У борби против „српског национализма“ и „малигног руског утицаја„ у Србију и Републику Српску упумпавају се милиони евра – а главни талас тек долази.
Наиме, пропагандна борба „против Руса“ у Европи биће у наредном периоду потпомогнута с пола милијарде долара, а командант европског дијела НАТО-а већ је оцијенио да је „Балкан главна мета руског малигног утицаја“. То значи да ће се још много новца слити у овдашње атлантистичке НВО и у аутоколонијалне медије.
Човјек се пита како ће тек онда изгледати наша медијска сцена, ако већ сада гледамо америчку телевизију, читамо њемачке новине, присуствујемо бујању грађанистичких и аутошовинистичких портала – док се критичка демократска и патриотска мисао његује тек на малобројним независним сајтовима који све теже састављају крај с крајем.
Већ сам писао о томе како НДНВ – НВО фирма Динка Грухоњића, добија од фондација из САД 10.000 долара мјесечно за пропагирање војвођанског сепаратизма. Недавно је и један таблоидни и провладини портал објавио листу западних донација за НДНВ, чији збир износи преко пола милиона евра. Стога је Грухоњић, поред портала Аutonomija.info, могао да отвори и сајт Voice.
Али, новац који добија Грухоњић не може да се пореди с новцем за неке друге „антинационалистичке“ НВО.
За 8. март више феминистичких организација окачило је кецеље на пар београдских „мушких“ споменика – међу њима и на споменик патријарху Павлу. Једна од тих организација била је и „Реконструкција Женски фонд“ – НВО за коју је вјероватно мало ко од читалаца чуо.
Но, треба знати да је само та једна феминистичка НВО добила, у 2018. години, око 300.000 евра донација за свој рад (како стоји на самом сајту ове НВО). А за период 2011-2018. чак два милиона евра!
Вjерујем да ће и ово скрнављење споменика добром патријарху Павлу – ког једна феминисткиња с Филолошког факултета чак зове „фашистичким патријархом“ – засигурно бити добро наплаћено.
Светлана Лукић из „Пешчаника“ каже да „сви ми, и ‘Пешчаник’, КРИК, ЦИНС, живимо искључиво од пореских обвезника – норвешких, холандских…“ – требало би додати и америчких, британских, њемачких…
Зато, ваљда, на сајту КРИК-а, који себе види као „мрежу за истраживање криминала и корупције“, нећете наћи истраживање везано за Динкића, Александра Влаховића, Зорану Михајловић, Чедомира Јовановића, Ружицу Ђинђић и остале „бијеле медвједе“ који су, очигледно, под заштитом атлантистичких центара моћи.
С друге пак стране, отварају се нови портали, првенствено намијењени омладини, с изразитим грађанистичким усмерењем: Talas, Vice.rs, Editor, Vugl итд.
Ево неких карактеристичних наслова с ових портала: „Косово је главни регрутни центар национализма у Србији – разговор с Б. Јакшићем„, „Зашто величамо аутократу Путина – о стању људских права у Русији“, „Није српски ћутати – реакције на пресуду Караџићу“ („опозиција треба да буде уједињења у признавању пресуде Караџићу“), „На протесту у Београду демонстрантима ће се обратити освједочени хомофоб и антиваксер“ (мисли се на др Владимира Димитријевића), „Морамо да причамо о новој пјесми Београдског синдиката `Догодине у Призрену`“ („директно храни митоманију“, „меморандум САНУ за 2018“, „не помињу се ратни злочини и етничко чишћење према Албанцима од 1912. до данас“), „Хомомофобија није став, хомофобија је злочин“, „Весна Пешић је краљица, а ви како хоћете“, „Схватите, не желе сви дјецу“, „Школа нас учи да будемо сиромашни“ („У школи никада нећемо учити о новцу и његовом значају. Од малена нам се подмећу идеје како паре носе зло“), итд.
Најљепше је што већина од ових портала кроз „опуштеност“ и „урбане теме“ настоји да привуче публику, чланцима као што су: „Пушење траве прије секса може да доведе до бољег оргазма жена, показује студија“, „Први пут када сам дрогирана имала секс, мислила сам да сам се заљубила“ („Када имаш секс на МДМА осјећај је као да се никада неће завршити“), „Зашто сам поносна што сам `промискуитетна` дроља“ („Живот је као ку.ац. Мораш да га зграбиш с обје руке“), „Момци и дјевојке о идеалном пуше.у“, итд.
Иза појединих од наведених портала такође стоје штедро финансиране НВО. Сајт Талас, рецимо, покренула је, у марту 2018, НВО Либек, која је, судећи по копијама извјештаја објављених на поменутом провладином таблоидном порталу, у три године прије тога такође приходовала око 300.000 евра донација.
У исто вријеме, у Србији се гасе или једва преживљавају „патриотски“ и „анти-НАТО“ сајтови.
Престали су с радом, рецимо, Васељенска, Србел, Српска Акција, ЦАРСА, итд, а од сајтова који су имали финансијске везе с Русима (мада не и са званичном Москвом), ФСК.рс и Катехон.
Од оних малобројних, независних, суверенистичких информативних портала којима је данас глава једва изнад воде, попут Србин.инфо или Србијаданас.нет, својствен је случај Стања ствари.
Нешто боље, изгледа, стоје патриотски и анти-НАТО сајтови који имају извјесне (претпостављамо) капиларне везе с политичким структурама: било онима које су ближе власти (Стандард, Видовдан, Патриот, Националист), било онима које су ближе опозицији (НСПМ). Ово се закључује и по томе што уредници ових портала ријетко кад апелују на читаоце за помоћ, а присуство реклама на наведеним порталима, ако их и има, далеко је од фасцинантног.
Једини грађанистички сајт који се жали да нема новаца је, колико знам, Луковићев XXZ Магазин – наследник упокојених Е-новина. Но то је, како произлази и из посљедњег Луковићевог апела читаоцима, више посљедица још неисплаћених казни за клевету и неовлашћено објављивање фотографија у Е-новинама, а мање пресушивања дотока финансијских средстава.
Што се Републике Српске тиче, пак, за сада се добро држе три ћирилична политичка (али нестраначка) портала.
Кажем ћирилична, зато што је писмо сајта у БиХ, али и у Српској, знак не само политичко-етничког идентитета, већ и ширег идејног светоназора (антиимперијализам, антиглобализам, анти-НАТО итд).
Најстарији од ова три портала је Фронтал.рс. Он је ових дана прославио десет година рада. Ту је и Искра, информативни портал Андрићграда и чедо Емира Кустурице. Најзад, најмлађи од ова три сајта, Све о Српској, постоји тек више од годину дана.
Али, како је све то мало у односу на десетине сајтова у Србији и Српској који нас увјеравају да је „Република Шумска“ геноцидна творевина, коју ваља превазићи…
А слиједи нова поплава пропагадних долара која хоће да потопи оно што радимо. Зато је нужно подизање свијести нашег народа о опасности „великог испирања мозга“ и јачање солидарности, као и узајамне помоћи, у тренуцима који слиједе.
Немојмо се свађати око идеолошких разлика и доктринарних нијанси: Србија и Српска морају да буду изнад свих наших доктрина, сујета и међусобица. Ако тако радимо сачуваћемо се и од овог таласа „колонизације ума“. Као што смо свој народни идентитет и своју културу сачували кроз вјекове.
Тагови: Слободан Антонић