и Србије било важан корак диверсификације немачке и европске индустрије и наводи податак (иза којег стоји компанија Рио Тинто) да годишње у долини Јадра може да се експлоатише 58.000 тона литијума, што би покрило 17 одсто европских потреба.
Вехтер конкретно наводи и зашто би договор са Србијом био велик плус за европску, пре свега аутомобилску индустрију. „Немачка индустрија је до сада литијум, важан за батерије, набављала првенствено из Јужне Америке и Аустралије. Централни проблем је зависност од Кине за даљу прераду литијума. У том контексту, врло је добродошло то што ће се велики део даље обраде одвијати директно у Србији, а тиме и у Европи.” Један од челних људи веома утицајног удружења БДИ верује да би Србија од овог економског дила могла и политички да профитира. „То би такође био важан корак у приближавању Србије Европској унији. Сарадња на пољу сировина била би снажан сигнал”, закључује Вехтер.
Тако је наједном у запећак отишло најновије захлађење односа Берлина и Београда због резолуције УН о Сребреници коју је у великој мери иницирала управо Немачка, а која је Вучићу послужила за бројне нападе на Берлин који су ишли толико далеко да се говорило о „парадоксу” да Немачка, „након Првог и Другог светског рата”, говори о геноциду. Ту је још и замрзнути процес нормализације односа тзв. Косова и Србије, што никако не иде наруку Немачкој која се од почетка Берлинског процеса, чија се десетогодишњица обележава у главном граду Немачке ове јесени, залаже за стабилизацију тог дела Европе.
Од мржње до љубави
Само неколико месеци раније, након децембарских избора, званичници широм ЕУ износили су сасвим другачије прогнозе о европском путу Србије. У тим оценама, али и прекорима, посебно се истицала Немачка, чији званичници су недвосмислено истицали да Србија мора да спроведе немачко-француски план, да од уласка у ЕУ нема ништа док не призна самопроглашену државу Косово (зар није канцелар Шолц то отворено рекао и приликом претходне посете Београду)… Не би било изненађење да и литијум буде један од услова.
Сада се наједном ископавање литијума представља као историјска шанса, враћање Србије у центар светских збивања, али се истовремено поново умањују еколошке последице или се оне поново увијају у обланде обећања да се ништа неће радити уколико се процени да то угрожава животну средину. А израду студије о утицају на животну средину ради Рио Тинто, јер, како објашњава министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, „не може држава да новцем грађана финансира студије за приватне компаније”.
И овај пут је главни актер и промотoр целог пројекта био председник Вучић. Са усхићењем и егзалтацијом је говорио како га овај дан (парафирање Меморандума) испуњава великом надом за Србију, иако је ово важно и за Европу и Немачку. „Ово ће за нас бити квантни скок у будућност, нешто што нисмо веровали да може да се деси. Знам тешкоће с којима се суочавамо, па смо и пре потписивања било каквог уговора, а данас смо потписали само меморандум о разумевању и писмо о намерама, све радили транспарентно. Ни у једној фази, а дуг је пут до отварања рудника и производње целог вредносног ланца ништа нећемо крити од наших људи”, истакао је Вучић.
Србија ће, каже, инсистирати, а и он као председник, и борити се за животну средину и живот људи у Јадру и Рађевини, да и ваздух и земља и вода остану чисти. „То је кључна ствар о којој смо причали. Имаћемо на располагању све експерте из ЕУ. Мислим да је то изузетна гаранција”, рекао је председник.
Извештач ТВ „Дојче веле” (ДВ) са самита у Београду запажа необичан моменат да су Зелени, баш немачки Зелени, у Београду до неба хваљени, нарочито о питању заштите животне средине, и наводи да су они понудили помоћ у развоју одрживих стандарда, који су сада договорени у споразуму, као и да је у Београд, поред Шолца, дошла и Франциска Брантнер, политичарка те странке и парламентарна државна секретарка у Министарству економије, уз истицање Вучићевих речи о њеном „преданом раду” и признању да „нема хиљадити део њеног знања о заштити животне средине”. Новинарка ДВ ове хвалоспеве Зелених тумачи као поруку која би требало да умири становништво: „Ако чак и Немци, а поготову немачки Зелени, сматрају да је овај пројекат еколошки у реду, онда он мора бити добар. Ко то још има тако високе стандарде?”
