Синиша Љепојевић:Време ратова

Према анализи Светске банке 2024. година ће донети највећи број оружаних сукоба, ратова у свету од краја Хладног рата. Као разлог ратовима Светска банка наводи то што је глобална економија у најгорем стању још од раних деведесетих година прошлог века. Последње четири године су за глобалну трговину најлошије у последњих 49 година, од времена велике рецесије 1975. године. Према Светској банци, светска, глобална економија ће 2024. године ући у рецесију.

Али, која је то глобална економија? У рецесији и дубокој кризи је само економија такозваног Колективног запада, а економије Глобалног југа и Азије и даље бележе раст. Другим речима, Запад је тај који генерише ратове јер има економске проблеме па се у сећање призива једно старо искуство да се рат види „као лек за оно за шта нема лека“.

Па да ли ће онда бити великог рата? Обично се каже да се историја не понавља али се понавља људско понашање у сличним ситуацијама. Основни разлог сукоба је неумитна чињеница да Запад, на челу са Америком, губи доминацију у свету и да је западни модел друштва и економије потрошен, у колапсу је. Економско и клатно моћи се померило са Запада на Исток, али Колективни запад тај неумитни историјски процес не може да прихвати и верује да ратовим може да га спречи. То је свима јасно.

У историји је до сада било 12 таквих померања и епохалних промена а осам се завршило великим ратовима.

Свет постаје све опаснији
Вероватноћа глобалног светског сукоба сада на Западу постаје и званична државна политика. Тако је британски министар одбране Грант Шапс изјавио да би у року од пет година БрАли британски министар није рекао са којим новцем ће то бити финансирано као и да нуклеарно оружје у британским оружаним снагама није британско него америчко. Корист ће дакле имати Америка и америчке банке чијим кредитима ће то бити и плаћено.

Шапс је сугерисао да је све то потребно због Украјине чија ће судбина, тврди, бити одређена управо ове године. А за Британију је, истакао је, рат у Украјини „егзистенцијални“. Пад Берлинског зида је, сматра Шапс, сада само успомена и свет прелази из послератног у предратни.итанија могла да буде укључена у рат на више војишта, укључујући Русију, Кину, Иран и Северну Кореју јер, како је истакао, „свет постаје све опаснији“.

Навео је да његова земља зато троши више новца на одбрану него икада до сада а посебно ће, како је открио, уложити новац за модернизацију нуклеарних снага и попуну резерви.

У том опредељењу Британија је са властима у Кијеву склопила и уговор о безбедносним гаранцијама који, међутим, не предвиђа слање британске војске у Украјину. Сличан уговор најављује и Француска а идеја о тим уговорима је америчка. Нејасно је шта би ти уговори у стварности могли да значе али би вредело подсетити да је Британија такав уговор уочи Другог светског рата потписала и са Пољском. Британија није одбранила Пољску чак годину и по дана није хтела да прихвати њене војнике избегле после капитулације. Једина земља која их је прихватила је била Краљевина Југославија.

Припреме за рат
И Немачка се спрема за рат мада кроз форму рата НАТО пакта и Русије, који би, према сценарију немачког Министарства одбране до којег је дошао лист „Билд“, могао да почне у лето 2025. након пораза украјинских оружаних снага. Према том документу, НАТО ће када дође тај час пребацити око 300.000 војника на источно крило а међу њима ће бити и 30.000 Немаца. Увод у тај рат би, како је објављено, могао да почне већ у фебруару 2024. када се очекује почетак активне офанзиве Русије на положаје украјинских оружаних снага, која ће се до јуна исте године, како се наводи, завршити повлачењем украјинске војске. Немачка војска процењује да је коридор Сувалки између Белорусије и Калињинградске области највероватније место сукоба.

У припреме јавности за будући рат се укључио и бивши немачки председник Јоахим Гаук (84), који је радни век провео као протестантски свештеник у Источној Немачкој. Он сматра да је рат против Русије „неизбежан“ али, упозорио је, ни Немачка ни Европа нису спремне за тај сукоб и зато је неопходно да Европа изгради свој војни потенцијал.

Формирање ратних оружаних снага Европе тачније Европске уније заговара и Италија. Он додуше сматра да је то неопходно „због мира“.

Утисак је, међутим, да се пре свега Велика Британија и Немачка такмиче ко ће бити већи ратни хушкач и европски предводник ратова. Британија је покренула иницијативу јачања војних снага у целој Европи, сугеришући да би она требало да буде на челу тих европских оружаних формација. Коментатори у Немачкој су на то реаговали оценом да Британија нема ни финансијских ни војних капацитета за такву амбицију.

Америчко „двориште“
Ратничке амбиције и Британије и Немачке су ипак још увек наратив, али то је важно због чињенице да су обе земље гласноговорници Америке. У америчком Конгресу су већ поодмакле процене да Америка мора да буде спремна за истовремене ратове против Русије и Кине. Али, јасно је да су главни амерички циљеви Кина и Јужна Америка коју Вашингтон сматра „својим довориштем“. Рат против Русије ће бити „препуштен“ Европи. Оружани сукоби трају у Еквадору и препознатљив је већ виђен амерички модел.

Еквадор је као одговор на немире обећао да ће руску војну опрему, хеликоптере ми-17 1е и системе „игла манпадс“, заменити америчким оружјем и опремом. И то у вредности од 200 милиона долара.

Постоји могућност и америчке инвазије на Мексико. Као и у случају Еквадора разлог би могао да буде обрачун са нарко картелима и илегалним мигрантима. У току је и генерисање сукоба између Перуа и Чилеа а „разлог“ је спречавање илегалних имиграната из Чилеа и Венецуеле. Актуелан је и сукоб Венецуеле и Гвајане али ту су присутни и Русија, Кина и Куба. Ту би могли да буду укључени и Америка и Бразил. Заоштрава се и политика Аргентине према Британији због Фокландских острва.