Славко Митровић: Шмит на мисији гушења Републике Српске

На донедавно непознатој фотографији види се Адолф Хитлер, нацистички вођа, како стоји и гледа плочу на којој пише: „На овом историјском мјесту Гаврило Принцип навијести слободу на Видовдан 15/28. јуна 1914. године“. До уласка нацистичке војске у Сарајево 17. априла 1941. годин, та плоча се налазила на мјесту поред обале Миљацке, са кога је Гаврило Принцип пуцао у аустроугарског окупатора Франца Фердинанда.

Тренутак када нацисти скидају спомен-плочу забиљежен је камером и укључен у један филмски журнал са снимцима уласка нацистичких тенкова у Сарајево, муслиманске масе која их весело поздравља уз подизање њемачке заставе са кукастим крстом.

Првог јула исте године, а поводом поклањања спомен-плоче Адолфу Хитлеру, коментатор НДХ-овског Сарајског новог листа тријумфално пише: „Сарајво је опрало са себе видовданску љагу“. Облик Сарајво овдје није штампарска грешка, јер су га усташе првих мјесеци окупације формално промијениле у Сарајво.

Хитлеру је плоча уручена 20. априла 1941, као најдражи рођендански поклон. У тексту који је објавило београдско Време Мухарем Баздуљ пише: „Фирер је био срећан што му је његова војска након капитулације Краљевине Југославије из те убијене земље донијела на дар једину ствар која му нешто значи: плочу којом су у Сарајеву одали почаст Гаврилу Принципу.

Мртваце треба покопати, мисли Хитлер, а ова плоча коју су подигли да славе своју слободу и њемачко понижење сада је надгробна плоча њиховој земљи и њиховим сновима“. Њемачка је и крајем прошлог вијека највише допринијела разарању и комадању Југославије, признавајући Хрватску, Словенију, Алијину БиХ, данас подржава Аљбина Куртија, омиљеног сарајевског госта и саговорника Дениса Бећировића, Нермина Никшића, Жељка Комшића.

БиХ као зона сумрака

Садашње вријеме означава непрекинути рат који су муслимани под вођством Алије Изетбеговића започели и водили против својих комшија Срба, потом и Хрвата, али и својих сународника у западној Босни. Баш онако како је Алија записао у својој Исламској декларацији којом је наставио свој пут започет у вријеме Другог свјетског рата и припадања ономе што је симболизовала муслиманска Ханџар дивизија.

На почетку рата Хитлерова нацистичка Њемачка је у пуном замаху, руши све пред собом, пријети цијелој Европи, посебно словенским народима: Пољацима, Чесима, Словацима, Србима, Украјинцима, Бјелорусима, Русима. Други свјетски рат је почео зато што се Њемачка није држала међународног права и мировног уговора потписаног након Првог свјетског рата у Паризу.

Баш као што се ни данас не држи међународног Дејтонског споразума (који је такође потписан у Паризу 1995), шаљући лажног високог представника Кристијана Шмита да држи БиХ у расулу, као што каже Жељана Зовко, ХДЗ-ова европарламентарка из Хрватске.

Шмитове брљотине са Изборним законом БиХ, суспензија Устава на један дан, као и неуставни и противправни покушај допуне Кривичног закона БиХ врхунац су бесмисла и неправног насиља. Шмит је својом одлуком као кривично дјело прогласио свако противљење ономе што он измисли. За непоштовање његових одлука одредио је казну од шест мјесеци до пет година затвора, престанак службене дужности и забрану вршења службене дужности на период до 10 година.

По том закону муслиманско „тужилаштво БиХ“ је оптужило предсједника Републике Српске Милорада Додика зато што је поштујући обавезу из Устава Републике Српске потписао законе које је донијела Народна скупштина Републике Српске. Онда је муслимански судија „суда БиХ“ потврдио такву будаласту оптужницу, па је онда муслимански судија започео суђење Додику, а други муслимански судија наставио и осудио предсједника Републике Српске на годину дана затвора и забрану вршења службене дужности на шест година.

Правни основ суђења Милораду Додику садржан је у муслиманском правилу – кадија те тужи, кадија ти суди. Република Српска, као ни Русија и Кина, сталне чланице Савјета безбједности УН, не признају Шмита за високог представника, јер је нелегалан и нелегитиман. Чак и да је потврђен у Савјету безбједности УН, нема право наметати законе.

Шмитов закон

Зато је Народна скупштина Републике Српске одбацила цјелокупан неправни поступак „тужилаштва и суда БиХ“ против предсједника Српске. Па је „тужилаштво БиХ“, опет по Шмитовом закону, подигло оптужницу против предсједника Републике Српске Милорада Додика, предсједника Народне скупштине Ненада Стевандића и предсједника Владе Радована Вишковића за „рушење уставног поретка БиХ“, иако ниједан није „употребом физичке силе или пријетњом употребе физичке силе“ нарушио уставни поредак, како је писало у Кривичном закону БиХ.

