Синиша Љепојевић: Могу ли хапшења и лажи спасити Запад?

У бекству од поражавајуће реалности, западне политичке и пословне елите на лажима, често безочним, покушавају да створе „нову реалност“ и практично стварају лажни свет. И што је још горе, елите почињу да верују тим сопственим лажима и на основу њих чак доносе државничке одлуке. Али, ни то није довољно него се кренуло и у хапшења оних који не следе те лажи. Да ли, међутим, хапшења и застрашивања могу да спасу Запад?

Политичка елита већ дуго масовно користи лажи као основу политике али ратови у Украјини и на Блиском истоку су тај инструмент довели до неслућених граница. Западне елите су се сада одлучиле да сакривају истину по сваку цену. У својој потреби да одбрани тај свет неистина, елита је прибегла не само невиђеној контроли слободе говора и медија, него и кажњавању и хапшењима оних који не следе ту контролу. До сада је ухапшено или изложено полицијском и судском терору много новинара и аналитичара а врхунац је било недавно хапшење оснивача и сувласника руског Телеграма Павела Дурова у Паризу. Његово хапшење је симбол тог новог ратног похода западне елите.

Обрачун са непожељним информацијама је почео још са Џулијаном Асанжом и порталом „Викиликс“ али његов случај је другачије природе. „Викиликс“ и сам Асанж су били искоришћени у такозваном грађанском рату унутар америчких елита у којем је једина жртва постао Асанж. Са Дуровом и другима ситуација је другачија.

Дипломатски проблеми

Приметно је да је случај Дурова брзо склоњен из јавног простора па не би било згорег подсетити на његове околности. Дуров је ухапшен 24. августа на аеродрому у Паризу. После четири дана у притвору пуштен је да се брани са слободе, док траје истрага, уз кауцију од пет милиона евра и два пута недељно да се јавља у полицију.

Иронија је да је ухапшен од оних чији је и он симбол, глобалиста. Поред руског, Дуров има и држављанство Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) и живи у Дубаију, али и француско. За себе тврди да је грађанин света, глобалиста. Кад је напустио Русију 2014. његово прво страно држављанство је било Федерације Сент Китс и Невис, на Карибима. То је најмања држава у западној хемисфери а њен шеф државе је британски монарх.

Случај Дурова, међутим, могао би довести и до дипломатских проблема. По међународном праву у случају проблема са особама са више држављанстава правни примат има земља првог држављанства, а за Дурова је то Русија. Али, на Западу више не важи ни једна правна норма.

Оптужен је за садржаје објављиване на Телеграм каналима, другим речима за оно шта су други писали, за дела која није починио него за оно шта је Телеграм објављивао. Личи на праксу Хашког трибунала.

Шифре за заштићене поруке

Судбина Павела Дурова делом открива и неке друге околности. Много, наиме,  сумњи буди и то што је председник Француске Емануел Макрон имао потребу да се врло брзо огласи у јавности, и то два пута. Макрон тврди да ништа унапред није знао и да он лично нема ништа са тим хапшењем. Његова журба многима личи као алиби. А одавно је велики Бизмарк говорио „не верујте док се не демантује“.

Објављено је и да је Дуров рекао полицији да је дошао у Париз на вечеру са Макроном.

Мало је чудно да је Дуров путовао у Париз иако је, како је објављено, наводно знао да би хапшење могло да се деси јер су га раније у Дубаију посетили француски истражитељи. Па се намеће питање да ли је Макрон лично „наместио“ Дурова. Изгледа да је налог за хапшење на брзину сачињен тек када је авион Дурова ушао у француски ваздушни простор.

Сазнаје се такође да се Дуров раније сретао са Макроном а француски председник лобирао је да Телеграм свој оперативни центар премести из Дубаија у Француску. Када је 2021. добио француски пасош верује се да је то било део овог плана.

Саопштено је да путовао из Азербејџана али није речено где је путовао. Тако да је остало отворено питање да ли је стварно путовао у Француску, или га је неко тамо наводио.

