Замислите да председник француске академије наука изађе ноншалантно у јавност са ставом да би требало Корзика и Баскија да се отцепе од Француске Републике.
Или, замислите да први човек шпанске академије наука на телевизији или радију иступи са личним промишљањем да би Каталонија требало да се одвоји од његове државе, а узгред и да подржи француског колегу из академије.
Не би њих двојица, у тим модерним европским државама, са таквим ставовима могли ни да се кандидују за председнике академија, а камоли да то и постану.
Председник Академије наука нема право на свој лични став уколико је тај став – одустајање од дела територије на којој је рођена држава, језик, вера, култура.
Председник САНУ Владимир Костић са лапидарном лакоћом одрекао се места рођења наше земље. Одрекао се тако и места властитог рођења, показавши да ни сам не зна да је рођен на Косову. Не зна да је погрешна адреса која му пише у личној карти.
Председник САНУ одрекао се места рођења наших најлепших песама, наших најлепших девојака, наших најлеших митова, наших најлепших особина.
Може Костић да се одриче своје очевине, дедовине и бабине луле, али нема право на ове „широкогруде гестове“ поклањања сопствене државе. Као што нема право да након овакве изјаве остане на челу Академије.
Костић говори да би Србија требало са елементима достојанства да се повуче са Косова. Академик би требало, ако има части, са елементима достојанства да напусти чело САНУ.
Тагови: Владимир Костић, Синиша Ковачевић, Француска