Слободан Иконић: Рушење кула од карата
Генералштаб (Foto: Wikimedia commons/Public domain)
Тачно годину дана откако је бивши министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, у име Владе Србије потписао уговор о ревитализацији зграде Генералштаба са америчком компанијом „Афинити глобал девелопмент“, на чијем је челу Џаред Кушнер, зет тада бившег председника САД Доналда Трампа, у Београду је дошло до великог обрта.
Тачније, до хапшења директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горана Васића, због фалсификовања Предлога за доношење одлуке о престанку својства културног добра. Васић се сумњичи да је као в. д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе, прекорачењем границе свог службеног овлашћења, фалсификовао Предлог за доношење одлуке о престанку својства културног добра за зграде Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду, у Улици кнеза Милоша.
Признање кривице
Цео случај има одраз и на саму власт, јер је она поставила в. д. директора па је самим тим и одговорна за њега, што све упућује и на политичку одговорност.
Вест је пренео и амерички лист Њујорк Тајмс истичући да се породица Трамп суочава са озбиљним проблемима у вези са луксузним хотелским пројектом вредним 500 милиона долара у Београду, планираним да се гради на месту бивше зграде Министарства одбране, тешко оштећене током НАТО бомбардовања 1999. године. Како преноси лист, кључни документ на који се ослањала српска влада како би омогућила реализацију пројекта био је фалсификован.
Јавно тужилаштво за организовани криминал је након спроведеног предистражног поступка у сарадњи са МУП РС, УКП, СБПОК, Одељењем за сузбијање организованог финансијског криминала, Одсеком за борбу против високе корупције – прикупило доказе о постојању основане сумње да је Горан Васић, у својству службеног лица – в. д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе – прекорачењем границе свог службеног овлашћења извршио кривично дело злоупотребе службеног положаја, у стицају са кривичним делом фалсификовање службене исправе, на тај начин што је фалсификовао Предлог за доношење одлуке о престанку својства културног добра Генералштаба.
Сумњичи се да је потом фалсификовани Предлог, сачињен без учешћа стручних лица конзерваторске струке Републичког завода за заштиту споменика културе, упутио Влади Републике Србије преко ресорног Министарства културе, да би након спроведене процедуре, дана 14. 11. 2024. Влада Републике Србије донела Одлуку о престанку својства културног добра зградама Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране у Београду и њиховом брисању из регистра непокретних културних добара, на који начин је окривљени Горан Васић нанео штету културном наслеђу Републике Србије – које је био дужан да чува.
Убрзо по хапшењу, Горан Васић је пред тужиоцем признао кривицу за извршење дела које му се ставља на терет. Суд је одбио предлог Тужилаштва за организовани криминал да му одреди притвор (ваљда због признања), већ је Васићу одредио само меру забране приласка сведоцима који треба да буду саслушани у поступку.
Спорни новембар
Одлуком Владе у новембру 2024. године био је отворен пут да се реализује најављени инвестициони уговор за пројекат на месту бомбардованог Генералштаба са компанијом Џареда Кушнера, зета председника САД Доналда Трампа који је потписао тадашњи ресорни министар Горан Весић. Очигледан „мамац“ да цела ствар лакше прође био је планирани меморијал као подсетник на НАТО агресију и бомбардовање који би био у склопу тзв. ревитализације објекта, односно у склопу планираних огромних кула са хотелом и 1500 станова.
Како су у то време писали поједини медији, одбијајући да учествују у процесу уклањања заштите, оставке су поднеле директорке републичког и београдског Завода за заштиту споменика културе Дубравка Ђукановић и Оливера Вучковић, да би на чело Републичког завода дошао Горан Васић, као в. д. директора.
Горан Васић је пред тужиоцем признао кривицу за извршење дела које му се ставља на терет
Друштво конзерватора Србије је још прошле године указивало на незаконите радње око статуса комплекса зграда од Улице Кнеза Милоша до Ресавске. Зграда Генералштаба изграђена од 1924. до 1928. године према пројекту руског архитекте Василија Вилхелма Баумгартена, утврђена за културно добро 1984. године. Касарна Седмог пука која је подигнута крајем 19. века према плановима архитекте Драгутина Ђорђевића утврђена је за културно добро 1992. године, зграде Генералштаба Војске Србије и Црне Горе и Министарства одбране подигнуте између 1955. и 1965. године према пројекту архитекте, урбанисте и професора Архитектонског факултета у Београду Николе Добровића утврђене су за непокретно културно добро 2005. године.
