Синиша Љепојевић: Глобална контрола преко СЗО

Основу новог Пандемијског споразума чине промене Међународне здравствене регулативе из 2005. године, а основна амбиција је да се преко СЗО и наводне забринутости за здравље људи свим државама и њиховим народима наметне воља глобалиста и практично, преко „јавног здравља“, створи нека врста светске владе.

Изговор за тај Пандемијски споразум је недавна епидемија корона вируса (ковид-19) и наводне опасности од нових инфекција. Да ли би то могло да значи да се припремају нове лабораторијски генерисане болести и пандемије? А истовремено, скоро свакога дана се широм света откривају нови детаљи из времена корона вируса који показују велике обмане, манипулације јавним мњењем и пропагандом али, на жалост, и трагичним последицама лечења које је препоручивала ЗСО кроз појаву обољења која су последица вакцина. На све се то ни ЗСО и њени спонзори не обазиру, него не одустају од даљих претњи и планова.

Када се пажљивије погледа Предлог споразума уочљива је намера да се, генерално, промени основни карактер СЗО и да од консултативне и организације која доноси необавезујуће препоруке постане институција која доноси одлуке које постају правно обавезујуће (члан 1).

У ствари, суштина је у контроли држава изван релевантних међународних институција као што су Уједињене нације. СЗО јесте агенција УН, али не може да доноси одлуке. Њу чине неизабрани чланови који немају никакву одговорност јер их нико никада није бирао. А сада желе да у име својих спонзора потпуно контролишу државе и људе кроз „здравствене пасоше“ и продају вакцина које постају „здравствени производи“.

Тако се предлаже и елиминисање „поштовања дигнитета личности, људских права и слобода сваког човека“ (члан 3). А генералном директору СЗО-а би се доделила права да сам „планира дистрибуцију медицинских средстава“ тако да он може да присили државе да у циљу „борбе против пандемије“ дају све што се од њих тражи (члан 12А).

Тиме се већ виђеној корумпираној бирократији на челу са генералним директором жели дати право да сами проглашавају пандемију и то као „само опасност за здравље“ због чега је, тврди се, свет забринут. Директор би такође могао да уведе „карантине у свету због забринутости и проглашене хитности а у вези са климатским променама“. И то не тражи само када се епидемија појавила него и онда када је нема а наводно могла би да буде а то, сугерише се, када ће да буде одредиће ваљда СЗО. У преводу, СЗО би могао да затвори границе неке државе.

Такође, предлаже се да СЗО добије ауторитет и има право да од сваке земље тражи медицинске налазе, доказе о превенцији и количини расположивих вакцина, контакте и податке о људима, карантин и начин третмана (члан 18). Захтева се чак да се уведу глобални здравствени сертификати (дигитални или папирни) са обавезном потврдом сертификата анализе, вакцине, превенције, опоравка као и формулари локације путника и путничке и туристичке здравствене декларације (чланови 18, 23, 24, 27, 28, 31, 36 и 44, анекси 6, 7 и 8). И да се на свим граничним прелазима успоставе пунктови ЗСО-а (члан 10). И да се дозволи откривање личних медицинских података (члан 45).

Тражи се и проширивање права и могућности да СЗО, њени директори и спонзори цензуришу информације и истовремено одређују шта су дезинформације. Све информације морају директно да иду у СЗО која онда надзире размену информација. И одлучује шта је релевантно, а не државе којих се то тиче. А искуство короне је управо супротно. Показало је да су најефикасније биле мере националних влада.

Потпуно је јасно да је намера да се СЗО-у додели централизована функција која је привилегија националних држава. То је познати пројекат који је још 2012. године најавио Светски економски форум у Давосу.

И онда финансије. Предлаже се да се милијарде долара преусмере ка фармацеутском и болничко-индустријском комплексу. Моћ спонзора се огледа кроз трошење пара. Колико је познато, око 80 одсто свог буџета СЗО усмерава и троши тамо где јој њени спонзори кажу, а не тамо где је најпотребније и где би имало ефекта на стварно здравље људи.

На првог месту спонзора је Америка која даје 15,15 одсто буџета. На другом је Гејтс фондација са 10,82 процената. На трећем је Велика Британија са 8,12, а на четвртом је приватна иницијатива ГАВИ aлијанса, у којој је највећи донатор Гејтс фондација, са 7,93 одсто. На петом је Немачка са 5,47 процената.

У стварности, када се узму директна донација и донације преко других као што је ГАВИ aлијанса Бил Гејтс учествује са 25 одсто у буџету СЗО. Бил Гејтс је, другим речима, највећи донатор СЗО. Док донације у име појединих држава дају њихове фармацеутске компаније која тако диктирају правила СЗО. У земљама највећим донаторима, Америци, Британији и Немачкој, базиране су и највеће фармацеутске куће на свету. Зато се у ретким јавним расправама о предлогу Пандемијског споразума Светска здравствена организација и не зове више тако, него као Светска здравствена алијанса. СЗО у ствари губи статус организације Уједињених нација.

Друге државе дају колико је прописано правилима Уједињених нација. Русија, рецимо, даје само 0,5 одсто буџета СЗО.

Али цели пројекат ипак наилази на отпор и јавности и посланика у парламентима. И у Европском парламенту је одржана дискусија у којој су одбијени предлози за стварање СЗО-а као глобалне владе али ни један медиј ту расправу није забележио. У Комитету британског Парламента за здравље је затражено да се тај Споразум одбаци.

Сарадња са другима је пожељна али свака земља је, указано је, суверена и има своје суверено право. Чак ни Европска унија није надлежна за здравствени систем земаља чланица. Предлог споразума је, кажу британски парламентарци, угрожавање слободе и напад на суверенитет. У СЗО, рекли су, седе исти они људи који су до сада све слагали и не може им се више веровати. СЗО је тајновита организација.

Притом, свакодневно се откривају лажи из времена короне а откривене су и поруке тадашњег британског министра здравља Мета Хенкока које потврђују велику корона обману. У току је и истрага приватних порука „корона премијера“ Бориса Џонсона. Али, политичка елита не одустаје.

Посланик владајућих Конзервативаца Ендрју Бриџен је избачен из Конзервативне партије јер је у Парламенту рекао да је вакцина против короне највећи светски злочин још од Холокауста. Он више није у партији али је и даље посланик, јер мандат нико не може да му одузме. Занимљиво је, иначе, да је он ожењен Српкињом, Невеном Павловић, оперском певачицом која сада има портал Жене Вестминстера који се бави животом жена политичара.

Очигледно је да западне, пре свега америчке, парадржавне структуре познатије као дубока држава не одустају од злоупотребе здравља како би успоставиле контролу над другим државама и оствариле свој дугорочни план формирања неке врсте светске владе. И то далеко од очију јавности коју већ одавно нико ништа и не пита.

Предлог Споразума, који је у ствари технички Пандемијски код, сада треба да размотре владе земаља чланица Уједињених нација и да се до маја 2024. године донесе одлука о његовој судбини. За ту одлуку је у СЗО потребна двотрећинска већина, али с обзиром на искуство корупције у тој организацији, мало је сумње да ће се намаћи толика подршка.

Упркос томе, западне земље ће по свему судећи имати свој систем. Како је најавила британска влада, Британија ће подржати тај предлог Споразума али га неће примењивати. Другим речима, он ће бити коришћен само као геополитички инструмент према другима.