Сергеј Савчук: УЗГРЕД О ЕНЕРГЕТСКОМ АСКЕТИЗМУ

Специјална војна операција у Украјини је максимално јасно показала нераскидиву везу између енергетике и политике, чији су радикални наставак борбена дејства. Пошто војска традиционално веома нерадо комуницира са широм јавношћу, експертска заједница је, анализирајући географију и циљеве следећег таласа руских удара на украјинску енергетску инфраструктуру, одмах приметила важну особину. Поред тренутних нестанака струје и воде, рад руске војске је био јасно усмерен на добијање кумулативног ефекта. И он је наступио.

Испоставило се да док су се разни политичари, стручњаци и блогери грохотом смејали „древним и неефикасним“ руским пројектилима, који су, како наводи украјинско Министарство одбране, готово сви оборени, енергетска инфраструктура клизи у све тежи нокаут. Или блекаут, како се коме више допада.

Сигурно су сви већ видели фотографије великих украјинских градова, уроњених у рану зимску маглу, допуњену веома умереном температуром радијатора. Власти и грађани могу да сниме колико хоће охрабрујућих видеа и да се хвале како могу лако да живе без благодети цивилизације, само не са проклетим Москаљима. У пракси, живот у режиму оваквих ограничења, па још усред зиме, довешће до замора на основном нивоу, а на националном нивоу ће изазвати (и већ изазива) миграцију становништва из урбанизованих региона према селу, а у неким случајевима у иностранство. То јест, смањиће се становништво земље у целини.

Ко наше закључке сматра натегнутим и склонији је да верује видео снимцима, у чему су Украјинци прилично вешти, може да изведе једноставан експеримент.

На подесту искључите електро-напајање свог стана, искључите довод топле и хладне воде, искључите канализациони вод, користите мобилни интернет сваких неколико сати и, извините, спакујте природне потребе у кесу или канту, па то изнесите на улицу. И проверите време трајања вашег аскетизма.

Чак и најповршнија анализа нам омогућава да са добрим разлогом наведемо две чињенице.

Сасвим је очигледно да се наше Министарство одбране није устручавало да затражи савет од профилних специјалиста, па се на први поглед слаби и несистематски удари све више заодевају у видљиву и опипљиву шкољку мрака и хладноће. Друго, исправност изабране стратегије потврђена је када су били посрамљени бројни мрежни паникери, који су се питали зашто Калибар и Геранијум не лете изнад великих енергетских објеката попут нуклеарних дистрибутивних трафостаница. Док су самозвани стручњаци захтевали, како кажу, удар у само срце, војска је заједно са придруженим енергетичарима доказала да је управо ово срце могуће зауставити озбиљним ометањем рада малих јединица дистрибутивне мреже.

Кијев тренутно има на располагању три нуклеарне електране – Хмељницку, Јужноукрајинску и Ровненску, где у својим утробама загревају воду два, три и четири нуклеарна реактора. С обзиром на милионски одлив грађана и стварни колапс индустрије, ови и други производни погони мањег калибра који су остали у функцији требало је да буду више него довољни да подмире потребе преосталих.

Али у овом случају, моћ совјетских нуклеарних електрана није постала благословено спасење, већ кофер без ручке. Нуклеарна индустрија је спремна да пошаље хиљаде мегавата потрошачима, али је проблем што транспортна инфраструктура, посебно трафостанице средње и велике снаге, или ради на граници својих могућности, или је већ у квару.

Да бисмо разумели шта се дешава, користимо једноставну и јасну аналогију.

Замислите да имате водоторањ у коме се накупило неколико тона воде. Од њега води магистрална цев великог пречника, која се простире као мрежа све мањих цеви, преко којих се течност доводи у домове локалног становништва. Обично се вода, под утицајем гравитације и сопствене тежине, гура кроз цеви чија су величина и дужина прецизно израчунате да гарантују поуздан рад. И одједном, изненада, значајан део завршних танких цеви се поквари и више се не може користити. При томе су притисак и запремина пумпане воде остали исти, односно оптерећење преостале крајње мреже је са сваким новим губитком све веће. Пре или касније, то ће довести до пробоја и поплава.

Аналогија је, понављам, врло произвољна, а у случају струје, због превеликог оптерећења на улазу у мрежу, неће доћи до изливања, већ до кратког споја и пожара на далеководима. Осим тога, за разлику од воде, струја се не може складиштити у резервоарима или цистернама, она се мора скоро тренутно пренети на саму транспортну инфраструктуру. Тако испада да у теорији Кијев има девет реактора укупне инсталисане снаге 7.800 мегавата, али у пракси не може да се користи више од шест хиљада, уз прогнозу даљег смањења, јер руски Генералштаб још није најавио паузу за ручак.

Украјина не би била то што јесте кад ни у таквој кризној ситуацији не би успела да уђе у корупционашки скандал. Украјински медији су само током прошле јесени неколико пута експлодирали објавама да док становништво масовно седи без струје и стеже каиш надајући се победи над Москвом, кијевске власти и олигарси који поседују украјинске електране потајно повећавају продају енергије у иностранству.

Пошто су производне компаније одавно престале да објављују податке о извозним токовима, украјински новинари су направили грубе калкулације, упоређујући просечне бројке производње током периода великих застоја и просечне количине потрошње. Како год рачунали, бројке се ипак нису слагале, тачније, показало се да генератори раде, али негде мимо украјинских кућа и станова. Успут су анализирани показатељи цена на европским берзама, из којих се испоставило да су мегавате или појели мишеви, или је неко без превеликог публицитета добио милионе долара суперпрофита. Међутим, нико није директно оптужен, а овакви чланци су демократски брзо нестали из широког видног поља.

У закључку, рецимо да ће се у Украјини ситуација са снабдевањем електричном енергијом, од које зависи рад критичне градске, комуналне и транспортне инфраструктуре, систематски погоршавати. Два су разлога: 1) калибрима је потпуно свеједно какве бајке становништву прича команда Оружаних снага Украјине; 2) украјинске олигархе занима само тренутно котирање мегават-часова на берзама ЕУ.