Синиша Љепојевић: Блиски исток и Русија

Глобалне геополитичке и геоекономске промене су, сасвим је јасно, незаустављиве. Један од најуверљивијих симбола тих промена су и недавне посете председника Русије Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) и Саудијској Арабији и његови разговори са председником Ирана и престолонаследником Омана у Москви.

Није ту реч само о Блиском истоку него и о још једној потврди да се Русија дефинитивно окреће Азији и незападном свету а за Русију пре свега Европа, како изгледа, није више уопште важна.

У том светлу посета председника Владимира Путина Абу Дабију и Ријаду носи са собом много симболике која разоткрива не само суштину односа Москве и арапских земаља него и тектонске промене у том делу света. У Емиратима је приређен велелепни дочек, како то умеју само Арапи склони помпи и церемонијама. Авион руског председника су допратили борбени „сухоји-35“ а у ваздуху Ирана у пратњи су били и ирански ратни авиони. Успут, и УАЕ су намеравали да купе те руске авионе али су одустали.

Посета Абу Дабију је била од раније планирана али одлазак у госте Ријаду није било планиран. Изворни план је био да престолонаследник Саудијске Арабије принц Мохамед бин Салман дође у Москву али због актуелне ситуације у Гази посета је одложена. И онда пошто је у комшилуку председник Русије је „скокнуо“ до свог пријатеља у Ријаду. Реткост у међудржавним односима. То је њихов први сусрет ове године али су током 2023. пет пута разговарали телефоном.

Јака симболика

Али није било само церемонија и симболике. Иза те јаке симболике стоје далеко важније политичке и економске везе. Посебно су односи са УАЕ достигли висок ниво. У 2022. трговинска размена је порасла за 67 одсто и достигла је девет милијарди долара. Од јануара до септембра ове године већ је достигла ниво од 8,8 милијарди долара, што је за 63 одсто више у односу на прошлу годину. То је од УАЕ створило главног трговинског партнера Русије у арапском свету. Поред трговинских развијају се и културне и туристичке везе, број руских туриста расте, руска школа је отворена у Емиратима (емират Шарџа), и већ је одређен и простор за изградњу Руске православне цркве. Кључна веза су, међутим, инвестиције. Током 2022. емиратске инвестиције у економију Русије ван нафте су порасле за дупло. Већи део ових инвестиција иде преко заједничког инвестиционог фонда, формираног пре десет година, који располаже са укупно 700 милијарди рубаља инвестиција у руску економију и технолошки развој. Те инвестиције су већ, према званичним подацима, креирале око пола милиона радних места а крајем прошле године укупан обрт тих компанија је достигао 8,4 хиљада милијарди рубаља, што је око шест одсто БДП Русије.

Две земље које од 2018. имају Декларацију о стратешком партнерству такође развијају сарадњу у области нуклеарне енергетике и нова нуклеарна електрана у УАЕ имаће руску технологију. Сарадња има и неке друге форме. Русија је, на пример, због санкција суочена и са логистичким проблемима јер највеће западне транспортне компаније и осигуравајућа друштва почињу да престају да раде са Русијом. Нека се решења већ назиру па је тако „Росатом“ недавно потписао уговор са УАЕ компанијом Dubai Port World и на тај начин се продире на међународно тржиште логистике.

Емирати су, међутим, под великим притиском Вашингтона, Брисела и Лондона да се одрекну сарадње са Русијом због наводне забринутости да се преко Емирата Русији допремају такозвани производи са двојном употребом. Чак су против једне емиратске компаније Американци увели и санкције. Како изгледа, то нема много ефекта.

Саудијска Арабија и Русија дају скоро половину нафте коју земље ОПЕК+ производе што говори колика је њихова моћ за стабилност светског тржишта. Русија и Саудијска Арабија припремају и формирање заједничке компаније за производњу вештачког ђубрива. Саудијци су заинтересована и за инвестиције у Русији. Већ је од 2015, преко руског државног инвестиционог фонда (РДИФ), инвестирано око хиљаду милијарди рубаља а током 2024-2025. очекује се још толико. Саудијци такође желе да нову нуклеарну електрану граде са руском технологијом. Ради се и на још других пројеката али је договорено да се не објављују.