Дуров је и раније говорио како га службе безбедности притискају да сарађује и открије шифре за заштићене поруке. Телеграм је имао најбољу заштиту заштићених порука и те канале су користиле многе владе у свету, као и обавештајне службе и војне јединице и команде. Многи верују да је један од разлога његовог хапшења управо да те шифре открије Французима и, у ствари, Американцима. Али, по свему судећи, то је била погрешна процена јер Павел Дуров нема те шифре, нити их чак и зна. Оперативно, читав посао води један други тим и његов брат Николај. А они нису на Западу. У том светлу је занимљиво да је Америка само дан после Павеловог хапшења и његовог брата ставила на листу „тражених“.

Апсурдне оптужбе

Наравно, оптужбе против Дурова су апсурдне. Оптужен је за садржаје на његовој платформи. Зашто онда не ухапсе власнике телефонских компанија јер људи свашта причају у телефонским разговорима, то је иста логика.

Или платформе и мреже у америчком власништву, као WhatsApp и интернет компаније. Али оне сарађују са властима и њихово су средство. Познато је да се WhatsApp користи за лоцирање политичких противника. Израел је, на пример, наводно преко те мреже у Техерану лоцирао политичког лидера Хамаса Ханијеа који је тад убијен. И тамо, наиме, има тих садржаја и криминалне комуникације а њих не дирају. Илон Маск је недавно открио да му је Европска комисија понудила да га неће кажњавати ако пристане на сарадњу. Дуров није пристао да сарађује са западним обавештајним службама и то је једини његов злочин.

Телеграм, који има око милијарду прегледа свакога дана, иначе следи законе Европске уније, укључујући и Закон о дигиталним услугама, и поштује стандарде интернет индустрије. Апсурд је да је Дуров 2014. напустио Русију јер је одбио да сарађује са руском владом и тада је на Западу слављен као шампион слободе говора. Али га Русија није ухапсила.

Ствар је, заправо, много озбиљнија и верује се да Француска није деловала усамљено. Ту су и Америка, ЦИА и ФБИ,  али и Израел који се већ жалио на садржаје које објављује Телеграм. На пример, неке информације израелске владе које су наводно украдене завршиле су на Телеграму и Израел је тражио да се повуку. Израел није добио одговор од Телеграма.

Знаци очаја и панике

Наравно, у основи је гушење слободе говора, и на томе се сада медијски инсистира, али тога ионако одавно нема. То је пре свега упозорење другима. Али, можда има и још један далеко важнији разлог. Телеграм је технолошки бољи и савршенији од западних платформи. И зато западне мреже, које имају велики политички утицај, хоће да угуше Телеграм како би задржале своју доминацију јер многи сада користе канале Телеграма. Можда би то могло да буде и суштина овог случаја.

Хапшења су и у Британији. Ухапшен је новинар и активиста Ричард Медхарст јер је на друштвеним мрежама објављивао вести из Русије и Донбаса али и из Украјине.

И Илону Маску, власнику мреже Икс прети хапшење ако дође у Велику Британију због коментара о стању у Британији. Сам Маск је пак већ затворио налог египатског комичара Басема Јусефа који има 10 милиона пратилаца на Иксу.

У ствари, све су то знаци очаја и панике. И неће се зауставити на хапшењима, на реду су и забране политичких противника и отимање њихове имовине. Политичка пиратерија. Најближа забрани је све популарнија немачка Алтернатива за Немачку (АфД). Није више довољна агресивна медијска кампања лажи, а сада је оживљена идеја забране после успеха АфД-а на изборима у савезним државама Тирингији и Саксонији. Једноставно, елита неће дозволити да АфД дође на власт, манипулацијама па чак и извесном накнадном крађом гласова. Наравно, нико није јачи од живота па су такве акције само доливање уља на ватру. Све је то узалуд.

Почела је и пиратерија, то јест пљачка. После заплене руских државних депозита пласираних у западним банкама сада је дошао на ред и класичан криминал. Америчке власти су у Доминиканској Републици заплениле авион председника Венецуеле Николаса Мадура и одвукле га у Америку. Нејасна је оптужба да је авион нелегално купљен. Пријатељи Николаса Мадура су за његове потребе на Флориди купили „фалкон“ и авион је пребачен у Доминиканску Републику. Али, како су власти прво дозволиле да авион одлети из Америке и сада се наједном тврде да је купљен нелегално? И биће тога још, не само са Венецуелом.

Ово је, како изгледа, само почетак хапшења, забрана и отимања. Пут без повратка.