Овај документ, објашњава Ђуро Билбија, „прокламује оно што је годинама сазревало у руско-кинеским односима, подижући их на још виши ниво. Заједничком изјавом двојице председника фиксирана је једна тачка у међународним односима са које се будућност, која неће бити по вољи Запада, пројектује тако да буде видљива и осталим земљама света — које неће имати улогу вазала као у pax Americana. А њихова заједничка снага ослања се, с једне стране, на савремено руско хиперсонично оружје које нема такмаца на Западу, а са друге стране на економску моћ Кине која је прошле године, и то без Макаоа и Хонгконга, по БДП-у претекла читаву Европску унију. Американци јако добро разумеју у коликој је мери све ово опасно по њихову хегемонију — и једно и друго најављује далекосежне промене у међународним односима, у склопу којих земље Запада и у геополитичком смислу постају мањина у свету“.

На једном скупу у Атлантском савету бивши премијер Аустралије Кевин Рад оценио је да, противљењем експанзији НАТО-а и формирању АУКУС-а, као и подршком руском захтеву за дугорочним безбедносним гаранцијама у Европи, „Кина постаје глобални безбедносни актер на начин на који није била раније“.

„Што је још важније, можемо да видимо да су руски и кинески став подударни — како по питању ситуације у Европи, тако и у Тајванском мореузу и Јужном кинеском мору“.

О степену међусобног руско-кинеског поверења и снази њиховог „партнерства за преобликовање света“, додаје Ђуро Билбија, „понајбоље сведоче заједничке војне вежбе на копну, мору и у ваздуху које су однедавно почеле да се спроводе“.

„Такође, Русија је Кини помогла да развије систем за рано откривање ракетних напада… Неколико месеци пре него што је почела да се заоштрава ситуација око Донбаса, у Москви је боравио директор ЦИА-е Вилијам Бернс, са понудом Русији да макар буде неутрална када Американци уђу у обрачун са Кином. После тога је уследило потписивање заједничке изјаве Путина и Сија, која је показала какав је одговор Бернс добио. И то је Американце разбеснело. Тим више што, упркос свој пропаганди, они јако добро знају да нису спремни за улазак у војни сукоб ни са Кином ни са Русијом“.

„И Русија и Кина имају и више него довољно разлога да немају никакво поверење у било какве понуде Запада, јер су и једна и друга у прошлости више пута биле преварене, како поводом (не)ширења НАТО на исток тако и у вези са Тајваном“, подсећа Милорад Денда, и закључује:

„Стратешки циљ Запада, и то и Москва и Пекинг јако добро знају, јесте уништење тих држава. И управо то сазнање додатно јача њихово заједништво, јер, није само Русији потребна Кина због свог тржишта и економске снаге, већ је и Кина потпуно свесна да ће она бити следећа на реду ако падне Русија. У том смислу, потпуно је јасно и да, у погледу западних санкција Русији, Кина неће подлећи притиску, који укључује и претње секундарним санкцијама самој Кини, да им се прикључи. А тиме ће и санкције Русији, као главно преостало средство Запада, бити обесмишљене“.