Арапске земље сада инвестирају у Русији.

Ваљало би подсетити да је Совјетски Савез био међу првим земљама које су 1926. признале новостворену Саудијску Арабију која је коначно уобличена 1932. године. Односи су били веома блиски и оснивач краљевства, краљ Абдул Азиз ал Сауд је посетио Москву. Али, Москва је инсистирала на формирању комунистичке партије у краљевству и односи су били урушени у дугом наредном периоду.

Друго време

Само дан после Путинове посете арапским земљама у Москву је дошао и председник Ирана Ибрахим Раиси. Односи Русије и Ирана се „развијају у свим кључним областима“ а ово је већ шести њихов сусрет ове године а и у сталном су телефонском контакту. Од заједничких пројеката издваја се и пројекат изградње железничке пруге Рашт-Астара која је део коридора „Север-Југ“.

Председник Русије се потом у Москви, на пословном форуму „Русија зове“, срео и са престолонаследником Омана принцом Зијазином бин Хаитам ал Саидом.  Оман је још једна земља са којом Русија гаји добре односе и Путин је преко престолонаследника позвао његовог оца, оманског султана да посети Москву. Престолонаследник је, као су пренели медији, истакао потребу да се окончају садашњи неправедни светски поредак и доминација Запада и да се изгради праведно уређење света без двоструких стандарда.

Занимљиво је да је после сусрета са четири Заливска лидера у Абу Дабију, Ријаду и Москви, председник Путин одмах разговарао телефоном са председником Египта Абдел Фатахом ел Сисијем.

Званична посета руског лидера Владимира Путина земљама, које су деценијама сматране забраном и савезницима Америке и Европске уније, не сугерише само да Запад није успео да изолује Русију. Наравно, арапске земље ће наставити сарадњу и са Америком и ЕУ али показују да је дошло друго време и да им је политичка и економска сарадња са другима важнија од „доказивања оданости Вашингтону“.

Нова историја

На Западу ипак није могло без цинизма и сви су писали како на Блиском истоку Путин није имао „санитарне“ проблеме, руковао се са свима а пре тога у Москви је на пример новог британског амбасадора и друге европске амбасадоре држао на дистанци због наводних проблема са корона вирусом. Цинизам, међутим, не може да промени реалност. Али, америчка новинска агенција Блумберг ипак признаје да међународне посете Владимира Путина показују да се он, упркос свим покушајима САД и Европе да га „изолују“ на светској сцени, не плаши путовања ван Русије, док је руска економија ојачала, а украјинска контраофанзива доспела у ћорсокак. Посета двема кључним заливским силама је „јасан знак да Русија није изолована“. У ствари, Русија јача свој утицај на Блиском истоку и показује да традиционални амерички савезници – УАЕ и Саудијска Арабија – настоје да сарадњом са Москвом уравнотеже своју спољну политику.

Ако се овим посетама руског председника додају и пријатељства са Египтом и пресудна подршка Русије у Сирији као и дубоко присуство Кине онда може да се комплетира слика промена на Блиском истоку.

Америка и њени савезници су, свесни тих промена, већ извесно време покушавали разним уценама, додворавањем и нуђењем нових уговора о сарадњи да зауставе те процесе промена али онда се десио рат у Гази у којем је Колективни запад безрезервно подржао Израел и који је срушио све те планове и суштински елиминисао западни утицај на Блиском истоку. У ствари, рат у Гази је само убрзао елиминисање тог утицаја.

Промене на Блиском истоку трају већ извесно време а прошлогодишња посета кинеског лидера Си Ђинпинга и прошлонедељна руског председника Путина су само сведочанства тих промена. Од јануара 2024. Египат, Саудијска Арабија, УАЕ и Иран ће бити и пуноправни чланови клуба БРИКС+. Нова историја Блиског истока у настајању.