Карл Билт се, упоредивши Косовску битку из 1389. и Битку код Полтаве из 1709. осрамотио на испиту из историје, промашио суштину ова два догађаја, а погрешио је и у њиховим датумима. Успео је само једно – да увреди Србе на Видовдан.
„Билт је демонстрирао веома необично непознавање историје и оно што је типично за политичатре широм света, па и код нас – недовољно познавање прошлости и спремност да се њоме манипулише зарад јефтиних политичких поена“, каже историчар Дејан Ристић.
Наиме, Карл Билт, чији је успех на међународној политичкој сцени нераскидиво везан за подручје бивше Југославије, на друштвеној мрежи Твитер објавио је своја размишљања на годишњицу Косовске битке, упоредивши је са битком код Полтаве, у којој је шведска војска поражена од Руса.
„Дан историјских битака. Многи Срби и даље су узнемирени због свог пораза у Косовској бици, али било би тешко да нађете било којег Швеђанина коме је стварно стало до губитка код Полтаве више од триста година касније“, написао је Билт на Видовдан.
„Господин Билт је, у најмању руку поступио потпуно несмотрено, исхитрено, желећи да упореди нешто што је апсолутно неупоредиво, ни по датумима, будући да датуми одигравања те вдве битке нису исти, али, оно што је много битније, по историјском контексту. На неки начин, свесно или несвесно, увредио је Србе и извргао руглу једну од најзначајнијих битака, односно један од најзначајнијих догађаја у нашој историји, чије последице у одређеној мери и дан данас осећамо“, каже Ристић.
Према Ристићевим речима, ради се о две битке у различитим историјским контекстима, а оно што прво пада у очи јесте да Билт греши и када каже да су се битке догодиле на исти дан.
„Битка код Полтаве одиграла се 28. јуна по Јулијанском, односно 8. јула по Грегоријснаком календару. Косовска битка десила се 15. јуна по Јулијанском, односно 28. јуна по Грегоријанском календару, што значи да се оне чак ни датумски не поклапају“, наводи наш саговорник.
Битка код Полтаве била је битка коју је Шведска изгубила од Русије и, након ње, скандинавска краљевина престаје да бива европска сила.
„Шведска, дакле, није била покорена од стране Руса. Она је само војно поражена и повлачи се на своју територију, постаје локална сила, али више није европска војна, политичка и културна сила“, објашњава Ристић.
Са друге стране, Косовска представља судбински и судбоносни окршај, додаје он.
„То је сукоб две цивилизације, исламске и хришћанске. Као непсоредна последица Косовске битке, долази до погибије обојице владара, кнеза Лазара и Мурата I. Оно што је много значајније од тог куриозитета, јесте чињеница да је након битке Србија потпала прво под вазалну власт Турака, под којом ће бити наредних седамдесет година, а потом, од 1459, била је покорена и налазила се под вишевековним османским ропством“, каже Ристић.
Билтов твит није добро примљен чак ни од твитер заједнице, где су се коментари кретали од духовитих, до озбиљних анализа онога што је Билт написао, а који се слажу и са Ристићевим коментаром за Спутњик.
Тако је сценариста и филмски критичар Димитрије Војнов у свом коментару Билтовог статуса подсетио да је последњи скандинавац који је покушао сличну успоредбу био Андерс Брејвик.
„Треба ли да обавестимо полицију о овоме“, упитао се он.
Писац и колумниста Марко Танасковић у свом коментару за одсуство сећања на битку код Полтаве криви шведски школски систем и наглашава да шведска инвазија на Русију и турска инвазија на Србију нису добро поређење, док твитераш под именом Богдан Гечић сматра да је поређење две битке површно, културолошки неосетљиво и непримерено.
„Верујем да би мнгои Швеђани, а имам тамо имам много пријатеља, ову примедбу у најмању руку сматрали за недипломатску“, написао је он.
Да није било кризе у бившој Југославији, Карл Билт би остао политичар везан за шведске оквире, међутим, његов успон на међународној сцени почиње у тренутку када је постао специјални изасланик ЕУ за наш регион 1995. Непосредно након грађанског рата у БиХ постао је високи представник за ту земљу, а касније и специјални изасланик Генералног секретара УН за Балкан.
Карл Билт ући ће у историју и као први министар спољних послова (био је шведски шеф дипломатије између 2006. и 2014.) који је посетио Приштину након што су косовски Албанци једнострано прогласили независност.
Након Балкана, Билт се окренуо истоку Европе, као свом новом циљу. Заједно са бившим пољским шефом дипломатије Брониславом Сикорским, био је један архитеката Источне политике ЕУ и врло често се истицао својим антируским изјавама.
Тако је после рата у Јужној Осетији, у коме је руска војска интервенисала како би спречила етничко чишћење Осета из Грузије, Билт руску акцију упредио са немачком анексијом Судета пред II светски рат, а током немира у Украјини 2014, шведски медији оштро су га критиковали због подршке коју је давао екстремистичкој партији Свобода.
За Украјину, Билта је везивало и саветничко место у Украјинском међународном саветодавном већу за реформе, које основао бивши украјински председник Петар Порошенко.
Саветничко место у руској инвестиционој компанији „LetterOne“, чији је власник руски тајкун Михаил Фридман, Билта не обавезује да буде уздржан када су у питању руске инвестиције на Балкану. Тако је приликом једне посете Србији, такође на Твитеру, шведски политичар критиковао партнерство српске Нафтне индустрије Србије и руског Гаспрома.