Већина светских стручњака, којима се може веровати и који нису у било каквим државним телима, међу којима је и око 50.000 лекара окупљених у сада већ међународни покрет, оцењује да је епидемија новог коронавируса пре свега политички пројекат глобалистичке елите. Наравно, нико не спори да то обољење постоји. Али околности у којима се диригује често погубан начин лечења, манипулације бројевима обољелих и умрлих, као и политичке одлуке које се оправдавају борбом против короне сугеришу да је у позадини дугорочни пројекат, а корона само његов инструмент.
Према подацима Светске здравствене организације (СЗО), смртност од последица инфекције коронавирусом, који се званично зове COVID-19, на глобалном нивоу износи 0,14 одсто, а не објављује се колики је проценат оних који су умрли од других болести и то махом због наметнутих мера наводне заштите од короне. До сада су штете за светску економију због наметнутих мера заштите, према Међународном монетарном фонду (ММФ), достигле 28 хиљада милијарди долара. Ти, у јавности потиснути подаци, намећу питање – зар је смртност од 0,14 одсто разлог за панику и уништавање, пре свега, западне економије?
Још више сумњи буди наметање истог понашања свим земљама, независно од локалних искустава, знања и животне културе, а чак и лидери земаља шаљу скоро идентичне поруке. Посебно се издваја непрестана порука да „морамо да се навикнемо да живимо са короном“. Личи да је исти извор те формуле.
На пример, Велика Британија је поново увела драстична ограничења због наводног „другог таласа болести“ а у Краљевству је смртност везана за коронавирус само 0,4 одсто и број обољелих опада. Истовремено, кабинет британског премијера Бориса Џонсона је признао да су влади презентовани лажни подаци, али „караван мора да иде даље“ и ограничења нису укинута. Недељник Спектејтор је објавио анализу која открива да су сви подаци лажни и да су били нетачни и у пролеће када су уведене још драстичније мере. Која је то онда сила која стоји иза корона пројекта? Ко, у ствари, доноси одлуке? И како и зашто је епидемија короне прерасла у „епидемију лудила и панике“? Изузев да корона постоји, других одговора још нема.
Цео пројекат се настоји сакрити иза ауторитета Светске здравствене организације и њених корумпираних експерата, али водећу идејно-оперативну улогу има Светски економски форум у Давосу. И то се на неки начин више и не крије, па је Давос, та невладина организација светске глобалистичке елите, објавио и књигу о плановима са коронавирусом. Књигу COVID-19: Велики ресет су потписали Клаус Шваб, оснивач и директор Давоса, и Тијери Малереј, руководилац програма Давоса за глобални ризик. Основна порука те књиге је да је „криза велика шанса“ и да се „та шанса не сме пропустити“.[1]
Давос[2] чак зна како ће се даље развијати коронавирус и нуди три сценарија.
Према првом сценарију, почетни талас обољења који је кренуо у марту 2020. биће настављен серијом мањих таласа који ће се појављивати током године а тако и наредне једне до две године, да би постепено нестајао са крајем 2021. Интензитет зависи од географског подручја и мера које се примењују.
Други сценарио предвиђа да први талас прати већи, други талас у трећем кварталу 2020. године, а потом неколико слабијих таласа током 2021. (као што је, наводи се, било са шпанском грозницом 1918. и 1919.) Овај сценарио тражи да се поново уведу строге мере у четвртом кварталу 2020. (већ виђено). Али и то зависи од географије.
Трећи сценарио су мањи таласи (не као први 2020) и са мањим бројем жртава и обољелих. И то, такође, зависи од географије. Али, без увођења рестриктивних мера.
Ти сценарији су објављени у јуну 2020. и сада је већ јасно за који су се аутори пројекта определили. Другим речима, од почетка епидемије, аутори пројекта захтевају да свет буде под терором короне наредних 18 до 24 месеца, опет зависно од географског положаја.
Ако Давос тако процењује, да ли то онда значи да ти глобалистички лобисти и контролишу, дозирају присуство коронавируса? Уосталом, Светски економски форум у Давосу је још 2017. године најавио долазак (неке) велике епидемије.
Уочљиво је да се стално говори да све зависи од географије, географског подручја. И заиста, зависно од географије, ниво инфекција се разликује. Као да неко дозира, сипа инфекцију. То је постала озбиљна сумња, мада нико заиста не зна ко и како то ради. Другим речима, криза је део геополитичких циљева – одржавања статуса кво и покушаја спашавања глобализације. Десило се, међутим, потпуно супротно.
Шта би онда могао да буде стварни циљ целог пројекта корона? Људи из Давоса стално инсистирају да епидемија може бити „добра и корисна за друштво“ ако буде искоришћена за темељне промене друштава, односно за, како се већ одомаћило, „велико ресетовање“. Иако није сасвим јасно шта то „велико ресетовање“ заиста значи, оно је већ постало мит који скоро сви, а пре свега западне владе морају да следе. У том духу, Давос већ сада савремену историју дели на ону од пре и после короне.
