Један од највећих и најзначајнијих америчких тинк тенк центара РАНД корпорација у мају 2020. године објавила је извештај „Гледајући у кристалну куглу. Свеобухватна (холистичка) процена будућег рата” (Peering into the Crystal Ball. Holistically Assessing the Future of Warfare).

На први поглед чини се да је реч о заиста свеобухватном промишљању о будућим ратовима до 2030. године, а које покушава да одговори на неколико важних питања: Где ће букнути следећи рат? Ко ће у њему учествовати? Зашто ће се ратовати? И како ће се ратовати? У изради извештаја учествовало је више од 120 војних и академских експерата из десетак држава: САД, Велике Британије, Белгије, Кине, Немачке, Израела, Јапана, Јордана, Пољске и УАЕ.

„Свеобухватна” процена

Извештај полази од исправне констатације да војна историја, између осталог и самих САД, обилује погрешним прогнозама будућих ратова. Погрешно прогнозирање се приписује начину размишљања аналитичара који будуће конфликте и њихове узроке не осмишљавају свеобухватно (холистички), не узимају у обзир „невојне” аспекте, не сагледавају у довољној мери геополитичке, еколошке, економске промене које утичу на избијање сукоба.

Зато су овога пута експерти РАНД корпорације тридесет и нешто фактора и тенденција поделили у шест блокова: „блок геополитичких фактора и тенденција”, „блок војних фактора и тенденција”, „блок космичких и нуклеарних фактора и кибер тенденција”, „тенденције обуздавања”, „глобалне економске тенденције” и „блок еколошких тенденција”.

Ови блокови би требало да буду „свеобухватна” процена будућег рата, јер, сем нешто геополитичких и војних тенденција, наводно сагледавају и глобално отопљавање и проблеме с међународном трговином, вештачку интелигенцију или комерцијализацију космоса.

Између редова се чита наратив: „САД и њихова армија живе и раде мирно, желе добро себи и другима а повремено неки лоши људи раде нешто лоше и тада већ мора да се бране мир и срећа васцелог света. А овај извештај је покушај добродушних експерата с разних меридијана да сагледају све факторе и покушају својим мирољубивим, добродушним, чистим срцима и умовима да одгонетну злу замисао лоших људи – када и где ће букнути рат и како да се одбрани срећа света том приликом.”

Наравно, овај наратив, нажалост, нема много везе с реалношћу. Зашто? Из простог разлога што САД директно или индиректно и јесу главни узрок ратова последњих деценија. Тек када би се у сваки од „блокова” унели и фактори и тенденције САД – добило би се барем приближно свеобухватније предвиђање будућих ратова. Па кад већ нису експерти РАНД корпорације – пробаћемо да те факторе додамо сами.

Геополитички трендови

Као геополитички трендови виде се „поларизација друштва у САД”, раст Кине, промене у Азији поводом раста Кине, Русија, суноврат ЕУ и нереди у исламском свету. „Поларизација друштва у САД” и јесте главни и суштински casus belli (разлог за рат) у САД и свету већ деценијама, а не „геополитичка тенденција“. САД годинама управо своје унутрашње проблеме (политичке, друштвене, финансијске, монетарне, идеолошке…) решавају провоцирањем и изазивањем ратова по целом свету.

А сви остали побројани трендови (раст Кине, промене у Азији, Русија, ЕУ, исламски свет) за њих су потенцијални проблем, а не шанса за мирољубиву сарадњу управо зато што „остатак света” гледају очима своје умишљене и изопачене „изузетности”. Хегемонизам и идеолошка агресија САД су у ствари главни геополитички малигни тренд који ће узроковати будуће ратове до 2030. године.

Војне тенденције

Као војне тенденције, експерти РАНД препознали су бројчано смањење регуларне армије САД, модернизацију кинеске и руске војске, потенцијале Ирана и Северне Кореје, тактику „сиве зоне”, слабљење државног монопола на насиље и вештачку интелигенцију као војну технологију.

