Славољуб Лекић: Грађански рат у Манкуртистану

Пред читаоцем је писмо господина Воланда, угледног професора црне магије. На путу из Москве у Њујорк свратио је у Цариград да би уговорио обнову куће на Принчевским острвима у којој је живео Лав Давидович Троцки. Одсео је у хотелу Пера Палас у Цариграду где се на кратко срео са приређивачем писма који му је поставио више питања о актуалним збивањима у Србији. Професор Воланд је наш савременик и јунак романа „Мајстор и Маргарита“ руског књижевника М. Булгакова. Доносим тек примљено писмо приређено без адресата и учтивих поздравних речи.

Непоколебљива тројка

Недавно сте ми поставили више питања и сада одговарам на њих. Свакако најважније је: ко је ко у Србији? По схватању већине учених и угледних људи, живот у Србији деценијама се одвија око добро познате четворке: власт (тврде најгора), опозиционе вође (тврде слабе и посвађане), незадовољни народ и медији. И управо су неуспеси српске политике последњих деценија, мисле најпозванији међу вама, резултат слабости опозиције и неискуства српске демократије која никако да стаса и преокрене неповољне прилике у земљи. Уверен сам да прилике нису тако неповољне а да је главна невоља и кочница српског друштва Југословенска револуција. Она је политички, културни и економски живот организовала као представу која се непрекидно игра пуних 80 година тако да гледаоци остану зачарани и одвојени од стварности. Глумци се мењају, најчешће услед смрти или огрешења о заклетву Југословенској револуцији али мизансцен и текст су непроменљиви. Отуда предлажем да напустите удобну позоришну ложу и изађете на Улицу и упознате стварне личности савремене политичке сцене. Наспрам завађеног народа стоји непоколебљива тројка: Империја, Југословенска револуција и Суперструктура.

Империја је јединствен евроатлантски гигант израстао у троуглу Лондон-Вашингтон-Њујорк, посвећена у вештине управљања континентима.

Југословенска револуција (ослободилац од вере) предвођена Маршалом прва је 1948. организовала обојену револуцију као спектакл „Информбиро“. После двоструког геополитичког тулупа удобно је живела од геополитичке ренте до 1992. а данас од Грађанског рата. Ако поново прочитате тзв. Дуги телеграм (1946) америчког амбасадора у Москви Џ. Кенана и његове мемоаре, извештаје Савета за националну безбедност САД посвећене СССР-у и Југославији (1947-1950), биографије браће Далас, Д. Ачесона и П. Ницеа, нећете се чудити зашто је након 2000. брзо ишчилила грађанистичка идеја лустрације у Србији. Империја памти заслужне.

Суперструктура (скривена олигархија Југословенске револуције), настаје последњих деценија ХХ столећа стапањем српских комунистичких кланова с војним и партијским групама република бивше СФРЈ, оплемењена после 1992. српским патриотама, дисидентима, емигрантима и зачињена борцима против екуменизма и грехова СПЦ. Прерасла је у Суперструктуру и 2000. приредила комад „Државни удар“ у режији Империје и Југословенске револуције.

Грађански рат данас се првенствено води на пољу ума пажљивом употребом разноврсних инфотоксина. Он је велики сејач и распиритељ неверице, непријатељ оданости и захвалности. Кајање сматра грехом. Не чудите се, његови сарадници су усташе, ЈНА, Жене у црном, Црвене бригаде, Хамас, Хезболах, Отпор, ВМРО, Коминтерна и др.

Срби за Грађански рат нису знали док га у Југославију нису прокријумчарили југословенски и српски комунисти у сарадњи са лаковерним српским грађанским првацима. Био им је потребан да свргну монарха и поставе Маршала. Коначно, октобра 1944. своју судбину везао је за Србе и остао са њима, стицао углед и пријатеље а 2000. постао је почасни грађанин Београда и Цетиња. У Загребу и Сарајеву одавно је народни херој и носилац ордена слободе, овековечен бројним споменицима. Данас иза њега стоје ембахаде, домаћи политичари, организације и друштва и скоро читава српска интелигенција.

