Слободан Иконић: Аљбин Курти и Трампова изборна победа

У Северној Митровици, Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу Срби су у знак подршке Доналду Трампу лепили плакате с његовим ликом, док је патрола тзв. косовске полиције цепала те плакате и претила Србима који су их лепили. Осим Трамповог лика на плакатима су биле српска и америчка застава.

Чак се на друштвеним мрежама појавио снимак човека који кречи мурал Камале Харис после изборне победе Доналда Трампа, са описом да је снимак настао у Приштини. Ипак, снимак је настао у Атланти, у америчкој држави Џорџија, штавише кречи га црнац, што би ипак било мало неуобичајено за Приштину, али сасвим je индикативно како су Албанци са Косова и Метохије гледали на америчке изборе.

Нарочито ако се има у виду да је Камала као кандидат на председничким изборима у САД, у завршници кампање упутила отворено писмо америчким Албанцима где је хвалила њихову борбу за независност Косова и изразила понос што су САД допринеле том циљу и да ће наставити са подршком и након петог новембра уколико она буде на челу Беле куће.

Ни честитке победнику нису могле да сакрију колико је победа Доналда Трампа непријатно изненадила приштинске институције, а албански медији нису пропустили прилику да подсете како је Аљбин Курти пљувао Трампа и отворено навијао за његову противкандидаткињу.

Портал Демокрација подсећа како је Курти 23. маја 2024. на једном скупу рекао да сви па и тзв. Косово постају узнемирени када помисле на Трампову победу. Иако је изразио уверење да је мало вероватно да ће се дугорочна подршка САД тзв. Косову променити, мада „повратком председника Трампа (…) постоји одређени стрес и анксиозност широм континента и Косово није другачије“.

Несумњиво, Курти говори о ономе што је и сам осећао, много више од онога што „мисле на континенту“, пише Демокрација. Куртију се јасно чини да је он лично под узнемиреношћу и стресом од Трамповог повратка у Белу кућу, пошто је са претходном Трамповом администрацијом почео да иритира званичне односе, а сукоби су настављени и током мандата председника Џоа Бајдена.

„Током његовог мандата, политика Аљбина Куртија, неусаглашена са савезницима државе Косово, посебно Сједињеним Америчким Државама, доноси непоправљиве последице по ‘Републику Косово и њену консолидацију у међународној арени’“, констатује Демокрација.

Фактор Гренел

Иако у Београду влада уверење да Америка неће променити генерални став када је реч о признању независности Косова и Метохије, оно што Србији иде у прилог јесу људи из Трамповог окружења, попут Ричарда Гренела, који су добри познаваоци балканских прилика и који су већ показали разумевање за српске ставове.

Чак и предавач на Универзитету Џон Хопкинс у САД Едвард П. Џозеф оцењује да је косовски премијер Аљбин Курти можда желео да промени свој приступ под администрацијом председника Џоа Бајдена, али да ће се суочити са тешким одлукама уколико Ричард Гренел добије неку високу функцију.

„У Србији славе Трампову победу. Ричард Гренел, кога је Трамп поменуо на недавном скупу, можда ће имати високу функцију, чак и позицију државног секретара. Гренел већ дуже време има несугласице са Аљбином Куртијем и наставио је са критикама ове године“, рекао је Џозеф а пренела Газета експрес.

Гренел, дугогодишњи близак сарадник Доналда Трампа био је активно укључен и у његову предизборну кампању, а током првог Трамповог мандата обављао је функцију вршиоца дужности директора Националне обавештајне службе, био је амбасадор Сједињених Америчких Држава у Немачкој и изасланик за Западни Балкан. Председник Вучић је Гренела прошле године одликовао орденом за изузетне заслуге у јачању сарадње и пријатељских односа између Србије и САД.

Гренела сматрају одговорним за пад прве владе Аљбина Куртија 2020. године, због његовог чврстог става у вези са таксама од 100 одсто на српске производе, које је претходна влада увела. Курти је тада инсистирао на томе да таксе остану на снази према Србији и Босни и Херцеговини, чему се Гренел отворено противио, наглашавајући да ће подршка САД тзв. Косову зависити од укидања такси.

