„Слободна Босна“ је известила да су „великосрпски фашисти“ напали „професора Грухоњића“, а међу тим фашистима је као првог ово благонаклоно гласило ставило – мене.
Наводно је „професор Динко Грухоњић са својом екипом из НДНВ отворено проговорио о фашизму који већ више од 30 година влада у Србији“, а „након тога су се неофашисти у сусједству пропели на стражње ноге те су се обрушили на новосадске антифашисте“. Први од њих сам ето, ја, представљен као „познати заштитник лика и дјела руског предсједника Владимира Путина и свеколиког српства“ (одмах испод ових речи стављена је и моја велика слика, чисто да се зна о коме је реч).
Тако се све лепо уклопило: сироти и преподобни професор Грухоњић само истинољубиво разоткрива фашизам који „већ више од 30 година влада у Србији“, то дакако разгневљује овдашње фашисте па се „пропињу на задње ноге“, а међу том стоком први је „Путинов заштитник“ – Антонић.
Типичан образац дехуманизације и нацификације критичара – због мог чланка „Војвођани – ‘нација у настајању'“, написаног без икаквих личних увреда, и без било чега што би чак и из даљине подсећало на „фашизам“.
Али, то је стари трик о коме сам и на РТ Балкан већ писао – прогласиш се антифашистом, а онда свакоме ко ти стави било какву примедбу налепиш етикету нацисте. Пљунеш, залепиш и готово.