Родослов

Откривам, рачунајући на дискрецију да је Грађански рат ванбрачни син Ђордана Бруна и Француске револуције, занет у Вандеји. У архивама постоје сведочења да се Француска револуција, кивна на Бруна јер ју је после луде ноћи заувек напустио, осветила тако што је извела свој крвав пир над мирним Французима. Малобројни тврде да је млетачки дужд отац Грађанског рата а мајка Пандора и да су га одгајиле италијанске опатице. Био сам пријатељ два амстердамска старинара који су га подучавала алхемији, Талмуду и списима Ђордана Бруна. Док је писао књиге De vinculis in genere и De magia свакодневно сам му послуживао мој чаробни напитак. Окрени обрни, изгледа да је Бруно отац: биолошки или духовни. Један кардинал, сведок погубљења Бруна, шапатом ми је казао да је Ватикан ужаснут његовим списима схватио да је ослобођен дух из боце те је изнуђеном осудом покушао да спречи најгоре. Али дух из боце стигао је до енглеских научника…

Мајка и баба Југословенске револуције су Октобарска и Француска револуција. Баба је поставила антихришћански темељ државе, лишила је монарха и отворила пут северноатлантском капиталистичком пројекту. Октобарска је, љубоморана на мајку кренула другим путем. Изградила је црвени евроазијски пројекат. Ново Царство на темељима Руске империје али без цара, ослоњена на новог човека без Бога.

Десакрализација

Збацивањем последњег Романова укинута је мистична основа власти и веза између владара (цара) и руског народа и проћердан морални капитал Царевине. Од цареубиства 1918. ходницима и кабинетима Кремља као зараза шири се страх од Руса и руске армије. Стаљин је суочен с великим задацима био принуђен да после уништења династије Романов и руског племства, створи бољшевичку номенклатуру укључујући у њу куваре, браваре, сељаке, царску послугу и њихову децу. Успео је да усмеравањем надљудских напора Руса победи Хитлера. Али одмах после Стаљина совјетска номенклатура покушава да оствари јединство са северноатлантским елитама мада су оне одбиле свог рођака Николаја II Романова и искључиле га из светских послова. Чак ни остаци породице Романов после Октобарске револуције нису ушли у челне европске куће. Царски официри (осим оних у Парагвају који су пуштени у средњу класу) радили су у фабрикама (напр. Рено), бивши земљопоседници били су избацивачи, песникиње су правиле гробљанско цвеће. Понеки Рус из реда интелигеније успео је у неаристократској Америци. На пример, социолог Сорокин, писац Набоков, пијаниста Рахмањинов, књижевница Розенбаум (Ајн Ренд). У садашње време, Руси постају звезде углавном ван Европе. Бутерин у Сингапуру, Дуров у УАЕ и сл. За аристократску Европу, која је мицелијум старих породица, елитни Руси су други или трећи разред. Кремаљска номенклатура након авганистанског рата (1979-1989) искључена је из светских послова разбијањем СССР-а.

Одбачен од евроатлантиста, удаљен читаво столеће од Руске империје, решен да одбаци комунизам а невољан да предочи нову слику света, Кремљ креће путем либерализма, дерусификације и исламизације РФ. Усредсређен на економију („гасни аранжмани“) смањује територију и ствара вредносну еклектику заменом Руса азијским и афричким досељеницима. Кремаљ имитира конзервативизам и покушава да руске пионире, маштаре и ратнике претвори у трговце и сваштаре.

