Синиша Љепојевић: Самити о климатским обманама

Самопроглашени спасиоци планете и „господари“ климaтских промена су се и ове године сакупили, овога пута у Дубаију, на конференцији под ауторитетом Уједињених нација (УН) да поново намећу правила понашања и планирају казне за „непослушне“. Све је, међутим, очигледније да је борба против климатских промена колосална обмана иза које се крију геополитички интереси Колективног запада и велика пљачка.

Скуп је под називом КОП28 (COP28) а то је УН „конференција учесника“ о примени Париског климатског споразума из 2015. године.

У Дубаију се окупило око 104.000 делегата, а уз пратеће садржаје конференције процењује се да је присутно око 400.000 политичара, такозваних експерата, разних лобиста и еколошких бораца. Већина их је дошла приватним авионима па је загађење веће од свих ранијих самита а они се наводно залажу за смањење загађења. На пример, редован лет од Дубаија до Лондона избаци 1,3 тоне угљен-диоксида по путнику а приватни авион девет пута више. Као и обично сви се слажу са „упозорењима“ и забринутошћу, али нема великих очекивања.

Ништа се не мења

Саопштено је да је 117 земаља обећало да ће утростручити капацитете обновљиве енергије до 2030. године, у настојању да се смањи удео фосилних горива у производњи енергије. Ова мера је само једна у низу најављених током самита у вези са енергетским сектором који, тврди се, тренутно емитује око три четвртине глобално испуштених гасова са ефектом стаклене баште. У нове мере спадају и предложено ширење сектора нуклеарне енергије, смањење емисије метана и гушење приватног финансирања енергије која се добија из угља. Предвођени Европском унијом (ЕУ), Сједињеним Државама и УАЕ, учесници су се обавезали да ће се фосилна горива која емитују угљен-диоксид уклонити из светског енергетског система најкасније до 2050. године.

Кина и Индија дале су подршку иницијативи о утростручењу обновљиве енергије до 2030. године, али нису подржала друге предложене мере.

Британски краљ Чарлс је једини светски лидер који је био позван да говори на конференцији због, како је саопштено, његовог залагања за заштиту животне средине и борбе против климатских промена. Краљ је поновио алармантна упозорења о последицама климатских промена и за то оптужио људску активност. Све већ виђено, али ништа се не мења. Напротив. Краљ Чарлс тврди да од Париског самита 2015, када су договорене мере смањења, сада има 30 одсто више угљен-диоксида и 40 одсто више метана.

И док у Дубаију упорно наричу да угљеник загрева планету, у Европу је стигла рана зима, пре сезоне, а и Британија, чији краљ је упозоравао на глобално отопљавање, никада раније није имала снег у последњих 15 година.

Све подсећа на једну необичну епизоду када је британски парламент октобра 2008. усвајао Закон о климатским променама, предвиђајући катастрофалне врућине, а у исто време је у Лондону и око парламента тог октобра падао снег, први октобарски снег за 74 године.

Нереално и бесмислено

Али, као и обично реалност се игнорише и све је у новцу. Развијене земље су се обавезале да ће мобилисати 100 милијарди долара годишње за подршку финансирању борбе против климатских промена. Оснивање Фонда за губитак и штету била је одлука донета на самиту у Египту прошле године, али се није применила. Ове године, неколико развијених земаља се обавезало да ће учествовати у том фонду. Како се обавезало није објављено. А Америка као водећи борац против климатских промена је дала само 17,5 милиона долара. Америка је истовремено и највећи загађивач. И док се најгласније залаже за укидање електрана на угаљ, у Америци је и највећи број таквих електрана. У целој Азији, на пример, има око 2.000 таквих електрана а само у Америци 2.650.

Наравно, све је подређено геополитичким интересима Америке и њених савезника и тако је и у Дубаију највећа повика била на коришћење нафте и гаса па је генерално обећано да ће ти извори енергије бити потпуно избачени до 2050. године. То је, међутим, нереално и бесмислено.

Председник конференције у Дубаију Султан ал Џабер је изјавио да не постоје научни докази да ће укидање нафте и гаса смањити загревање и свести његов прокламовани раст на 1,5 степени. Он је упозорио и да нема развоја без нафте и гаса „изузев ако се жели да се свет врати у пећине“.