У Закону о културним добрима наведено је да Влада Србије утврђује непокретна добра, а да је у поступку Републички завод дужан да образложи разлоге који указују да је реч о непокретности посебног културног и историјског значаја. Завод је дужан и да достави назив, опис културног добра, границе заштићене околине, мере заштите везане за чување, одржавање и коришћење тог културног добра и његове околине. У случају Генералштаба, мере заштите налажу да се очува аутентична спољашњост здања, да се оно не може порушити, али дозвољено је променити његову намену.
И ту почиње клупко које се сада одмотава, јер је у новембру прошле године, одмах након одлуке Владе Србије о престанку својства културног добра зградама Генералштаба, указивано да је та одлука донета у незаконитој процедури, да се тај поступак спроводи на исти начин на који културно добро добија заштиту што подразумева и израду елабората о вредновању културних вредности. Поред тога, процедура за доношење одлуке о укидању заштите захтева израду предлога акта о томе с образложењем које искључиво може да изради Завод, а Влади се упућује преко Министарства културе.
Коментаришући Васићево хапшење, конзерваторка Завода за заштиту споменика културе Естела Радоњић Живков је указала на то да су сви запослени у Заводу, када је донета одлука од 14. новембра, потписали допис Министарству културе и Влади Србије да повуче ту одлуку, јер је незаконита.
„Ово нам потврђује да смо били у праву и да је одлука донета противзаконито. Имали смо захтев за брисање Генералштаба из централног регистра, што смо одбили да урадимо. Ми смо за тај документ који је отишао ка Влади Србије са печатом Републичког завода, сазнали пре двадесетак дана. Испоставило се да тај документ, како смо тада сазнали, није радио нико из стручне службе, што није у складу са Законом о културним добрима“, изјавила је Радоњић Живков за Н1.
Некако у то време просторије Републичког завода за заштиту споменика културе су посетили и припадници Безбедносне информативне агенције (БИА) како би открили све о апелу који су стручњаци те институције припремали, а поводом одлуке Владе да скине заштиту са зграде Генералштаба. Према изворима из Завода занимало их је када ће тај апел бити послат и коме тачно.
Спекулације и нагађања
Ако се вратимо самом случају, хапшење Горана Васића је уследило две недеље након што је посета председника Србије Александра Вучића нагло прекинута у САД-у због његовог погоршаног здравственог стања, па се, како је саопштено, није видео са америчким колегом Доналдом Трампом. Сасвим довољно да крену спекулације и нагађања – откуд наједном хапшење и зашто баш сада?
У првим коментарима поставља се питање да ли је неко политички утицао да се ово покрене како би се заштитили политичари који су донели одлуку и „гурали случај“ око Генералштаба, на шта указује посланик Ми – снага народа Александар Павић. „Мени је ово занимљиво са становишта, ко је ово покренуо, јер је ово врло драстична ствар. На основу фалсификоване документације је Влада донела одлуку. Питање је зашто је изабран овај моменат, да ли је неко проценио да треба смањити штету и да је то изгубљена ствар. Па је одлучено можда да се донесе политичка одлука и да се жртвује неко и да се кривица баци на једног човека. Ово је јако непријатно за власт, јер је власт поставила овог директора, она је одговорна за в. д. директора који је фалсификовао документацију и неће моћи да се избегне и политичка одговорност“, наводи Павић за РТ Балкан.
Даље се само ређају варијанте нагађања „дежурних зналаца“ која чак задиру и у сферу фантастике и завера. Наводно је све смислила бивша гарнитура ЦИА да напакости Доналду Трампу, што наводи на закључак да наше правосуђе контролишу Американци. Чак се иде тако далеко и користи податак да је полиција 10 дана одбијала да ухапси Васића како се то не би поклопило са боравком председника Вучића у Америци.
Присталице нешто умереније варијанте сматрају да је ово порука потенцијалним инвеститорима из окружења Доналда Трампа након наводног фијаска који је председник Србије доживео на Флориди, што ће рећи да се ради о „реваншу због неуспешне посете“. Биће да је ова натукница потекла од Вучићевих противника који би да га по сваку цену заваде са Трампом, али их је негирао деманти из окружења Доналда Трампа, којим се поништавају бројне злонамерне инсинуације на недовршену Вучићеву посету Америци.