Другим речима: свет у војном смислу остаје мултиполаран, а војна снага Русије и растућа војна моћ Кине су трајно ограничавајући фактори агресивне америчке политике у глобалним димензијама. Појава нуклеарног оружја у Ирану и Северној Кореји јесте проблем ако се на њих не гледа као на суверене државе – партнере већ као на „други ешелон противника”.

Иран и Северна Кореја као „други ред непријатеља” су жељени објекти агресије, али и они не могу бити предмет „малог победоносног рата уз много медијске помпе и опраних пара”, тако да ће се у будућности више користити „сива зона” и „недржавно насиље” као полуге америчког утицаја.

А „тенденције обуздавања” у ствари су тенденције развоја светског и националних јавних мњења које везују руке америчкој солдатески за отпочињање ратова и ратне злочине „приватних војних компанија” у тим ратовима. Разматрање ових „тенденција” у овом контексту је пре сведочанство ограничавања америчког канцерогеног утицаја него што је војни фактор.

Бесплатни интернет с неба

Вештачка интелигенција највероватније неће бити амерички монопол и „пресудно оружје”, већ ће бити у поседу и других. Космос као место сукоба и комерцијализација космоса су, између осталог, и друго име за проблем који ће настати с пројектом „бесплатни интернет с неба” Илона Маска који се развија уз помоћ америчких агенција и инвестиционог фонда ЦИА.

Идеја овог пројекта је да се омогући бесплатан интернет свим становницима света, али директно, без контроле националних провајдера и националних влада. И, наравно, да се на тај начин оствари директан утицај америчких безбедносних агенција и ИТ гиганата на омладину свих суверених држава. Свакако да ће ово бити проблем у будућности.

„Информациона контрола” и обезбеђивање унутрашње стабилности су за САД проблем као тенденција јер све више држава почиње да штити своје становништво а посебно омладину од деструктивних америчких утицаја путем интернета. Сајбер шпијунажа и сајбер саботажа су једноставно пакосна констатација да САД све више губе трку за глобалну надмоћ у виртуелном простору.

Светска економија

„Притисак на светску трговину”, ма како се „објашњавао” протекционизмом, и јесте покушај националних држава да сачувају своје становништво и своја тржишта од разорног утицаја мултинационалних корпорација и преливања „додате вредности” и добити на Запад.

Наднационалне структуре (Светска трговинска организација, Међународни монетарни фонд, Светска банка…) увелико су глобализовале тржишта док су у исто време „заборавиле” да ограниче укрупњавање капитала и гушење националних привреда (средњих предузећа у националним привредама). То доводи до прерасподеле не само производње већ и добити, запослености, а доводи и до миграција школоване омладине у правцу Запада.

Тенденција „раст Кине” сама по себи није опасност већ могућност за сарадњу. Али и она постаје цивилизацијска и геополитичка опасност, чак и по Русију и ЕУ, управо због неразумне хегемонистичке политике САД и „америчке изузетности”: с једне (цивилизацијске) стране уместо сарадње унутар беле расе – сталним непријатељским ставом према Русији – САД у историјској перспективи руше доминацију беле расе и свет препуштају жутој раси. А геополитички – маштањима о својој изузетности цео појас „Интермаријума” (између Балтичког, Црног и Јадранског мора) препуштају кинеској иницијативи 17+1.

Практично из жеље да наштете Русији – САД индиректно, не сарађујући с ЕУ и Русијом – стварају „кинески санитарни кордон” између ЕУ и Русије. Оваква неразумна политика САД неминовно узрокује и следеће три тенденције: „смањење економске моћи САД и њених савезника”, „смањење војноиндустријског комплекса“ и „смањење ефикасности санкција”.

Екологија

Еколошке тенденције су вероватно придружене осталим блоковима јер је потребно бити „у тренду”. Локомотива загађења је управо потрошачки начин живота који и пропагирају САД кроз „амерички начин живота”.

