СЕЋАШ ЛИ СЕ „АНДЕРГРАУНДА“?

Откровење Зеленског, који је на последњој конференцији за новинаре рекао како је „Олег Татаров, заједно са Василијем Маљуком, убијао Чечене у Кијеву“ – то је благо отворена пукотина кроз коју је светлост на трен обасјала унутрашњи бункер у његовој глави.

Кроз сенке које трепере на зиду могу се назрети чеченски диверзанти како са свих страна, са митраљезама, леђа уз леђа, пружају пипке ка украјинском председнику и његовим верним сарадницима, истребљујући их по улицама украјинске престонице.

То јест: да ли разумете шта се дешава у његовој глави? Ово није просто: „затрован сопственом пропагандом“. О, не!

Сећате ли се Кустуричиног „Андерграунда“?

Тамо се два пријатеља боре против окупатора – један седи у подземном бункеру и припрема се за одлучујућу битку, а други служи као веза са спољним светом. Само што је на површини рат већ дуги низ година завршен, али лукави „везиста“ годинама и деценијама вешто инсценира наводно трајни рат и онима у бункеру ствара илузију борбе која је у току.

На пример, укључује сирену која их обавештава о ваздушном нападу, а у то време спава са женом свог подземног пријатеља, која сарађује у грандиозној подвали.

Иначе, сви моји пријатељи и ја веома смо волели овај филм. Посебно сцену са заробљеним натовцем, којег јунак назива фашистом. А ево како је испало…

Кад су европејци у Кану Емиру Кустурици за све ово дали Златну палму, мислили су да је то некаква словенска фантазмагорија. А сад посматрамо римејк филмског студија Довженко.
Али то није све, јер изгледа да је Зеленски, кроз нервну измаглицу, почео нешто да наслућује и чак пушта неке сигнале. Али о томе ћу писати сутра. Рећи ћу још само да је, по свему судећи, на Банковој сад ништа мање вруће него код Суџе или Покровска…

(t.me/s/vasilievodessa; превео Ж. Никчевић)