А генерални секретар УН Антонио Гутереш тврди да је „наука јасно рекла да је лимит од 1,5 одсто једино могућ ако се избаце нафта и гас“. И наводно је већ око 100 земаља подржало избацивање нафте и гаса. У ствари, више се ништа не може веровати.

У кампањи климатских промена је један од „аргумената“ и како те промене доводе до шумских пожара у Грчкој иако је и према подацима америчке агенције НАСА за 25 одсто смањен број шумских пожара у тој земљи.

„Нула циљ“

У недостатку стварних аргумената прибегло се сејању страха и климатске промене су проглашене „егзистенцијалном претњом“ за човечанство и наравно зато није битна цена за његово спашавање. Али, британски лист „Дејли телеграф“ истиче да не постоји ни један ваљан научни доказ, од стварне а не плаћене науке и још боље плаћених „експерата“, да ће климатске промене довести до истребљења човечанства а што се предвиђа у званичним документима пројекта Уједињених нација названог Оквирна конвенција УН о климатским променама, успостављене 1992. године (IPCC). Ту конвенцију су потписале 154 земље. И не постоји ниједна озбиљна студија да би дошло до сиромаштва, беде и глади ако се не смањи употреба фосилних горива.

Амерички економиста професор Вилијам Нордхаус, који је 2018. добио Нобелову награду за анализу коштања и бенефита акције климатских промена, каже да лимит од 1,5 степен у односу на пре-индустријски период није оптималан, требало би три степена што значи да томе нема краја и да ће „нула циљ“ бити продужен и после 2050. године. Али, он је, такође, оценио да климатске промене не могу имати последице, или би биле веома мале, на економију. Јер, основни утицај на економију имају промене у становништву, ценама, начину живота, разним регулативама, понашању влада и начину владања као и многи други аспекти социјално-економског развоја а не климатске промене.

Реалност је, дакле, потпуно супротна упорно наметаној званичној верзији. Климатске промене су, у ствари, постале нека врста нове религије и свако ко посумња постаје отпадник. Али, у јавности је та верзија у великој мери компромитована па се сада користи формулација „зелена транзиција“.

Омиљени инструмент те нове религије је популарисање електричних аутомобила. Али, према Међународној енергетској агенцији, електрични аутомобил захтева 173 килограма минерала више од других, класичних. Још 2013. је направљена студија да производња електричних аутомобила емитује 18 пута више угљен-диоксида од других аутомобила. И откуд толика струја, како направити ту струју. И, наравно, електрична возила су много скупља и мање поуздана.

Једно говоре, друго раде

Још је гора ситуација са течним гасом. Немачки лист „Велт“ је објавио истраживање научника са Корнел универзитета да је употреба течног гаса штетнија по климу од сагоревања угља. Производња енергије из америчког течног гаса ствара више гасова стаклене баште него коришћење каменог угља. Према једном од аутора студије, Роберту В. Хауарту цео ланац производње и транспорта, од хидрауличног фрактурисања до рафинације, утечњавања и коначно транспорта преко светских океана, ствара велика цурења метана, посебно корозивног гаса. Чак и када се бирају „најзеленији бродови“ течног гаса и најкраће испоруке, он има 24 одсто веће ослобађање гасова. Најлошије врсте течног гаса су чак 274 одсто загађеније него камени угаљ. О високим ценама да се и не говори. А Америка је принудила неке европске земље да купују њен течни гас уместо природног из Русије.

Али, изгледа, барем у Европи, да се нешто мења упркос званичним саопштењима о верности новој религији. Француски председник Емануел Макрон је позвао ЕУ да престане са даљим зеленим законодавством, и рекао, „што је доста доста је“. Немачка је против идеје ЕУ да се укину бензински аутомобили до 2035. и донела је одлуку да се и даље производе а томе су се придружиле и Италија, Пољска и Чешка. И Велика Британија је одложила елиминисање бензинских аутомобила и фосилних горива  а отворила је руднике угља у Камбрији и дала дозволе за истраживања нафте и гаса у Северном мору.

Једно се говори а друго ради. Другим речима, све је то једна велика обмана иза које стоји колосална пљачка држава и њихових грађана. И свима је све јасно али се мит одржава да би се прикрили невидљиви порези и зараде банака. Кампања против климатских промена је довела до огромних поскупљења у свакодневном животу. И то је сувише висока цена. О томе није било речи у Дубаију.