Влада Аљбина Куртија пала је после само 50 дана, након иницијативе за изгласавање неповерења од стране његовог бившег коалиционог партнера, ЛДК. Гренел је тада рекао да је Курти антиамериканац и да је против америчке политике коју су предлагали бивши амерички председници – Бил Клинтон, Барак Обама и Доналд Трамп. Касније је Гренел постао још гласнији у критикама на рачун Куртија, оптужујући га да је „уништио чврсту везу Косова и САД“.

У експертским круговима и међу аналитичарима већ се спекулише да ће поновним доласком новоизабраног председника САД Доналда Трампа на чело те државе, примат над косовским питањем бити узет из руку ЕУ, која га годинама пролонгира, као и током Трамповог првог мандата кроз Вашингтонски споразум из 2020. године.

Ипак, без обзира на неконвенционални приступ Трампове администрације, јасно је да одрживо решење за Косово, па и Западни Балкан, није могуће без подршке ЕУ. Мада се и ту доста тога мења. Трампова победа, тврде то многи, ветар је у леђа суверенистичком покрету у Европи, а његова победа одразиће се на наредне изборе и у Немачкој, Француској и другим европским земљама, као и на другачије понашање Европе у односу на украјински сукоб.

Да ће Трампова администрација бити наклоњенија Србији, оценио је и бивши амбасадор САД у Србији Вилијам Монтгомери, који је нагласио и да премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти провоцира без повода, односно спроводи спори вид етничког чишћења, и указао да се на то није довољно реаговало.

Коментаришући зашто инструменти за спречавање Куртија нису досад употребљени, рекао је да су имали генерацију политичких лидера који су формирали ставове према региону у периоду од пре тридесетак година и нису их променили.

Метак и цев

„Ја бих нешто урадио с Куртијем, али шта би после тога Србија хтела – да ли да вратимо метак у цев и да Косово поново буде део Србије (…) Проблем је и што сада Балкан није приоритет, а опет су сви проблеми и даље присутни. Не постоји воља ЕУ да се наставе ствари, али нису вољни да помогну ни Косову. Немам поштовање за тај њихов приступ“, рекао је амерички дипломата, а упитан да ли ће се сада променити став САД према дијалогу Београда и Приштине, одговорио је да је то једина добра ствар коју може да каже у вези са изборима. „Курти би требало да буде веома уплашен“, истакао је Монтгомери.

Додуше, многи су уверења да ће његови поступци зависити од тога како ће се још увек актуелна администрација односити уопште према спољној политици, да ли ће хтети да повуче неке потезе да Трампу отежа положај или не. Односно да ли ће учинити неке потезе који би били неповратни и које би Доналд Трамп касније могао тешко да исправи.

Курти би могао да појача терор над Србима, да и даље хапси Србе за које он сматра да их треба ухапсити, како би унео додатни страх међу Србе на КиМ и навео их на исељавање, мада је то сада мање вероватно. И до сада им је отежавао живот и готово учинио немогућим, али голу силу, попут акције „Олуја“ у Хрватској, није предузимао , надајући се да ће се Срби сами иселити, а да ће он моћи да каже како су сами отишли јер не поштују „државу Косово“.

За Албанце би била ноћна мора када би Трамп повукао неке потезе који би били у складу са Резолуцијом 1244, јер му то не би могао нико оспорити. Неки иду чак тако далеко и наводе да би Трамп, рецимо, дозволио повратак наших 1.000 војника на КиМ. У ствари, све зависи од резултата његове борбе са тзв. дубоком државом која не жели да направи било какав договор са Србима који би био у складу и са њиховим националним интересима.

За Доналда Трампа, успех се мери резултатима. Питање је где је у овом делу Европе боље пословно окружење него у Србији, земљи која све више постаје привлачна за инвеститоре, укључујући и чланове породице новог америчког председника. Србија је идеална дестинација за оне који желе да део свог капитала уложе у безбедну, неутралну земљу са економским растом.