Франциска Брантнер иначе важи за оперативку која је најупућенија за питања литијума и екологије. Ево шта каже о копању литијума у Немачкој: „Наравно да бих подржала такав исти пројекат у Немачкој, па ми већ радимо на сличним, у Саксонији, као и у мом региону у басену реке Рајне (на југозападу), али ту технологија још није спремна. Наше министарство и помаже финансијски један пројекат како би се спровела испитивања и тестирања, али све зависи од брзине развоја технологије.”
Занимљиво да је технологија у Србији спремнија него у Немачкој, иако Рио Тинто нема ниједан рудник литијума у свету, нити се икад бавио рударењем литијума. Они су веома искусни када су у питању гвожђе, бакар и злато, али с литијумом до сада нису имали везе. Пројекат „Јадар” би, изгледа, требало да буде њихов велики експеримент. „Не можете да се не запитате зашто власт у Србији пристаје да грађани буду део једног ризичног експеримента, када смо већ установили да ће бити угрожене најквалитетније резерве подземних пијаћих вода у Западној Србији, од Мачве до Подриња”, речи су Ратка Ристића, професора Шумарског факултета и великог противника рударења литијума.
Нарочито ако се у обзир узме негативни медијски ехо који прати Рио Тинто од Папуе Нове Гвинеје до Осла – да где они дођу, нестају чиста вода и земљиште, али и да не хају много за поштовање радничких права и антикорупционашке прописе. Компанија која ради широм планете оптуживана је да токсичним отпадом загађује тло пунећи реке јаловином, а на савест јој се ставља неправедно поступање према локалцима које би неки назвали и дискриминацијом. Норвешка тако, преносе медији, поново разматра да свој државни фонд (иначе, пети по величини власник ове компаније са 2,6 одсто удела) повуче из власништва компаније, због забринутости за утицај рудника на крчење шума у бразилском Амазону.
Да Србија сама копа
Уосталом, зашто Србија не би, уместо Рио Тинта, сама експлоатисала своје руде, па и литијум, како то пита и др Бранимир Несторовић испред посланичке групе „Ми – снага народа”. „Не видим разлог да не буде тако. Приход кинеске компаније ‘Зиђин’ у Бору годишње је 1,2 милијарде евра, а рудну ренту плаћају 13 милиона евра. То је лоше за ову земљу, јер власници националних корпорација су увек исти, ’Блекрок’ и дубока држава, и то је увек пут ове земље у робовласништво”, упозорава др Несторовић и подсећа да се њихов покрет залаже за Србију у БРИКС-у.
Скептици и противници експлоатације литијума нису пропустили прилику да наведу да еколошке гаранције треба да пруже они који су нас толико пута преварили, нарочито о питању Косова и Метохије. Од гаранција за спровођење Бриселског споразума и формирања Заједнице српских општина, до очигледне подршке Аљбина Куртија, његове апартхејд политике према Србима и безбројних опструкција и „жмурења” на очигледне неправде према Србима и на Косову и Метохији и у Босни и Херцеговини.
„Ништа им не верујем”, истиче новинар и бивши министар за бригу о породици и демографију Ратко Дмитровић. И дипломата Живадин Јовановић уверен је да се на питање о поверењу у гаранције ЕУ не може одговорити ако се не погледа предисторија наших односа и (не)испуњених обећања. А она је таква да саговорник портала РТ Балкан каже да „Запад није заслужио да му верујемо” и да се о свему мора размишљати „дубље и обазривије”.
На друштвеним мрежама су много директнији и оштрији, а сумирани закључак би могао бити да се Меморандумом са ЕУ Србија претвара у литијумско гробље а Срби у немачко робље. Односно да оно што Немци нису остварили ратовима, сада постижу политичко-економском агресијом.
Оштрији критичари и опозиција најављују протесте и блокаде, иако је власт послала јасну поруку да ће полиција реаговати уколико буде блокада пруга или путева, што је већ учинила у Лозници. Мирни протест већ је одржан у Ваљеву. Очигледно, поред врелог лета, чека нас и врућа јесен. Једино се не зна да ли ће то бити нове „литије”, овај пут против литијума, или нешто много оштрије и ратоборније. Тек, обе стране су се определиле за непопуштање.
Наслов и опрема текста: Нови Стандард
Извор: Печат
Насловна фотографија: Michael Kappeler/dpa Picture-Alliance via AFP