Осим Срба и Руса нема народа који се истовремено огледа с Револуцијом, Империјом и Грађанским ратом и отуд су близу истребљења. Мала кнежевина и краљевина Србија некако се носила с евроазијским империјама (отоманска, аустроугарска) јер Грађански рат и Револуцију није знала ни призивала али Република Србија не успева против непоколебиве тројке. Југословенски и српски политички вођи занемаривали су сакралну (геополитичку) димензију Империје. Рецимо, савремену Турску сматрају самосталним политичким чиниоцем у Евроазији, чак одвојеним од евроатлантских тутора, док свет ислама заведен крилатицом број је моћ (снажан инфотоксин) жури у Европу и Русију где га чека сигуран пораз. После опсаде Беча 1683. европски свет се потрудио да предупреди султанска изненађења. Велики Израел, организација турске војске и атлантистичка обука политичке елите у негдашњој руској Азији то најбоље показују. После два миленијума, односи Нетањахуа и шеика мало се разликују од односа Понтија Пилата спрам локалних угледника.

Легион безимених

Поставили сте питање зашто је мапа знамења Југословенске револуције у Србији непромењена и и после смене власти 2000. године? То је једини начин да заклетва Југословенској револуцији остане на месту Косовског завета. Зато у демократском Београду нема места за споменик Дражи Михаиловићу (1893-1946) јер би, наслућује легион, сметао Брозовим херојима на Калимегдану (Милутиновић, Ђаковић, Рибар, Пијаде), баштиницима Куће цвећа, Музеја Југославије али и Мештровићевом Победнику. Чак је и најава предавања у великој сали Дома културе Студентски град (ДКСГ) јеромонаха Рафаила „Да сви једно буду“ изазвала бурно негодовање колегијума ДКСГ. Домци мисле да теолошким предавањима није место у секуларној установи. На другом месту, у Лозници, на Савиндан 2025. свештеницима забрањују да у школи Анта Богићевић пресеку славски колач. Два столећа после ослобођења од Османлија Светог Саве одричу се сами Срби!

Међу делима легиона безимених посебну тежину има отворено оспоравање права сваког човека да учи и усавршава се. Мало по мало балканској раји узимају школе. На пример, српски социјалисти су довели у питање студије на земунском Пољопривредном факултету препоруком младима да путују у Беч по агрономску диплому! У исто време политички врх жели да отвори испоставе страних универзитета у Србији. Легион безимених брани идеју друштва јединки без великих циљева и чежње за вечношћу. А у заједницама без школа у којима се одгаја и цвета висока мисао нема јединства, социјалних, културних и политичких структура потребних за високо организован живот испуњен смислом.

Јединствена држава

Можда је лакше разумети садашње прилике ако се Србија упореди с другим државама. У последњој деценији ХХ столећа Империја је читав југословенски простор претворила у територију раздељену на слабе државе без суверенитета. С почетка је недостатак државне самосталности прикриван бурном парламентарном борбом. Временом је с јавне сцене сишао српски парламент, главни нотар уговорних односа између слабих странака насталих прекрштавањем фракција ЦК Србије, ЦК Југославије и егзотичних прежитака Коминтерне (1980–1990). Територије немају делотворан парламент.

Већ почетком XXI столећа убрзава се одумирање државе и слабљење извршне власти. Свакодневни политички живот сведен је на вербалну делатност неколицине: председника, премијера и понеког министра. Отуда влада и председник Србије нису били у стању да у време протеста 2024/2025. повуку барем један делотворан потез а камо ли да вишепотезним дејством реше ситуацију. Политички ријалити инфлуенсера, аналитичара, стручњака и коментатора несталног састава (ситуационе групе) смањује пажњу посматрача те они не виде упечатљив призор: разграђену државу и Суперструктуру у акцији.

Али погледајте САД, потпуну и функционалну државу са бројном лојалном елитом и стабилном (сталном) влашћу. Таква је захваљујући одлуци очева оснивача да ограниче одлучивање на мушке власнике имовине које послови гоне да увек буду усредсређени на стварност. У САД никада није постојала демократија нити је елита тежила да је уведе знајући да ће страначки живот временом нарушити рад државног механизма који штити слободу и имовину власника.

