Садулајев: АКО НИСИ СТРАШАН, ОНДА СИ МРТАВ

Препричаћу вам древну параболу са Истока.

Једном је кобра одлучила да постане светац и отпузала је до монаха да га пита како да постигне светост и нирвану. Монах је рекао: мораш се заветовати на ахимсу (ненасиље) и престати да гризеш друга жива бића својим отровним зубом. Змија је пристала и положила завет.

Али животиње у шуми, чим су сазнале да их змија више неће боцкати, почеле су да је малтретирају и да јој се ругају. Неко је шутне шапом, него удари граном, неко јој се попишки на главу док спава. Чак и зец, последња кукавица, ни тај није могао да прође а да не понизи змију. Змија је дуго трпела, али је онда, очајна, опет отпузала до монаха. И рекла: Учитељу, све сам урадила како си казао! Али сад ме сви малтретирају, иако никоме не чиним зло и никога не дирам! Монах је рекао:

Не треба боцкати. Него, ти надувај крагну. Змија је разумела и отпузала. Убрзо је на свом путу срела мајмуна, који је, по обичају, из досаде, хтео да је убоде штапом. Али чим се мајмун приближио, кобра је устала, надувала крагну и избацила рачвасти језик, као да се спрема да нападне. Мајмун је одмах бацио штап и одгалопирао кроз грање у џунглу, гласно цичећи да је змија поништила завет и да ће сад свима да се освети, да ће да изубада и побије све животиње. И више нико змију није дирао. Наставила је да се подвизава, али су се животиње ње плашиле више него раније и нико је није спречавао да медитира како би достигла светост и нирвану.

Горбачов је испливао на таласу „разоружања“ и „борбе за светски мир“. Покојник је наивно веровао да ће „дати пример” – и цео свет ће га следити. Сви ће се разоружати и живети у миру. Најпре је била теза о „мирној коегзистенцији“, затим о „конвергенцији“, а онда су једноставно укинули социјализам и усвојили капиталистичке вредности. Само да рата не буде!
Као резултат „детанта“, напустили смо Европу, демонтирали Берлински зид, повукли све наше војне базе и практично распустили наше трупе. Али НАТО се није распао. НАТО је почео да заузима све војне базе које смо оставили у Источној Европи. Приближавајући се нашим новим, скраћеним границама, НАТО је бомбардовао и уништио Југославију. Широм света су почели да командују, убијајући људе у Ираку, Авганистану, Либији – свуда. И није имао ко да се супротстави. Потпалили су Кавказ, Придњестровље, Чеченију, па Украјину. Свуда су гурнули свој новац, своје оружје, своје емисаре. А онда тупо послали своје трупе. Уопште се нису устручавали.

Пред ким да се устручавају? Кога да се плаше? Нема никога.

А живот је заиста борба. У шуми живе звери, које твоју мирољубивост и разоружаност доживљавају као кукавичлук и слабост – и почињу да те уништавају. Ако ниси страшан, онда си мртав. Ми морамо поново постати страшни (за непријатеље, а поуздани за пријатеље). То се зове: надувавање кобрине крагне. Морамо показати пуну одлучност да се боримо. Немојте никоме причати да смо ми у ствари мирољубиви људи, да волимо децу (и не само своју) и не једемо људско месо. То је наша војна тајна. Председник је већ рекао главно: спремни смо за сваки развој догађаја. Одговорићемо на напад, чак и ако то буде значило смак света. Отићи ћемо у рај, а они ће просто умрети.

Нисам одмах схватио шта је у питању, о чему се ради, у дубини душе сам се колебао. Али сад разумем. Ради се о томе да се ми више не плашимо. Сад нека се плаше они. Ми смо спремни. Ми се више не плашимо никога и ничега.

(Взгляд; превео Ж. Никчевић)