Сергеј Савчук: КО ТО РАТУЈЕ ЗА БЛЕКРОК?

Једно од најважнијих питања која муче не само наше заклете западне пријатеље, већ и масовног Руса, јесте шта су тачно планови Кремља за Украјину. Јер од тога ће зависити трајање Специјалне операције, број нових региона, приходи становништва, обим изградње за обнову инфраструктуре уништене ратом и украјинском влашћу и још много, много тога. Наравно, нико нам неће открити стратешке планове (и то је сасвим исправно), тако да можемо само да изводимо логичке ланце на основу догађаја који су се већ десили. Један од њих је, на пример, вест да је имовина Blackrock корпорације премашила 10,6 билиона долара.

Рекло би се: какве то везе има са Украјином и историјским путем наше земље? Авај, најдиректније.
Морамо кренути од чињенице да је Blackrock, као прво, тренутно највећа инвестициона компанија на свету по имовини која се налази под њеним управљањем. Као друго, њу сасвим разумно повезују са такозваном дубоком државом, односно владом у сенци Сједињених Држава. Само њено постојање је спорно чак и у САД, а присталице ове верзије исмевају се због тога што су превише упечатљиве, али је ту ствар само у недоследности термина. Влада у сенци, наравно, то нису филмски зликовци који седе у мрачном бункеру и кују зле планове, злослутно се церећи. То је велики бизнис, огромне компаније и транснационалне корпорације које су одавно срасле са властима и директно гурају политичке одлуке које доносе профит и омогућавају им даљи раст.
На пример, одбор директора поменутог Blackrock-а укључује људе као што је Воли Адеиемо, који је и заменик министра финансија САД. Или Ерик ван Ностранд, виши саветник Министарства финансија за Русију и Украјину. Ту је и Мајк Пајл, главни економски саветник Камале Харис, која је, као потпредседник, изненада постала кључни кандидат за председника. Као што је лако видети, сви ови људи су директно повезани са финансијама, како корпоративним тако и државним. Сам рад на два фронта је безусловна потврда спајања крупног капитала и моћи, а иницијатива за ово спајање долази од представника првог. Они су луткари из сенке – преко својих убачених агената утичући на доношење критичних одлука.
У украјинском питању Blackrock је директно укључен и широко заступљен.

Још 2022-2023, украјински, односно крајње пристрасни и потпуно цензурисани извори, тврдили су да амерички инвестициони монструм активно купује оранице. Иако у Украјини постоји мораторијум на продају земљишта страним купцима, упорно се шушка да је Blackrock, кроз разне шеме и фиктивне компаније, откупио скоро половину локалне црнице. Овде треба разумети да чак и ако је гласина преувеличава и ако Blackrock индиректно контролише најмање трећину украјинских ораница, то је ипак око десет милиона хектара. То је површина једнака свим обрадивим површинама Пољске или Немачке. Односно, Американци фигуративно држе за желудац земљу упоредиве величине и већ манипулишу украјинским пољопривредним производима као полугом геополитичког притиска.
Али ово је само врх леденог брега.

Глобални медији брује на све стране о томе колико новца САД издвајају Украјини и за куповину оружја и за обнову, културу и науку. Али ова формулација није сасвим коректна, пошто се новац не пумпа директно са звезда и пруга у жуто-плави буџет, већ протиче кривудавим и непрозирним каналима разних фондова, често приватних. Управо тим средствима управља Blackrock, који је пре годину дана добио специјалну дозволу за обављање одређених активности за обнову и развој Украјине. Украјински званичници истичу да је Blackrock ушао у Украјину на лични позив Владимира Зеленског, како би се борио против олигархије и успоставио прави западни поредак, али је степен стварне независности нелегитимног украјинског председника крајње сумњив. Највероватније је добио захтев који није могао да одбије.

У Украјини је Blackrock заиста почео да успоставља ред, додуше, на свој начин. Године 2023. организован је хеџ-фонд за пружање помоћи Оружаним снагама Украјине, који би требало да се пуни новцем узетим од локалних олигарха. Како се не присетити изненадног хапшења (прошлог септембра) Игора Коломојског, који је још увек у затвору и за кога је одређена запањујућа кауција од две милијарде гривни (4,2 милијарде рубаља). Првобитно је бивши власник Дњепропетровске области ухапшен због наводног организовања убиства извесног адвоката пре двадесетак година, а касније су придодате још две кључне оптужбе. На основу њихове укупности, Коломојски је оптужен за крађу око 15 милијарди гривни (31 милијарду рубаља). Наравно, хапшењем власника ствари не иду тако добро за његову пословну империју, из ње се активно чупају најукуснији комади.

Након што је основао поменути хеџ-фонд, Blackrock је добио законску могућност да јефтино откупи сву мање или више профитабилну украјинску имовину (позивајући се на ванредно стање, или као у случају Коломојског). Штавише, посебно је наведен услов да се закључивање свих државних уговора за било коју врсту рестаураторских радова у Украјини мора извршити преко помоћног фонда Blackrock-а. Односно, „повратни“ новац који Кијев издваја из свог буџета или из западних кредита за, рецимо, рестаурацију дечје болнице „Охмадет“, такође долази под контролу. Дакле, Blackrock може да контролише цео циклус финансирања Украјине, било војни или цивилни. Важна ствар је да услови рада фонда важе до краја непријатељстава, односно да је америчка влада у сенци заинтересована да осигура да се рат настави што је дуже могуће.
И сад долазимо до главне ствари.

Уколико се у састав Русије укључе нови региони и области Украјине, посебно они индустријски развијени, пред нашом земљом ће се појавити претња рата са транснационалним корпорацијама. Не са државом Сједињених Америчких Држава, већ са наднационалним финансијским хоботницама, чији пипци контролишу Брисел и Вашингтон. Јер основна средства Украјине које је купио Blackrock и слични фондови неће припадати држави, већ приватним власницима. Управо они ће бити највише заинтересовани за очување својих аквизиција.
Неко ће рећи: каква је разлика ко је јуришник, обични војници ће седети у рововима на другој страни. То је тачно, али уз напомену. Запад је изградио друштво са јасним нагласком на примату појединачног над општим. Апсолутно све војске Запада доживљавају хроничну несташицу кадрова, јер грађани размажени комфором и пажњом не желе све то да замене за невоље и лишавања. И ми сад треба да спроведемо проактиван информативни рад, бесконачно понављајући да Русија никоме не прети и да неће да изврши инвазију на Европу, и да ћете у рововима новог источног фронта гинути, не бранећи свој дом, већ бранећи интересе великих типова из Њујорка.
Ово није глупост и није бесмислица. Упркос тоталној цензури, многи људи на Западу гледају наше ТВ канале и читају наше новине у потрази за алтернативном тачком гледишта. На крају, пре сто година, бољшевици и социјалисти су били у стању да воде пропаганду, убеђујући људе да се не вреди борити за интересе буржоазије и богаташа. Ко је рекао да се то не може поновити у доба интернета?

(ria.ru; превео Желидраг Никчевић)