Садашње вријеме означава непрекинути рат који су муслимани под вођством Алије Изетбеговића започели и водили против својих комшија Срба

Али Шмит је допунио и члан 156. Кривичног закона БиХ додавши ријечи ако „на неки други противправан начин покуша да промијени уставни поредак БиХ“.

Казна је опет пет година затвора. А шта је други противправан начин, то одређује муслиманско „тужилаштво БиХ“. Тројица највиших државних функционера Републике Српске су оптужени за рушење уставног поретка БиХ због тога што је Народна скупштина Републике Српске донијела законе из своје уставне надлежности, при томе поштујући Устав БиХ по коме све што није изричито додијељено институцијама БиХ припада ентитетима.

По Уставу БиХ надлежност за правосуђе и полицијске послове није изричито додијељена нивоу БиХ, па је Народна скупштина Српске забранила дјеловање „тужилаштва и суда БиХ“ и СИПА на простору Републике Српске, јер су вануставни зато што нису изричито предвиђени Уставом БиХ.

Пошто се тројица функционера Српске нису одазвали позиву на саслушање пред тужиоцем Ћазимом Хасанспахићем, онда је „суд БиХ“ издао налог за привођење, а убрзо и потјерницу за њима. Ако је некоме доношење Шмитових допуна Кривичног закона БиХ било дискутабилно, сада је јасно да је њихово спровођење од стране вануставног „тужилаштва и суда БиХ“ дубоко залажење у зону сумрака.

Оптуживаће „тужилаштво БиХ“ и народне посланике, али и огромну већину Срба и несрба из Републике Српске за рушење уставног поретка БиХ. Због чега? Тако што ће рушењем уставног поретка БиХ прогласити учешће и гледање дефилеа деветог јануара на Дан Републике Српске, истицање заставе Српске на прозорима станова, у излозима локала, пјевање „Боже правде“, заправо све што падне на памет „тужилаштву и суду БиХ“.

Зашто би то било противправно дјеловање? Зато што је Уставни суд БиХ гласовима судија – два Бошњака из СДА и три странца корумпирана високом платом, празник Републике Српске, Девети јануар, прогласио неуставним, дакле, противправним. Сваке године у то вријеме у Сарајеву је вриштећа хистерија уз нападе на Републику Српску као „геноцидну творевину“ и Србе као „геноцидаше“. Чине они то и током цијеле године, уз немушто саслужење странаца.

Мамузање мртвих коња

Република Српска се још 2007. године супротставила неправним наметањима и одлукама тадашњег високог представника Мирослава Лајчака. То је натјерало Лајчака и ОХР да одступе разводњавајући оно што су написали.  Милорад Додик као тадашњи премијер пред посланицима Народне скупштине Републике Српске је рекао:

„Пријетње и притисци којима су у посљедње вријеме изложени Република Српска и њени органи, као и ја лично, не могу утицати да прихватимо било какав став који би био на штету Републике Српске. У то, наравно, треба да буду сигурни и они који мисле да је сила врхунско право и да силом могу да промијене нечије мишљење. Наше је опредјељење очување онога на што Република Српска полаже право по међународном уговору који се зове Дејтонски споразум, и борићемо се за то свим демократским средствима“.

Шта се тада десило? Шеф правне службе ОХР-а Филип Леро-Мартин изјавио је: „Био је то ударац од кога се ОХР више никада није опоравио“. Послије неког времена Мирослав Лајчак је сам прекинуо мандат добијен у Савјету безбједности УН, говорећи за ОХР: „Не вриједи мамузати мртвог коња“.

Тих бурних октобарских дана 2007. године присуствовао сам разговору Додик – Лајчак у мотелу крај Бањалуке. Сједајући за сто, Лајчак је питао Додика: „Господине предсједниче, вјерујете ли Ви у БиХ?“ Додик је кратко одговорио: „Не“. Лајчак је на то рекао: „Ни ја“.

Тада Република Српска није устукнула, иако је Даглас Меклхени, тадашњи амерички амбасадор у БиХ, пријетећи изјавио: „Ко напада високог представника и ОХР, напада САД!“ Послије разговора са предсједником ХДЗ-а БиХ Драганом Човићем, Меклхени је рекао „да је Босни и Херцеговини потребна унитарна држава и да ту почињу разговори о уставним промјенама“.

Од тих бурних догађаја прошло је 18 година, а БиХ није постала унитарна држава по замисли клинтониста и неких западних држава. Разлог: Милорад Додик, СНСД и његови коалициони партнери, заправо народ Републике Српске који им упорно и досљедно даје подршку на свим изборима, општим, локалним, предсједничким, тако 11 пута заредом од 2006. године.