Америчке елите с времена на време (приближно сваких 80 година) поделе се око крупних питања и првенства а спор решавају краткотрајним грађанским ратом (брзо одлучивање). После завршетка друштво и држава се обнављају пошто у сукобу страдају елите (део пада с врха) и затечено становништво (погибије у борбама). Али на српском или руском простору Револуција непрекидно води џихад против становништва, често се испомажући с Империјом. Српски или руски Грађански рат, насупрот америчком, имају формативно дејство пошто су у њему огрезли сви савременици као и њихови преци обликовани исцрпљујућим сукобом, мржњом и нетрпељивошћу.

О сталности власти у САД сведочи и начин на који се броје амерички председници. На пример, Трамп је 45. и 47. председник САД. Али на питање који је по реду руски, румунски, српски или кинески председник није лако одговорити. Од када се рачуна време републике, царевине, краљевине? На први поглед се чини да је државност САД дуга два столећа убедљивија од миленијумских култура попут Кине и Русије. Ма колико чудно звучало, значај постојане елите која предводи одређену државу, социјалну или етничку групу никада не може бити прецењен. СПЦ коју данас предводи 46. патријарх Порфирије то уверљиво сведочи. Као и Трампова надоградња Монрове доктрине покушајем припајања Гренланда, Панаме, Канаде, САД-у. С разлогом Јапан упорно чува своју миленијумску монархију. Јапански цареви имали су статус богова све док се цар Хирохито није одрекао божанског порекла 1946. (услови капитулације).

Студентски протест

Имали сте и бројне недоумице поводом студентских протеста 2024/25. у Србији и њиховог учинка. Демонстрације су пробудиле наду да ће нова генерација успети да снове баба, дедова и родитеља пре тридесетак година претворе у јаву. Али ни тада ни данас није дат одговор на питање: да ли се тактичким средствима може остварити стратегијски циљ? Наиме, завађеном народу обарање владе и владара набацује се као стратешки циљ.

Рашчлањивање протеста може кренути и од повода, циља и прилика у друштву. Повод је познат – погибија људи после пада надстрешнице железничке станице у Новом Саду и одбијање власти да расветли несрећу. Будући да Улица још увек игра важну улогу у политичком животу на сцени се поново појављују студенти. Ипак, најважније је истаћи циљ протеста: промена односа снага између група које се смењују на власти у Србији од 1944. Суперструктура која обједињује елиту (власт) и контраелиту (потенцијална власт) увек прискаче у помоћ протестантима тако што им са своје дуге кадровске листе (довољна за 50 влада) предлаже тзв. демократске кандидате, често непознате јавности. Поредак Југословенске револуције остаје непромењен а друштво и држава су све слабији. Питање је зашто су протести избили баш сада? Јер су се припадници дела владајућих група занели и забарили, чак су поверовали да су бирачки спискови, телевизијски ријалитији и изборне кампање, панацеја дуге владавине.

Питали сте ме зашто се за два месеца протеста нису појавиле страначке или барем студентске вође? Зашто би Србија, земља с периферије, имала вођу који осим власти може да преузме и обавезе (одговорност)?

Последња комуна

Молим Вас не пренебрегавајте чињеницу да су оскудна српска елита и виши слојеви друштва замењени у првој половини ХХ столећа. Будући да виша класа тумачи стварност и служи за углед, тамо где је нема управљање преузимају представници средње класе и освајачи а узор постају стране елите. Али након пада Берлинског зида средња класа на западу се бројчано смањује као и у Србији. Ви сте за само три деценије остали без комунистичке номенклатуре (прерасла у ситну буржоазију) и без већег дела средње класе. Данас државом управља њен остатак окружен бившом сиротињом уздигнутом на највише позиције у државним институцијама. Одгојени у самоуправној галами страначки делатници и истакнути интелектуалци, уједно и најубојитији проповедници, одани начелу одвојености цркве и државе, међусобно се крве (интелектуални ријалити) и чим осете клонуће улазе у спорове са СПЦ. Постављају питање зашто висока јерархија СПЦ ћути о Косову и Метохији, о распродаји пољопривредног земљишта странцима, о уништавању пољопривреде и сељака, разарању школства и образовања, корупцији…

Пре 35 година фронтмени политичких странака и парламента у Србији беху цењени стручњаци (лекари, инжењери, руководиоци) а данас су глумци, спортисти, певачи, режисери и малобројна интелигенција. Мада су данашњи политички фронтмени у пословима управљања и руковођења почетници, уздигнутим кажипрстом дају смернице читавој Србији и узгред рекламирају коцкарнице! Где би данас биле САД да су Ф. Синатра, Џ. Лемон, Џ. Клуни и други људи вешти да забаве или велики предузетници попут Безоса, Џобса и Вознијака држали предавања покретачима макартизма или украјинског рата?

