Славољуб М. Вујовић: ОЧЕНАШ И ПРОЗОР ЉУБАВИ РУСКОГ И СРПСКОГ НАРОДА

Односу Срба и Руса нема, не може се дефинисати почетак као што нема ни краја!

Однос Срба (овде су искључени политичари и политиканти) према Русији је однос дјеце према МАЈЦИ! Често она, дјеца не слушају, праве проблеме: друже се са пропалицама, са невјерницима, не уче, не иду у цркву, не знају оченаш, не знају ко су им били дједови, не знају гдје су им границе државе, дрогирају се али, мајка увијек брине о нјима!

Како историчари и хроничари биљеже, и тако, давне 1916 Ауатроугари-нацисти, фашисти и усташе, по Херцеговини похапсише све здравије и вредније, младе Херцеговце и отпремише на ратиште у Добруџу, тамо гдје Нијемци, Турци и Бугари немилосрдно ратоваше против Руса. Хрцеговци на мукама! Знају да је много љепше и пред ГОСПОДОМ праведније погинути него пушку на брата Руса окренути.

Не консултујући се гласно између себе решење нађоше у предаји. Одлука да се предају БРАЋИ Русима, од ува до ува муњевито прође кроз Херцеговце, али јадац је како то извести.

Куршими звижде са обе стране а њихову намеру могу приметит команданти непријатељи и Руса и Срба, но нема шале Херцеговици одлучише да претрчавају на страну Руса.

Међутим, Руси опрезни по питању ко се предаје, претрчава.

Да ли су зликовци Нијемци, Турци и Бугари? Но, Руси увијек велики борци и велики народ, досјетише се да сваком од пребега са непријатељске стране као сигурну пробу-тест, понудише да на лицу места очита оченаш.

Уз Оченаш за, на око сумњиве сигуран додатни тест био је и Сибмол вере, тако да је оченаш представљао врата спаса.

Оченаш је на ватреној линији отварао братска врата. Спасити живот за Херцеговце у Добруџи 1916 и није било толико важно колико је било важно спасити душу!

Оченаш 1916 у Добруџи у потпуности је заменио одлазак грађана окупљених испред споменика Цару Николају испред амбасаде Русије где је питање: да ли знаш оченаш!?, заменило руско СПАСИБА на топлом матерњем Руском језику, изговарано кроз сузе, безброј пута са прозора руске амбасаде у Београду 04.03.2022!!!

Тога четвртог марта 2022 у центру Београда, испред споменика Цару Николају другом за кратко време скупила се огромна маса грађана у знак подршке Русији и Руском народу. Десетине хиљада грађана Србије било је спремно одмах кренути у бој, кренути у Украјину.

Јединственог цара, озбиљан споменик на озбиљном постаменту у строгом центру Београда достојно је престављао цара заокупираног озбиљношћу тренутне политичке ситуације у Србији и Русији.

По некој, не описивој, весело усклађеној динамици вијориле су се заставе Русије, Србије и Бјелорусије као да су појале оченаш и симбол вере, пратећи салве повика Русија-Србија-Бјелорусија, уз аплаузе окупљене огромне масе народа. Наравно највише се клицало Владимиру Владимировићу Путину, затим Ратку Младићу и пјевало о Косову.

Помињање Косова као и увијек, изазивало је посебне реакције грађана, оне реакције у којима су помијешане и посебне емоције. Емоције оне МАЈКЕ СРПКИЊЕ која је изгубила сина јединца на Косову, коју пресреће Албанац говорећи: ето тако му било суђено ја да га убијем, а она му спартански одговара: хвала ти кад се и ти бар нађе да ме утјешиш, не пустајући сузе!?

Хвала Богу од политичких представника није било никога!? С обзиром да је опозициона арена јако широка, у маси се могло чути, да се очекују одређене „опозиционе фаце“, међутим, избори су 03. априла! Ваља трговати са невјерним западњацима и западу се додворавати, укратко, полтронисати и очекивати шаку долара или евра. За љотићевце и недићевце шака долара је увијек била на првом мијесту.

А долазак и боравак испред амбасаде Русије то вече био је незабораван. Био је помало тужан, опхрван и сјетом, и љутњом, и тугом, и поносом, и пркосом, али био је ВЕЛИЧАНСТВЕН.

Зграда амбасаде велика, не осветњена, са моћном сивом оградом, тако сива у полумраку изгледала је као планина. Међутим, чувши клицање МАЈЦИ РУСИЈИ (више запомагање и дозивање у помоћ), врло брзо се укључило свјетло на једном од прозора са четвртог спрата зграде, прозор се широм отвара са полууплаканим повиком женског гласа СПАСИБА Србијо! Спасибо, сербские братья!

Уследило је од стране окупљених грђана громогласно, јако до неба, најјаче УРА, УРА, УРА!! Громогласни повици Србија-Русија-Бјелорусија. Срби су са Русима ……..! Вулкан искрене љубави са прозора амбасаде који се претвара у бјецкање свјетла у просторији (брзо гашење паљење), окупљени народ прихвата са невиђеним одушевљењем! Осећај је, као да се са неба чуло: чула вас је ваша МАЈАКА Русија!

Онда са прозора следи цртање рукама у ваздуху великог срца колио женске руке могу да досегну, следи махање мобилним телефоном са упаљеним светлом, што доле хиљаде грађана као по команди (пали!) исто ради.

А тек право, највеће ускићење и узбуђење грађана изазвало је укључивање светла-расвете у хаустору амбасаде од врха до дна зграде, стварајући код грађана, осјећај јављања гласа из Кремља: не бојте се браћо Срби крећемо! Идемо заједно до Бања Луке!

Ноћ за памћење, време пријатно, народ сретан што је испред амбасаде Русије, што се јавио глас спаса, глас МАЈКЕ из Кремља.

Тек после дуго времена неко се сјетио и довезао ауто са озвучењем са дивним руским пјесмама. Јавило се пар говорника и добро су говорили преко разгласа!

Но, као и у животу народа и држава, амбасада Белорусије је у непосредној близини Руске абмасаде, подаље од амбасада Запада, што су грађани искрено поздравили испред амбасаде Белорусије кличући поздраве великом и храбром Лукашенку.

 

У Београду, 06.03.2022.