По свему судећи, први циљ је разбијање западне економске структуре, која као модел доминира већим делом света, и коришћење коронавируса као изговора за економски колапс који се већ одавно десио. Западне елите не желе да признају да је економски колапс системски проблем, а истовремено кроз „велико ресетовање“ настоје да одрже контролу. Коронавирус, што је апсурдно, користи се за одржавање на власти досадашњих елита. Међутим, тешко је видети како корона може да помогне економском колапсу, па чак и као изговор, јер је упркос свему мало оних који би поверовали да је једна необична епидемија срушила моћну западну економију.
Потпредседница Светске банке Кармен Рајнхарт упозорила је да долази финансијска катастрофа јер дугови држава и компанија не могу да се враћају. О катастрофалној слици светске економије сведочи и чињеница да су само такозвани деривати, односно берзански манипулативни „креативни финансијски инструменти“, достигли вредност од 1,5 квадритрилиона долара (један квадритрилион је, у англосаксонском значењу, хиљаду хиљада милијарди), а цели свет годишње произведе вредност од 80 хиљада милијарди долара. У преводу, ти берзански папири су безвредни. То је слика реалности. На Западу покушавају да купе време и одложе неминовне структурне промене штампањем безвредног новца.
Само америчке Федералне резерве су за последњих шест месеци од почетка корона кризе штампале 3,4 хиљаде милијарди долара. И то је за само пола године, док су последњих 40 година Федералне резерве штампале 14 хиљада милијарди долара. Истовремено, назови економисти сада траже да се под изговором короне штампа још више новца. Тај новац се, поред финансирања социјалног мира, углавном користи за откупе дугова компанија и банака. У Америци и Европској унији (ЕУ) је од марта 2020. за те намене потрошено и одштампано око 4,5 хиљаде милијарди долара. Али, ништа не помаже. И ко је крив? Корона.
Давос чак сугерише и да развој, даљи економски развој, уопште није потребан јер, чак се тврди, економски развој доноси само проблеме. Довољно је да барем Запад буде развијен. И то веровање се настоји наметнути читавом свету. Циљ је, у ствари, да Запад заустави развој других земаља, јер развој и није потребан – може да се живи и без развоја. Невероватно.
Тај циљ прате и планови промене улоге државе која се у условима корона кризе појављује као одлучујућа снага у животу људи. Она је та која штампа новац и тиме одржава привид живота. Тако се предвиђа да ће криза коронавируса довести до краја до сада неупитног неолиберализма и обнове далеко веће улоге државе. Држава и државни апарат постају најважнији, што је, наводно, показала и криза са короном. Таква амбиција би се могла видети и као увођење неке врсте државног капитализма. И спровођење махом наметнутих ригорозних мера током коронавируса у ствари увежбава такву улогу државе и подразумева инсталирање њене надмоћи над грађанима и друштвом. Тако се ствара амбијент да људи зависе од државе, а не од свог рада и живота. Али, такав приступ постепено руши основне елементе демократског уређења и руинира друштво.
Наиме, одлуке о судбини друштва се доносе практично приватно, у кругу једне групе људи и без јасне транспарентности. И ко ту онда заиста представља народ, грађане, ко заступа потпуно киднаповање, приватизовање судбина милиона људи, наводно у име њиховог здравља? Давос у ствари види епидемију короне као револуцију, и то револуцију која се већ десила и још се дешава. Главни револуционарни методи су сејање страха и одржавање неизвесности, а револуционари су „трговци паником“.
И томе изгледа нема краја. После короне, „револуционарни терор“ из Давоса ће, како је планирано, бити настављен обновом агресивне кампање зване климатске промене и заштита животне средине. Давос, наиме, избијање епидемије короне доводи и у везу са климатским променама за које су, наводно, одговорни људи. У тој функцији је упорно и бесмислено поређење коронавируса са епидемијом куге из средине 14. века, и веровање да је тада дошло до заразе због начина живота. Звучи невероватно, али то се заиста користи као аргумент.
То су планови који се тренутно спроводе, у сенци страха и личних трагедија. Могло би се, међутим, десити да би сав тај експеримент могао да се заврши „у сузама“, јер на такво насиље друштва обично на крају одговоре протестима и социјалним немирима. У створеним околностима, када је епидемија короне прерасла у „епидемију лудила“, све је могуће.
Синиша Љепојевић је новинар и публициста са пребивалиштем у Лондону и дугогодишњи сарадник Новог Стандарда. Аутор је неколико књига, међу којима је и „ЕУ против Европе, успон и пад европског пројекта“. Ексклузивно за Нови Стандард.
________________________________________________________________________________
[1] Klaus Schwab, Thierry Malleret: COVID-19: The Great Reset, Forum Davos, 2020. Већина извора овог текста су из те књиге.
[2] У тексту се за Светски економски форум користи само Давос.