Али ако се само мало удубите у живот који тече мимо инфлуенсера, истакнутих интелектуалаца, политичара и глумаца, скривача разорене државе, лако ћете уочити да борбених националиста и бучних православних интегралиста нема у Старој Србији, Ријеци, Вуковару, Мостару, Дубровнику, Цетињу где СПЦ свакодневно окупља паству на литургији. Црква се моли и дела. Узгред, да Вас обавестим да Верско добротворно саратељство СПЦ у ових дана успоставља јавно купатило за бескућнике пошто су након 2000. сва јавна купатила у Београду затворена јединственом одлуком у Европи.

Проницљиви атлантисти (З. Бжежински, К. Билт, генерал Б. Хоџис и др.), давно су православље означиле као противника и отуда је удар на СПЦ јак и свеобухватан и све више ће се појачавати. Црква мора да остане одвојена од Србије у строго надзираном резервату (протестантска приватна сфера) а Србе нико неће спречити да је слабе. Само духовна власт може да обнови или успостави државу палог народа, да слику будућности и сваком приближи благодети заједничарења и радости живота.

Манкуртистан

Последице промена које сведочимо никоме нису до краја јасне. Напуштање хришћанства променило је вредности свих европских народа и њихову слику света и довело до нестанка јаких социјалних група и елита. Испред нас уздиже се држава новог човека – Манкуртистан. Оглашава се различитим знацима у свакодневном животу: од промене начина исхране, забаве, становања, бујања незнања и сујеверја, до опадања моторних и когнитивних способности деце и одраслих.

Рецимо, до пре 40-50 година наши кућни љубимци били су интелигентни пси (немачки овчар, дога и сл.), мачке (ређе него данас), понеки зец али питона, рептила и сличних животиња у становима није било. Као ни паса који личе на биоиграчке. Приметио сам да се данас велики број људи теже сналази при избору намирница иако их има у изобиљу. Занимљиво је да је у вишим слојевима у САД има више заинтересованих за самостално справљање хране него у Србији. Ручак није повод, не припрема се већ купује у ресторану или продавници. Приметна је разуђеност кућне доставе у главном граду Србије, развијенија него у Женеви и богатим западноевропским градовима.

Упадљива је и промена односа човека према станишту, посебно према земљишту, биљном свету и просторном уређењу градова последње две деценије. Хектари сремског чернозема поред ауто пута који је настајао десетинама хиљада година за десетак година претворени су у бесплодно тло градњом магацина и сличних монтажних кутија. Помама за рударењем или претварање зелених површина у грађевинске плацеве и рушење препознатљивих здања ради добијања хиљада квадратних метара станова добија замах. Нови човек иште нови пејзаж. Није он гоњен само похлепом већ немиром рођеним у најдубљој духовној кризи какву нисмо упознали од Светог Саве до данас.

Слабљења самоспознаје и тупости показују реакције јавности на масовна убиства последњих година (Цетиње 2022., 2025., школа В. Рибникар у Београду 2023. и сл.). У њима нема главног – преиспитивања. О духу који нас води од светлости до буке сведоче и две песме: музичке групе Дисциплина кичме од пре тридесетак година и песника В. Илића од пре 136 година.

