„Израел. Моја лажна збуњеност.
1. Читам и слушам од једних те истих људи да је милитаризам у Русији нешто веома лоше, а да су ракетни удари израелске војске нешто врло добро.
2. Ти исти говоре и да је суверенитет заосталост и дивљаштво, али да је суверенитет Украјине светиња која се не сме ни такнути.
3. Опомињу да се борба против тероризма не сме злоупотребљавати, али да су ракетни напади на стамбене зграде са челницима Хамаса и њиховим породицама – добри!
Моја збуњеност је у томе што сам поводом свега овога остао без питања, али имам одговор: ти људи једноставно нису наши.
Они су држављани Русије само формално, али у ствари су грађани неке анти-Русије.
А какву претњу она представља – врло прецизно је указао Владимир Путин на седници Савета безбедности Русије. А анти-Русија је мој израз.
Ух, ево одједном и питања: има ли Русија право да се брани од анти-Русије са свом хвале вредном непопустљивошћу, одлучношћу и чврстином коју нам демонстрира Израел као пример и што здушно поздрављају Путинови домаћи противници?
Мој одговор је – да.
Русија треба да следи пример Израела. Браво. Ми морамо дејствовати исто тако.
Ово је принципијелност. Моја.
И Владимира Путина, наравно.