Чак и ако се дубље не улази у величину проблема и истинитост теорија о загађењу и глобалном отопљавању, довољно је сетити се да САД опструишу примену и Уговора из Кјота и Париске конвенције и многих других иницијатива. Потребно је погледати статистику „енергетске ефикасности” па схватити да један Американац троши енергије отприлике колико и 44 Кинеза или Индуса.

Стварни узроци ратовања

Међутим, ако бисмо желели да говоримо свеобухватно („холистички”) о узроцима ратова данас, неопходно је додати неколико фактора и тенденција које заиста утичу на избијање ратова а експерти РАНД корпорације су их „случајно” заборавили.
Узећемо себи за право да их барем укратко побројимо.

На првом месту то је неолиберална идеологија САД, која америчку нацију сматра „изузетном” а своју идеологију обавезном за све народе. Идеологија „робовања слободама” и разним „људским правима” и „мањинским правима” коју САД хегемонистички намећу по целом свету је прави узрок перманентног сукоба и идеолошког рата у који су САД ушле против свих других нација. Када, како и колико ће се овај идеолошки сукоб претворити у отворени ратни сукоб, само је практично питање.

Други узрок је спољна политика САД која је наставак ове необјављене идеолошке агресије. Легендарна „мека моћ” која се конкретизује кроз „јавну политику” а реализује кроз хиљаде фондова и стотине хиљада НВО по целом свету – реално и јесте мешање у унутрашње ствари суверених држава а најчешће и „мека окупација” од стране САД.

Управо америчка „мека моћ“ најчешће лежи у темељима сукоба и ратова данашњице: најпре се препозна нека потенцијално опасна тензија, затим амерички тинк тенк центри осмисле пројекте „практичних политика”, па се ове смернице одобре од стране Стејт департмента и након тога десетине и стотине фондова почињу да финансирају хиљаде НВО у таргетираној држави о таргетираним питањима. После неког времена ове споља финансиране тензије се повећају до те мере да САД могу „препознати саговорника” у једној или обе сукобљене стране и могу почети с испорукама оружја (Југославија, Либија, Сирија, и много, много других примера).

Тако да о питањима с почетка извештаја РАНД корпорације можемо закључити следеће (а делимично се то види и у извештају): „Либерални економски поредак, који традиционално подржавају САД, губиће снагу а унутрашња поларизација и безизлазне ситуације у управљању ће све више јачати и сметати напретку.”

Не настају ратови сами од себе, случајно и стихијски, већ их најчешће САД директно или индиректно изазивају. Тако да ће се ратовати тамо где сукоб изазову САД, ратоваће се онолико колико то буде потребно војноиндустријском комплексу САД и америчким политичким и финансијским елитама. Ратоваће се кад то буде потребно САД – медијски и за одвлачење пажње свог становништва (око избора или око доношења важних закона, буџета…). Учествоваће „прокси играчи” помагани и манипулисани од САД, а када и ако то буде потребно, у оружаним интервенцијама ће учествовати и армија САД.

На крају, можемо се запитати: зашто се данас ратује? Када ће бити мање ратова? Као одговор на ова питања можемо парафразирати блаженопочившег митрополита Амфилохија (Радовића). На питање о екологији и зашто постоји толико загађење, одговорио је: „Природа је сама по себи чиста. Не прља природа сама себе. Већ је човек грешан и прљав, па прља све око себе. Онда када се ми очистимо и обожимо – престаћемо да негативно утичемо на природу и да прљамо све око себе.”

Исто се може рећи и за ратове до 2030. године: САД су империја која је од својих почетака грађена и изграђена на агресији и хегемонизму. Почевши од „Манифеста судбине” па преко „Монроове доктрине”, „Маршаловог плана”, геополитичких теза адмирала Мехена, Спајкмена и приче о Римленду, па све до Кисинџера, Бжежинског, Фукујаме и данашњег неолиберализма и идеолошке агресије на све културе, све религије и све нације на свету.

Аутор Слободан Стојичевић

Насловна фотографија: U.S. Marine Corps/Lance Cpl. Rhita Daniel/Handout via Reuters

Извор Печат, 28. јануар 2022.