Не могу да одолим питању: зашто нико од српских учених патриота до сада није поставио питање размонтиране државе, посебно у време протеста 2024/25. када је овај призор пред вама бљеснуо као муња из ведра неба? Како ће изгледати земља у којој се на кључним чвориштима у јавном простору већ налазе симпатизери идеје да свако министарство у будућој влади буде додељено једном факултету на управљање? Или предлагачи да студенти образују експертску владу! У јавном прстору много је људи који мисле да је држава играчка и перпетум мобиле. Да ли су у Србији најбољи ђаци из Z генерације (р. 1996-2010) већ спремни да се носе са новом генерацијом политичара и иноватора у САД као што су садашњи потпредседник Ди Венс (р. 1984) и министар одбране Хегсет (р. 1980)? Обојица су службовали у војсци САД, добили најбољу школску спрему и предводе америчке технолошке вилењаке (Алтман, Тил, Маск и др.). Углавном пореклом из средње класе, одани Каиросу, у кризној ситуацији прекоредно су уведени у политички врх ванредним покретањем социјалних лифтова. Следећи амерички сан желе да надиграју Кремљ пошто је овај ослабљен и неспреман за нови талас технолошких иновација будући да је затворио све социјалане лифтове пре 30 година. И да на таласу победе једре великим успоном САД следећих деценија.

Иза хоризонта

Чини ми се да вас неверица и заборав спречавају да се суочите с Империјом и Југословенском револуцијом. Ако то не учините како ћете се излечити од тешке аутоимуне болести, Грађанског рата?

Српска средњевековна властела обележила је Косовски завет стотинама манастира и цркава и оставила га на чување потомцима. Добили сте оно што се свечано прима и предаје и не планирате да га проследите даље. Империја вам је схвативши да се одричете Јерусалима одузела светињу како увек поступа са недостојним. Док држава Израел признаје ону реалност коју сама ствара и узима што мисли да јој припада, дотле српска врхушка и културна јавност чекају промену „односа снага у свету“, „бољу понуду“ и гуслају о новој реалности.

Да ли сте икада пожелели да ђаци из целе Србије само за један дан скрате путовање на Ибицу или младенци одмор у Банкоку и Патаји и оду на излет у Студеницу, Грачаницу и Високе Дечане? Изгледа да вам је лакше да по зидовима исписујете графите Кад се војска на Косово врати него да се отиснете на једнодневни излет у српско царство. Ако у лектири и срцима нема краљевских задужбина а омладина није научена да су Косово и Метохија духовно седиште и срце Србије шта ту војска може да учини? Узгред, војску имате на папиру и у ријалитијима.

После обиласка Ораховца, Призрена, Газиместана сваком постаје јасно куда иде српско друштво. За неколико деценија шест милиона ће постати жива тела као што је под англоамеричком чизмом постао арбанашки пук. Да ли се пред призором разграђене државе и расточеног друштва неко одговоран упитао који дух све вас води.

Светосавски или дух Југословенске револуције?

Њујорк, 5. 2. 2025.

Професор Воланд

племић и грађанин овог света

Професор Воланд позвао је приређивача на разговор. Састанак је заказан за 25. 5. 2025. у коктел бару париског Рица. Одустати од пута или отићи и на дар понети књигу Лествица, Св. Јована Лествичника?

С. Лекић

Напомена приређивача писма

Џорџ Кенан (1904-2005), истакнути амерички дипломата. У СФРЈ је био на дужности амбасадора 1961-1963. На зграду некадашње америчке амбасаде у улици Кнеза Милоша у Београду, у знак сећања на Кенаново службовање у СФРЈ постављена је спомен плоча 2022.

Основна школа Анта Богићевић у Лозници, налази се на шанцу поред цркве Покрова Пресвете Богородице. Народни приповедач војводу Анту Богићевића из Клубаца описује у песми „Бој на Лозници“. Ову школу похађао је Вук Караџић.

Манкуртистан означава земљу манкурта. Манкурт је човек заробљен, претворен у бездушно створење, потпуно подређено господару и не памти своје сроднике нити свој претходни живот. У роману Чингиза Ајтматова „И дуже од века траје дан“ манкурт убија своју мајку која не успева да допре до његовог сећања.

Објављено: 7.2.2025. блог аутора: https://slavoljublekic.wordpress.com/