Сам председник Вучић је негирао да постоји било каква препрека у плановима да фирма Џареда Кушнера гради на простору Генералштаба у Београду.
Како је пренео амерички Блумберг председник је, током боравка у Тирани на Самиту Европске економске заједнице, одговарајући на питање новинара рекао: „Није било никаквог фалсификовања и разговараћемо о томе са свима. Знате, то је оно што се увек дешава“, рекао је Вучић, а Блумберг је пренео како је председник упоредио оптужбе за фалсификовање са онима које су упућиване поводом пројекта „Београд на води“. А сада су, истакао је Вучић, „сви веома поносни на тај пројекат и купују станове које многи од нас нису могли да приуште“. Додао је да је Кушнеров план „важан пројекат за нас“.
Председник Вучић је негирао да постоји било каква препрека у плановима да фирма Џареда Кушнера гради на простору Генералштаба у Београду
Опште је познато да је рушење у Савамали, како би се омогућио пројекат „Београд на води“, обављено мимо закона, односно да је сама држава, у журби, поступила неправно. Да ли нам то председник поручује да ће и сада „циљ да оправда средства“, или он зна нешто што ми још увек не знамо.
Ако се држимо само Васићевог хапшења, долазимо до спекулације да се ради о пребацивању одговорности на струку јер, наводно, Васић спорни документ није фалсификовао сам и на своју руку. Дакле, то хоће рећи да се врши аналогија са падом надстрешнице у Новом Сада када је такође прво прозвана струка.
Ту је незаобилазно питање умешаности надлежног министарства, пре свега Министарства културе јер је преко њега документ упућен Влади, али и оног на чијем челу је био Васићев скоро имењак Горан Весић, који је испред Владе „гурао ревитализацију“ простора Генералштаба, као и саме Владе која је Васића поставила за в. д. директора Завода. Полиција је, по налогу тужиоца, дужна да испита све околности под којима се догађај одиграо, односно да утврди мотив због којег је почињено кривично дело и да ли постоји налогодавац или његов подстрекач.
Рат међу тужиоцима
Ту се крије и одговор зашто је Горан Васић у надлежности Тужилаштва за организовани криминал. На то упућује чињеница да је на функцију в. д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе постављен одлуком Владе Србије од 27. јуна прошле године.
То значи да је реч о државном функционеру, а надлежност у таквој ситуацији јасно је установљена одредбама Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против корупције, без обзира да ли ће он бити појединачно процесуиран или у групи са другим лицима, уколико се истрага прошири.
Уз ово образложење правника иде и констатација да већ неко време траје сукоб два тужилачка клана – један на чијем је челу врховна јавна тужитељка Загорка Доловац и други на чијем је челу виши јавни тужилац у Београду Ненад Стефановић, те да је овај случај порука једне стране оној другој. С тим да групација Загорке Доловац почиње да отказује послушност јер, како наводе у неким правним круговима, очигледно да има неку врсту залеђине и неку врсту гаранција, што ће рећи да се отргла контроли.
Са случајем „звучног топа“ избио је прави рат између Вишег јавног тужилаштво (ВЈТ) у Београду и Високог савета тужилаштва (ВСТ) а све у вези са питањем надлежности. Подсетимо, Комисија ВСТ је усвојила приговор Бориса Мајлата, посебног јавног тужиоца за високотехнолошки криминал, и укинула Обавезно упутство за рад и поступање у поједином предмету главног јавног тужиоца у Вишем јавном тужилаштву у Београду, Ненада Стефановића, којим је наложено да се Понош „без одлагања процесуира и приведе дежурном јавном тужиоцу“, због навода да је на протесту 15. марта употребљен „звучни топ“.
Свему је претходио напад Ненада Стефановића на изборне чланове ВСТ, које је оптужио да нису радили свој посао и нису заштитили тужиоце од спољних притисака. Већ окићен епитетом Робеспјера, Стефановићу се спочитава да „пуца“ на место Загорке Доловац а у Удружењу тужилаца кажу да је парадокс да о непримереном притиску на тужиоце говори Ненад Стефановић који је и сам био суочен са оптужбама за притисак на колегинице Бојану Савовић и Јасмину Пауновић.
Што је више варијација на исту тему, истина је све магловитија па не би чудило да у случају хапшења в. д. директора Републичког завода за заштиту споменика културе буде још открића, али и ненаданих обрта, што већ постаје наша ноторна свакодневица.
