Синиша Љепојевић: (Не)успели покушај новог колонијализма

Глобалистичка кампања против епидемије коронавируса названог COVID-19 постала је огромна индустрија мерена милијардама долара и, како сада стоје ствари, нема наговештаја њеног краја. Поред тога што болест постоји, све друго је нејасно. Али, очигледна је намера тог пројекта, јер то и јесте пројекат, да уз инсталирање страха као основног друштвеног односа руши ауторитет националних држава и да их кроз генерисање страха за здравље потпуно развласти.

У тој амбицији донекле се и успело када је реч о западним и европским земљама које су одавно глобалистички клијенти. Те државе су, упркос наизглед њиховим засебним мерама против епидемије, у основи већ развлашћене. Њихове владе, изабрани политичари о корони говоре исте текстове и следе идентичне мере, што сугерише да следе туђе сценарије. Све је то довело до растакања социјалног ткива, дубоке подељености друштава и неповерења према ауторитетима, али и пре свега до економског колапса. Политика короне, међутим, не попушта.

Магла око „пројекта корона”

Многе владе, као и аутори пројекта, своје потезе и одлуке правдали су очекивањима да ће болест, корона, ујединити одавно већ разбијена друштва, да ће страх од болести и смрти премостити дубоке разлике и успоставити солидарност; измишљена је била и нека врста нове религије, улични и прозорски аплаузи здравственима радницима, али се та очекивања нису остварила. Друштва су постала још више подељена, разбијена. Те поделе у време короне прете и да прерасту у агресивну дискриминацију. Сада се најављује, прво у Новом Зеланду и Аустралији, који су стари покусни кунићи „дубоке државе“, нека врста медицинског апартхејда који би у свакодневном животу одвојио вакцинисане и невакцинисане.

Истовремено, јавност се свакодневно бомбардује контрадикторним информацијама па су се родиле сумње да су све то обмане, лажи, без обзира што болест стварно постоји. Ништа се више не верује властима и било каквим ауторитетима. Све више људи верује да је реч о великој обмани, нажалост са људским жртвама. И све се то надовезује на обмане још од пре короне па зато и протести против владиних мера током епидемије нису само због болести – и у великој мери бесмислених ограничења – него је то само кап која је прелила чашу, па све прети да прерасте у протесте општег незадовољства.

И у тако расутим друштвима једино што је као инструмент притиска преостало су вакцине, на неки начин терор вакцина. И то се, као последња сламка, упорно држи иако већина стручњака који су заиста стручњаци упозорава да вакцине нису гаранција и да вакцинисани не само да могу да оболе него и да инфицирају друге људе. А недавно истраживање на америчком Универзитету Харвард показало је да вакцинисање нема знатнијег утицаја на ширење инфекције. То истраживање показало је да је у неким деловима Америке, где је извршено вакцинисање у већем проценту, забележено чак повећање броја инфицираних, а у неким другим са мањим процентом вакцинисаних мањи је и број инфицираних. То истраживање, управо објављено у Европском часопису за епидемиологију, такође открива да је у земљама по свету које имају висок или већи проценат вакцинисаног становништва већи степен заразе.

Британски тим на Универзитету Оксфорд такође је упозорио да вакцинисани могу да преносе инфекцију другим људима па читава кампања вакцинације нема великог смисла. Они тврде да вакцинацијом у ствари није могуће постићи такозвани колективни имунитет. У Британији, на пример, скоро две трећине новоинфицираних су они који су вакцинисани. Није, у ствари, указују британски стручњаци, јасно како човек може да се одбрани од короне, али истовремено подсећају да нешто више од 99 одсто оболелих преживи.

Међу кључним, али не и јединим, носиоцима „корона пројекта“ јесу и фармацеутски гиганти, који се понашају као да су они владе или, у најмању руку, министарства невидљиве глобалне владе. Тако један од највећих и најагресивнијих произвођача (наводних) вакцина Фајзер има појединачне уговоре о снабдевању са 73 земље света. Скоро сви су тајна. Само је пет држава објавило уговоре, међу њима и Албанија, додуше са углавном скривеним деловима, „замагљењима“ и ти уговори су тајни на захтев Фајзера. Фајзер тражи да те државе не објављују да ти уговори уопште постоје, а камоли да се јавно коментаришу. Могу да буду објављени тек за пет година.

Зашто?