Јачање америчких бизниса ће бити један од главних задатака Трампове администрације а Србија је идеална дестинација за оне који желе да део свог капитала уложе у безбедну, неутралну земљу са економским растом.

Да је враћање Трампа на чело САД дефинитивно прилика за Србију да решавање косовског питања окрене у своју корист, сматра и некадашњи шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић.

„Трамп је лице с бекграундом, неко ко тражи конкретан резултат акције, не воли да се питање отвори и остане нерешено, јер то сматра негативом у билансу и иде напред. То ће бити шанса за нас, ако будемо развијали билатералне односе са САД као до сада, јер је за њега Србија много важнија за укупну политику неголи сићушно Косово и на крају би могао да закључи да је за америчке интересе недопустиво да због мањег испусте већег играча.

Зато ће морати да ревидира апсолутни став о признању Косова и ићи ће на тражење решења са Србијом. То је бизнис логика и он је тај који може то да спроведе. А умарање друге стране као што су то радиле демократе и чекале да се предамо, није у његовом интересу. Све у свему, ако Трамп опстане четири године, ако буде имао времена да се позабави тим међународним питањима, он ће више уважавати Србију него Косово јер ће му бити значајнија у укупном билансу“, сматра Јовановић.

Иако је то још на, како каже, дугом штапу, наша борба треба бити усмерена у том правцу.“Овај нови однос снага у свету и значај Србије у овом региону иду нама наруку“, констатовао је Јовановић за београдски Курир.

Српска надања

Победа Доналда Трампа наишла је на позитивне реакције међу Србима на Косову. Они верују да би Трампова администрација могла донети повољније околности када је у питању њихова позиција. Српска листа је уверена у наставак добрих односа између САД-а и Србије, који су изграђени током Трамповог првог мандата.

Такође се нада да ће проблеми Срба на Косову бити у фокусу нове америчке администрације. „Верујемо и очекујемо да ће положај и проблеми српског народа на Косову и Метохији бити у фокусу, уверени да администрација председника Трампа неће дозволити наставак системског прогона српског народа са вековних огњишта на Косову и Метохији“, навели су у саопштењу у дану када је Трамп прогласио победу.

Без обзира на то што се не може предвидети свеобухватна промена у приступу, према аналитичарима се могу очекивати одређене користи, посебно у погледу позиције Срба на Косову. С друге стране, Приштина би могла да се суочи са већим притисцима, нарочито у вези са имплементацијом већ постигнутих споразума. Иако мање вероватно, према аналитичарима, питање евентуалне размене територије или сличних опција, такође би могло доћи на дневни ред у Трамповом новом мандату.

Споразум о путу ка нормализацији односа, познат и као Охридски споразум, предлог је Европске уније усмерен ка нормализацији односа између Београда и Приштине, са великим нагласком на штету Србије. Главни проблем је дугогодишње избегавање Приштине да да обезбеди већу аутономију Срба на КиМ кроз Заједницу општина са српском већином, док је за Албанце приоритет прећутно признање кроз интеграцију тзв. Косову у међународне организације, пре свега Уједињене нације.

Америка неће и не може да одустане од утицаја на Балкану, јер ипак је реч о глобалној сили којој је у интересу да буде умешана у свако дешавање у свету. Међутим, Трампов приступ ће се разликовати од приступа демократа. За разлику од њих, он ће бити директнији – неће играти уз помоћ посредника какав је Европска унија, он ће америчке интересе и ставове износити директно, како то за Спутњик објашњава дипломата и спољнополитички аналитичар др Зоран Миливојевић.

„Ако имамо у виду претходни мандат председника Трампа, онда се може рачунати на механизме који подразумевају прагматичнији приступ више заснован на реалполитици са економским механизмима, дакле са оним механизмима који стварају повољнији политички амбијент и који имају у виду и српске интересе“, сматра Миливојевић.

Наслов и опрема текста Нови Стандард

Извор: Печат

Насловна фотографија: kryeministri.rks-gov.net