Слобода се шири: Три категорије обликовања новог поретка

Од Азије и Африке до Латинске Америке, промене се дешавају брзином која одузима дах

Историја ће тек показати колико су била важна ововремена догађања у глобалној геополитици. У сваком случају су веома интересантна и вредна праћења.

Док стварање мултиполарног света напредује, почињу да се појављују манифестације истинске слободе од Азије и Африке до Латинске Америке. Позитивне вести из различитих делова планете Земље сустижу једна другу! Почиње склапање мира између жестоких геополитичких ривала, што се раније сматрало непојмљивим. Земље у развоју настоје да се ишчупају из погубног загрљаја постојећег манипулативног глобалног финансијског система. Убрзава се процес обликовања новог светског поретка. Велики крманош кинеске социјалистичке револуције Мао Цедунг казао би: „Живимо у занимљива времена.“ Можда се помаља Хегелов цајтгајст, дух времана.

Упечатљиве догађаје који би могли бити предворје епохалног преобликовања геополитике и геоекономије неки аналитичари деле у три категорије:

Прва категорија су мировни договори.

Учинивши незамислив корак, Саудијска Арабија и Иран су се, уз посредовање Народне Републике Кине, споразумели да после седам година најновијег раскола успоставе дипломатске односе. Две регионалне силе на Блиском истоку су, такође, спремне да се укључе у БРИКС (економски савез Бразила, Русије, Индије, Кине и Јужне Африке) и Шангајску организацију за безбедност (ШОС).

Једнако упечатљиво зближавање је представљала посета сиријског председника Башара ел Асада Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) после деценије љутог непријатељства. Асад је позван на предстојећи арапски самит у Саудијској Арабији, још једном до сада сиријском огорченом противнику.

А дванаестодневно путовање бившег челника Тајвана Ма Јинг-ђоуа по НР Кини – невиђен догађај од завршетка кинеског грађанског рата 1949. – био је још један удар принципу САД „подели и владај“.

Друга категорија су недавни бунтовни догађаји од којих трпе моћ и хегемонија САД и у другим деловима света.

„Мексико није америчка колонија“, рекао је мексички председник Андрес Мануел Лопез Обрадор (АМЛО) на 85. годишњицу национализације мексичке нафте. АМЛО, прогресивни вођа, национализовао је и литијум пре месец дана, на велико незадовољство старијег брата са Севера.

Слично томе, млади и динамични председник Салвадора Најиб Армандо Букеле Ортез, упозорио је САД да је Монроова доктрина мртва. Букеле је то поручио усред 200. годишњице откако је пети председник САД Џејмс Монро прогласио Западну хемисферу за „америчко двориште“.

Друга централноамеричка држава, Хондурас, управо је прекинула дипломатске односе са Тајваном и признала НР Кину као јединог представника кинеске државе.

Источније, неки немачки лидери говоре о поправци гасовода Северни ток и обнављању трговине са Русијом. Француски председник Емануел Макрон је запањио многе у свету када је у најновијем интервјуу за париски „Еко“ довео у питање основна оруђа америчке хегемоније у Европи, нуклеарно и друго оружје, енергију и долар.

У Москви је председник Владимир Путин примио представнике више од 40 афричких земаља на конференцији „Африка и Русија у мултиполарном свету“. Све усред повећаног интереса многих земаља за придруживање БРИКС-у.

Дан касније, кинески председник Си Ђинпинг стигао је у посету Москви. Сијева порука је била да се у свету „дешавају промене које нису виђене током једног века; а ми (Русија и Кина) то предводимо“.

У трећој категорији је свест да мултиполарност није могућа без дедоларизације.

Дедоларизација значи да земље које користе амерички долар за међународну трговину активно примењују алтернативе. Све већи број држава у различитим деловима планете почиње да проналази начине да се одвоји од америчког долара, што прети да му одузме статус резервне светске валуте.

Заобилажење америчког долара у трговини

Амерички долар је неприкосновени краљ светских валута од 1954, када је са трона истиснуо британску фунту. Положај главне резервне валуте у свету омогућио је Американцима да уживају у увелико надуваном животном стандарду.

Још важније по остало човечанство, САД користе своју валуту као инструмент геополитичке доминације. Све је распрострањеније мишљење да је главни фактор који државе приморава да се одмакну од тренутног глобалног финансијског система, способност званичног Вашингтона – и све већа спремност – да користи долар као оружје против политичких противника и оних који одбијају да се сложе са САД и њиховим политичким програмом.