Шмит – поштовалац нацистичке прошлости

Онда долази 2021. година, када се у БиХ ушуњао Кристијан Шмит кога нису тражиле стране потписнице Анекса 10 Дејтонског споразума, а Народна скупштина Републике Српске као једна од потписница Анекса 10 чак унапријед закључила да одбија именовање било ког новог високог представника након 25 година противправног страног протектората и грубог кршења Дејтонског споразума.

Зато је Савјет безбједности УН одбио именовати Кристијана Шмита за високог представника, онако како је потврђивао седам претходних – од Карла Билта до Валентина Инцка. Како је онда Шмит високи представник? Он каже – послала га Њемачка, која нема никаквог овлашћења за тако нешто ни по међународном праву ни по Дејтонском споразуму.

Сада је у Сарајеву хистерија праћена страхом на врхунцу. Знају да вријеме њихових илузија о унитарној БиХ убрзано пролази

Кристијан Шмит, који је својим дјеловањем изазвао највећу политичку кризу у БиХ, само је њемачки грађанин, бивши политичар, пропао у три покушаја именовања на функције у Њемачкој, па су га онда послали у БиХ. О њему је прије неколико дана у Европском парламенту говорила Жељана Зовко, посланик ХДЗ-а Хрватске: „Тридесет година након Дејтона још увијек имамо високог представника који прима 26.000 евра мјесечно да би БиХ држао – гдје? У расулу. Морамо се позабавити правим проблемима, а то је реформа изборног закона, морамо затворити канцеларију ОХР-а“.

Медији су о Шмиту писали: нервозан, повремено хистеричан, неуравнотежен, има само један задатак – растурити БиХ на више независних земаља. И иде му то одлично, морамо да признамо. У Њемачкој је познат по афери са хербицидом глифосат, јер је подржавао коришћење тог хербицида, који је Међународна агенција за истраживање рака класификовала као вјероватно канцероген и као пријетњу биоразноликости.

Шмит је познат и као поштовалац нацистичке војске. Поријеклом је из градића Обернзен, тврдог нацистичког језгра, одакле потиче неколико СС официра и припадника Гестапоа.

Ваљда су то препоруке за високог представника у БиХ против чијег су именовања биле Русија и Кина. Њемачка државна телевизија ЗДФ објавила је прилог о Шмиту који је био критичке природе, са посебним освртом на његову оријентацију ка нацистичком насљеђу. У овој емисији приказан је видео када Шмит полаже вијенце нацистичким војницима Вермахта који су били у саставу СС 1. брдске дивизије.

Политичко Сарајево, муслиманска сећија, чаршија и сокаци, радосно су дочекали Кристијана Шмита који је 2021. године, 80 година послије нациста, ушао у Сарајево због недовршеног посла на Балкану. Некада је требало неколико нацистичких војника да отјера хиљаде Срба у Њемачку. Били су робови у рудницима, сурово кажњавани, изгладњивани, радили су најтеже послове и били слуге на имањима заслужних чланова Хитлерове нацистичке партије.

Знам из прве руке, из дједових прича који се отуд вратио 1946. као инвалид коме је греда у њемачком руднику скоро самљела десно раме. Њемачка је сада послала Кристијана Шмита са посебним задатком да милион Срба зароби у логору званом БиХ. Умјесто тенкова, „штука“ и пријеких судова, Шмитово оружје је сарајевско, муслиманско, вануставно „тужилаштво и суд БиХ“. Уз сву подршку неколико љигавих западних амбасадора у Сарајеву, са клинтонистом и Бајденовим амбасадором Мајклом Марфијем на челу.

Сада је у Сарајеву хистерија праћена страхом на врхунцу. Знају да вријеме њихових илузија о унитарној БиХ убрзано пролази. БиХ ће бити дејтонска или је неће бити.

***

По члану 1.2.а) Анекса 1 А. Дејтонског споразума, ЕУФОР је дужан обезбиједити да: „Ниједан ентитет не смије пријетити или употријебити силу против другог ентитета, а ни под каквим околностима оружане снаге једног ентитета не смију улазити на територију другог ентитета или боравити на њему без сагласности владе тог другог ентитета и Предсједништва Босне и Херцеговине“. Исто пише и у члану 5.5. Анекса 4. Дејтонског споразума који је Устав БиХ. Оружане снаге Републике Српске су њена Полиција и Трећи пјешадијски Република Српска пук. Остале оружане снаге су у Федерацији БиХ.

Наслов и опрема текста: Нови Стандард

Извор: Глас Српске

Насловна фотографија: Samir Jordamovic/Anadolu