Да ли су у тим уговорима тајно предвиђене и рестрикције, оштре мере према грађанима тих земаља, а које се онда јавности представљају као инструкције Светске здравствене организације? На пример, забране обдукција, а ту забрану Светска здравствена организација никада није донела него само специфичне услове обдукција људи умрлих са короном. Занимљиво је да су неки лекови који би се временом могли показати ефикаснијим од вакцинације пре званичног објављивања епидемије повучени из продаје – нема их. То је, на пример, лек за пробаву „ранисан“, у Европи познат као „ранекс“. У том светлу се одвија и јавна хајка на „ивермектин“.

Нејасна је и улога светских банака и посебно Светске банке и Међународног монетарног фонда (ММФ). Наметнуте мере за корону су и један од тајних услова за кредите. Нема самосталности.

Ништа, ипак, није јаче од живота па се људи некако сналазе и понашају према свом нахођењу. То је већ довело до извесног безакоња – владе доносе одлуке, и чак законе, али већина их не поштује, а државе немају толико капацитета да све контролишу и кажњавају. На пример, у Француској и у великој мери у Италији, уведене су такозване ковид пропуснице или пасоши за ресторане и јавна места, али људима, када уђу у ресторан, то нико и не тражи, нема контроле.

Нови колонијализам

Последице корона пројекта су несагледиве и то не само за оне који нису преживели него и за оне који су још живи, јер тај пројекат уништио је економије и социјално ткиво. Огромне паре су потрошене, а и даље нема довољно новца за обнављање економије. Инфлација расте што ће у догледно време успорити развој западних земаља и живот учинити мизерним. Уз то, корона пројекат је већ сада постао највећа пљачка и преливање друштвеног богатства. Корона политика  изродила је и корупцију великих размера, и то на свим нивоима. Рецимо, у Словенији се лекарима нуди новац уколико имају више својих пацијената вакцинисаних.

Али изгледа да упркос свему не иде баш све према плану „људи без лица“. Али се не одустаје. Светски економски форум у Давосу, који је међу креаторима и идеолозима корона пројекта, раније је тврдио да ће епидемија трајати до краја 2021. године, а сада тај исти Давос саопштава да ће то бити крајем 2022.

Али, коронавирус није и крај глобалистичког пројекта деструкције. То је само прва фаза која за инсталирање страха користи здравље као најосетљивију људску бригу, а наредни корак пројекта су климатске промене. Светска здравствена организација (СЗО), која је извршилац пројекта, већ је саопштила да су климатске промене у ствари највећи здравствени проблем. Упозорења стручњака да је реч о обмани и да су климатске промене природна ствар се игноришу а јавности се нуде назови „експерти“. У Америци је тај посао чак препуштен обавештајним и службама безбедности. У Великој Британији је обавештајна служба MI6 саопштила да ће њени обавештајци по свету највећи део свог рада посветити томе колико земље угрожавају планету и климатске промене. Какве везе имају обавештајци са свим тим?

Другим речима, још једна обмана. Климатске промене се виде као још ефикасније средство у рушењу националних држава и њихових граница, јер то је, наводно, глобални проблем без граница. А о климатском оружју се ћути.

Амерички обавештајци и безбедњаци у недавно објављеном извештају тврде да „климатске промене прете да трајно преобликују глобални безбедносни пејзаж“. Наводно, ниједна земља  неће бити поштеђена, а „корозивни утицај ових трендова учинице све нације рањивим по питању домаће стабилности, са огромним импликацијама на регионалну и пограничну безбедност и кључне интересе националне безбедности. А тамо где постојеће владе нису у стању да одговоре изазовима климатских промена чини се да су побуњеници и терористи спремни да искористе ситуацију“. И, наравно, то су, тврде, Ал каида и ИСИС, које су већ „активне у земљама осетљивим на климатске промене“.

Све је јасно. Поред рушења националних граница амбиција је да се диктатом климатских промена зауставе земље које имају велики економски развој како би се спасио Запад који је у привредном застоју. И, наравно, да се кроз пројекте климатских промена обезбеди нова пљачка националног богатства.

На сцени је до сада најмасовнији, најагресивнији и најскупљи покушај рушења граница и националних држава и успостављања неке имагинарне светске владе. У основи, то је покушај новог до сада најнеобичнијег колонијализма – да се завлада другима преко болести и природних промена климе. Необично је и то што нови колонијализам желе да спроводе силе које губе моћ, а не оне које су моћне.

Корона је, међутим, упркос великој глобалној мрежи притисака, показала да то није могуће. Напротив. Искуства са корона пројектом још једном су потврдила да су националне државе још увек основа било какве снаге да се друштво супротстави изазовима. Звучи необично, али уместо жељеног рушења долази до постепеног обнављања националних држава, ма колике биле упорност и безочност глобалистичке елите.

 

Синиша Љепојевић је дугогодишњи колумниста Новог Стандарда. Ексклузивно за Нови Стандард.