Пре само годину дана, већина политичара сматрала би одрицање од долара националним самоубиством. Рат због Украјине, између осталог, отворио је пут потпуно новој парадигми. Досад невиђени талас „дедоларизације“ преплављује глобус. Земље храбро најављују планове за заобилажење америчког долара у трговини (посебно приликом куповине нафте), електронском пословању и туризму.

Резиме неких од најважнијих догађаја о дедоларизацији у читавој глобалној економији: не само Русија, већ и амерички савезници и партнери, попут Индије, земаља Африке, АСЕАН-а, Латинске Америке, Саудијске Арабије, па чак и неких европских земаља, придружују се иницијативи.

Малезија одустаје од долара; Гана (земља произвођач нафте) сада продаје нафту за злато, а не за доларе.

Заокрет ка истоку

БРИКС  најављује сопствену валуту обезбеђену златом или сировинама, током самита у августу ове године у Јужној Африци. Земље БРИКС-а, притом, чине више од 40 процената укупне светске популације и скоро четвртину укупног светског друштвеног производа (БДП).

Шангајска берза нафте и природног гаса саопштила је да су Кинески државни нафтни и гасни гигант (CNOOC) и француски „Тотал енержи“ склопили први посао продаје течног природног гаса са поравнањима у кинеској валути, уместо америчких долара. Француска је стари савезник САД па је договор био изненађење, јер председник Макрон обично не предузима сличне кораке без сагласја са Вашингтоном.

Но још веће изненађење је Макрон изазвао на завршетку посете НР Кини и вишечасовних разговора са председником Сијем када је оценио да Европа не треба да зависи од Вашингтона, да је протеклих година доларска Европа умањила независност од САД, па зато мора да ојача властиту стратешку аутономију и да не зависи од „екстратериторијалности долара“.

„Уколико затегнутост између двеју супер сила порасте… нећемо имати времена и средстава да финансирамо нашу стратешку аутономију и постаћемо вазали“, казао је председник Макрон.

Глобална употреба јуана

Одлука Саудијске Арабија да постане „партнер за дијалог” у ШОС, политичком и савезу за безбедност и трговину чији су пуноправни чланови Кина, Русија, Индија, Пакистан и још четири земље Централне Азије, имаће огромне последице по „петродолар“.

Петродолари су за САД обезбедили стални ток страних куповина државних обвезница и дужничких обавеза, што је стратегија враћања нафтних долара назад у Вашингтон преко резерви Саудијске Арабије. Међутим, данас, са брзим потезима Кине да оспори овај укорењени систем, у светској привреди се очекује раст употребе петројуана у односу на петродолар.

Уопште, убрзава се и шири глобална употреба јуана, што је тренд који ће помоћи у изградњи одрживијег међународног монетарног система који се мање ослања на амерички долар. Одустајање од америчког долара као посредника више доприноси и расту глобалне трговине.

Саудијска Арабија се сложила и да прихвати кенијске шилинге као средство плаћања за испоруку нафте источноафричкој држави уместо америчких долара.

Макрон је отишао, а у Пекинг већ стиже бразилски председник Луис Игнасио Лула да Силва. Кина и Бразил сада међусобно тргују у националним валутама. Кина и Бразил су две међу највећим земљама у развоју и чланице БРИКС-а, чија годишња размена премашује 150  милијарди долара

Министри финансија АСЕАН-а разговарали су о начинима „смањења зависности од америчког долара, евра, јена и британске фунте. Шефови трезора 10 држава са Југоистока Азије су на састанку у Индонезији расправљали о смањењу зависности од главних валута путем шеме трансакција у локалном новцу“.

АСЕАН је економски ентитет у снажном успону. Више од 670 милиона људи живи на простору од четири и по милиона квадратних километара. Збирно, укупан друштвени производ (БДП) за 2022. је процењен на 10,2 билиона долара, што га чини осмим по величини у свету.

Индија са Бангладешом и Малезијом тренутно користи индијску рупију за трговину. Влада Индије, председавајуће Групи 20 најразвијенијих и великих привреда у развоју, нуди своју валуту као „алтернативу“ америчком долару у међународној трговини. Земље се суочавају са недостатком те валуте пошто су америчке Федералне резерве увеле највеће пооштравања монетарне политике у последњих неколико деценија. Олакшавање трговине рупијама земљама које се суочавају са валутним ризицима помоћи ће им да се „заштите од природних катастрофа“, изјавио је индијски министар трговине Сунил Бартвал.

Пре 10 година, ништа од горе наведеног не би се догодило. Сада се промене дешавају брзином која одузима дах.