И није ово никакав цинизам, ларпул пискарање, игра речи или јалово логицирање. Не! Ради се о принципу.

Једноставно, ако је данас чврст аргумент да међународно признате државе остају на својим територијама како би се избегла реприза „балканске кланице“, онда тај исти принцип мора да важи и за целовиту Србију као чланицу Уједињених нација.

А немачки министар за Европу Михаел Рот управо је то изјавио – да промена граница не решава ниједан проблем на Западном Балкану и да та прича може да буде веома опасна и да поново отвори „пандорину кутију“ пуну сукоба.

Целовита и међународно призната Србија апсолутно може јавно да подржи ту поруку Рота и да понови исто то, само на свој начин. На пример:

„Признајемо неповредивост свих граница на Балкану и бранимо територијални интегритет Србије која у свом саставу има и Косово и Метохију“.

И шта нам још поручује Рот?

Немачки министар је поводом „нон пејпера“ који је наводно словеначки премијер Јанез Јанша доставио председнику Европског савета Шарлу Мишелу рекао и да су садашњост и будућност Западног Балкана у помирењу, блиској регионалној сарадњи, удаљавању од национализма и реваншизма:

„Земље Западног Балкана јесу и остају земље мултиверских и мултиетничких друштава… Сећања на ратна дешавања 90-тих требало би да буду довољно упозорење за све, а фантазије о промени граница припадају пропалој прошлости“, закључио је Рот.

То је такође изјава коју потпуно и у сваком слову и смислу може да потпише и било који званичник у Београду. И још да појасни:

„Као што признајемо све мултиверске и мултиетничке земље на Балкану – Црну Гору, Босну и Херцеговину, Северну Македонију – тако и наша Србија остаје мултиверска и мултиетничка заједно са својим Косовом и Метохијом“.

Наравно, нисмо наивни и врло добро знамо да Рот подржава баш све границе на Балкану осим граница Србије.

Добро нам је познато да немачки министар у ствари мисли на неповредивост граница лажног и непостојећег Косова.

Наравно да се званичник из Берлина секира због целовитости Босне и Херцеговине и да шаље претећу поруку Републици Српској да и не помишља на независност.

Све то је јасно.

Али, зашто би Србија прихватила ту непојамну и перверзну недоследност.

Зашто би Београд пристао на ту невиђену шизофренију и цинизам.

Зашто би Срби пристали на тај ужасни антипринцип којим се угрожава и њихов опстанак.

Насупрот томе, Београд може министру Роту једноставно да одговори:

„Све сте у праву и све подржавамо. Границе Србије су – неповредиве“!